Павел Шчелин: НАЦИЈЕ НЕСТАЈУ, ВРАЋАЈУ СЕ НАРОДИ…

Ми живимо у времену које још запљускују таласи национализма, али истовремено наслућујемо и одумирање, нестанак нација.

Тај парадокс се јавља зато што је нација у суштини конструкт, измишљена заједница. У принципу, њу може да изгради нека колективна стваралачка интелигенција, ако располаже довољним насилним инструментима и капиталом.

Нација се може изградити из било каквог материјала и било кад, ако имате мало времена и новца. То је релативно јефтин подухват. Могуће је, рецимо, руске људе натерати или наговорити да они себе сматрају Украјинцима.

То јест, изградња нације – то је процес масовног занесењаштва.

***

Епоха одумирања народа и њиховог замењивања нацијама и тзв. становништвом почиње од времена Француске револуције. Међутим, као резултат тог великог циклуса нације ће одумрети, а вратиће се народи. Што је веома добро.

Политичке форме, наравно, биће веома различите, али ће бити органски повезане са традицијама. Напомињем: не постоји универзална људска традиција. Постоји католичка традиција, масонска, па руска православна традиција, кинеска, индијска…

Оне ће унутар својих зона утицаја градити различите поретке. То јест, имаћемо неколико широких енергетских поља која ће коегзистирати. Притом, биће потпуно рехабилитован рат, као реалан елемент међународних односа, што је он одувек и био. Другим речима, та коегзистенција ће значити смењивање периода: конфликт, примирје, рат, мир…

У сваком случају, нема више колективног кретања ка прогресу и срећи, са тим просветитељским илузијама је завршено.

Колико год то било чудно, Русија је сад ту у предности, и то не својом вољом. Живот ју је натерао. Сви покушаји Русије да се у односима на постсовјетском пространству и према западним супарницима ослони на моделе прошлости – не функционишу. Па шта ти онда преостаје? Хтео-не хтео, равнај се према непријатељу, јер те он никад неће издати.

(Телеграм канал П. Шчелина; превео Ж. Никчевић)