СЛУЧАЈ БУЛГАКОВ ИЛИ КОЈУ КЊИГУ ТРЕБА ЗАБРАНИТИ У КИЈЕВУ

У Украјини је почела нова рунда рата са Булгаковом: активисти су, из велике интелигенције, облепили споменик Михаилу Афанасјевичу цитатима из „Беле гарде“, називајући писца „плагијатором, компилатором и украјинофобом“.
На први поглед изгледа чудно: немају струје, свуда сахране, рат, ма какве књиге… Али у ствари, све је логично.
Почнимо од тога да Булгаков, наравно, није био никакав украјинофоб. Он је малорус, етнички Украјинац – као и аутор ових редова – и у истој тој „Белој гарди“ са љубављу описује своје сународнике. Турбини су Кијевљани, тј. етнички Украјинци, тј. Руси. У књизи уопште нема политичких Украјинаца, они су тамо представљени као нешто страно, не-локално, донето споља. О њима се прича, а не приказују се, они су само гласине, не избљувава узалуд „петљура, петљура“ зимски ветар око капија леденог Града.

„Бела гарда“ не пружа никакво разумевање односа Руса и Украјинаца, јер је у описано време у описаном периоду стотине хиљада Турбина било у Владивостоку, Кишињеву, Тули, Орлију, Мурманску, у Москви и Петрограду. И преживљавали су у умирућој земљи, где су са свих страна испузавали зомби-украјинци. Нема ничег посебног у положају јунака „Беле гарде“; „Украјина“ је те страшне године – свуда.
Дакле, књига која треба да буде забрањена у Украјини уопште није „Бела гарда“. То су „Белешке младог лекара“.

Ко је Украјинац? То је човек без термоелектрана, без космоса, без универзитета, индустрије… Па да, већ сте схватили, сељачина. У ствари, украјински сељак са културом је већ Рус, а руски сељак без културе је још увек Украјинац. И односе ових људи, раздвојених не расом, већ цивилизацијом, Булгаков описује у „Белешкама лекара“. Тамо се Булгаков туче са Украјинцима, покушавајући да их извуче на светлост, а они му се, као одговор, подсмехују – гле, доктор, хоће да нас зезне. Он њима: ево облога од слачице, а они их ставе на овчији кожух; он њима: ево мелема против сифилиса, а они: што си навалио с тим сифилисом, дај прашак за грло, грло ме сврби; он њима беладону по кап дневно, а они целу флашу одједном, да се не петљају. Украјинци гурају шећер у женину вагину како би беба брже изашла, а кад једном од стотину пута лекар погреши, Украјинци ликују: „Глупа је та твоја наука, рекох ти.“

… Руски лекар их је године 2014. опоменуо: ако се не лечите од сифилиса (тј. ако спаљујете и убијате децу и труднице, постављајући видео снимке на Јутјуб), нос ће вам отпасти. Украјинци су се само кикотали, нису ишли у болницу, и 10 година их је држала висока температура. Године 2022. појавили су се чиреви, 2024. отпало је 20 одсто територије (нос и уши), а пеге су по целом телу.
И ко је крив? Наравно, доктор! Они му људски тражили прашак за грло, а он – са својим антибиотицима за сифилис. Нема везе. Вода из Тисе помаже, рекао им је некакав травар, неће нас баба врачара преварити. А доктора могу везати, стрпати у торбу и називати увредљивим именима. „Сва та ваша наука са вашом физиком, математиком и осталом литературом биће узалудна против здравог осећаја украјинске сељачине“.

Па добро, голупчићу. Потписуј да си одбио хоспитализацију.
(Фото: споменик Булгакову у Кијеву)
(Телеграм канал Владимира Лорченкова; превео Ж. Никчевић)