Срби, пуцајте себи у срце, а не у ноге! Стигао нови „добронамерни“ ултиматум Берлина

фото: З. Шапоњић

Неком чудном историјском иронијом, баш у дану кад се обележавала годишњица стрељања ђака у Крагујевцу током Другог светског рата, Србија је овог 21. октобра добила нови ултиматум од званичног Берлина.

Немачки амбасадор при УН Кристоф Хојзген са те највише светске политичке позорнице поручио је Србима да „пуцају себи у ногу“ јер воде политику повлачења признања независног Косова.

Добронамерни савет Хојзгена Србији је да ради на признању Косова, па и сама да га призна уколико жели да постане чланица Европске уније.

Ултиматум Берлина — Срби, пуцајте у срце

У преводу са немачког на српски, амбасадор и бивши спољнополитички саветник Ангеле Меркел саветовао је Србе: „Немојте да пуцате себи у ногу него одмах пуцајте у срце!“

Хојзген је Београду саопштио: Престаните да се рањавате и самоповређујете без потребе одбраном државне целовитости, одмах се одрекните Косова, прекратите себи муке и убијте се као држава.

Званични Берлин је искусно, са висине, гордо и надмоћно препоручио недораслој и махнитој Србији која очигледно не зна шта чини, па пуца себи у ноге као ненормална, да искључи апарате на које је прикључена, да ликвидира и сваку примисао државности и достојанства, да се самоуништи.

У неку руку, такву поруку Немачке требало би и ценити јер је огољена до сржи, брутална до неукуса, искрена до нелагоде.

Требало би се чак Берлину и званично захвалити јер није увијао свој крајњи циљ — признање Србије да је Косово независно — у неке шарене фолије и еуфемизме о свеобухватним споразумима и компромисима за тобожњу заједничку будућност.

Било би пожељно одати признање Хојзгену јер је очински лупио Београду шамар који отрежњује од европијанства, утопијских заноса и заблуда да Србију чека чланство у Европској унији једнога дана кад се реформише и испуни стандарде за тај чин.

фото: З. Шапоњић

Шта се нуди Србији

Потпуно је, дакле, јасно да се Србији нуди једино смрт државе, једино чупање сопственог срца и нестанак, како би нека окупирана територија, раскомадани провизоријум добио шансу да можда некада уђе у ЕУ.

И добро је да, чак и кад формално наставимо тај јалови и бесмислени кафкијанско бирократски пут евроинтеграција, суштински знамо да је то лавиринт без краја и да будемо свесни и спремни да градимо алтернативу за сопствени живот и постојање уместо смрти.

Због свега тога је у неку руку катарзична, па чак и оптимистична нова Хојзгенова порука јер не оставља простор за тумачења, играрије и фолиражу.

Само на једну ствар је Берлин, ипак, морао да пази и било би корисно по општу хигијену да му се то у будућности не понови. А то је да не помиње Србији било какво пуцање, па макар то било и у ноге, на дан кад се обележава стрељање српских ђака у Крагујевцу.

Знамо, ово је модерна Немачка која је потпуно раскинула са својом нацистичком прошлошћу, која је клекла пред својим жртвама и суштински се преобратила.

Ни у једном смислу немамо намеру да извлачимо неке непримерене историјске паралеле нити да задиремо у историјске странице које су одавно затворене.

Али баш због тога, ваљало би да званичници Берлина, кад спреме нови ултиматум за Србију, баце поглед на календар — да можда није случајно 21. октобар.

rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић
?>