СВЕШТЕНИК ВАДИМ КОРЖЕВСКИ: СТАРАЦ СИЛУАН О ЉУДСКОМ ЛИЦУ

ФОТО: Зоран Шапоњић

Траг духа се најјасније огледа на лицу. Лице је огледало душе. Као огледало, лице одражава сва осећања и покрете душе, осветљавајући је или помрачујући, чинећи је привлачном или одбојном. Општи правац духовног стања особе огледа се и у њеном изгледу. Уроњеност у сензуалност, похоту и грешни живот чини израз лица грубим, плотским и непријатним, док молитва и врлински живот оплемењују и одуховљују материјалну љуштуру душе. Лице особе се мења у складу са променама које се дешавају у њеном духовном стању. И у праву су они који верују да се духовно стање често ( не увек!) види на лицу. Постоји прича о сликару који је у младости тражио модел за анђела, а неколико деценија касније му је тај служио да наслика  демона. Замислите његово изненађење када је открио да је стари „демон“ некадашњи мали „анђео“. Свети Силуан Атонски објашњава разлог тако драматичне промене. „Познавао сам једног дечака“, каже он, „чији је изглед био анђеоски: смирен, савестан, кротак, са белим, руменим лицем и светлим, плавим очима, љубазан и кротак. Али када је одрастао, почео је да живи нечисто и изгубио је благодат Божију; а када је имао тридесет година, почео је да личи на демона, звер и разбојника, и цео његов изглед био је тежак и страшан. Такође сам познавао једну веома лепу девојку, са светлим и пријатним лицем, тако да су многи завидели њеној лепоти. Али кроз грех је изгубила благодат, и постало је одвратно гледати је. Али видео сам и нешто друго. Видео сам људе који су дошли у монаштво са лицима искривљеним гресима и страстима, али кроз покајање и побожни живот су се променили и постали веома лепи.“ Ове промене могу бити суптилне, али могу значајно изменити цео изглед личности.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ