ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Бумеранг импичмента

Демократе делују као да их муче нервозна премишљања о томе шта су заиста учинили. Изгледа да Трамп у рукама држи јаче карте
„Има да опозовемо… (псовка)“.

Конгресменка из Мичигена, Рашида Тлаиб, прошлог јануара је изјавила да је то циљ демократског кокуса у 2019. години. У среду увече, председница Представничког дома Ненси Пелоси је испунила ово обећање. Овај дом је, дуж оштрих партијских линија, изгласао опозив председника Доналда Трампа. Ниједан републиканац није гласао за овај најисполитизованији опозив у америчкој историји.

Међутим, како се ствари крећу ка гласању у оквирима Сената, демократе делују као да их муче нервозна премишљања о томе шта су заиста учинили. Лидер мањине у Сенату, демократа Чак Шумер, апеловао је на Сенат да уручи позиве за сведочење четворици нових сведока за које се никад раније није чуло. Ненси Пелоси је у среду увече наговестила да можда неће Сенату послати акт о опозиву који је управо изгласао Представнички дом.

„КОШМАРНИ ПРЕСЕДАН“
Лидер већине, Мич Меконел, обратио се у среду увече и у четвртак ујутру. Када би Сенат – који по питању опозива има улогу судије и пороте – сада почео да позива сведоке које су тужиоци Представничког дома пропустили да испитају, „то би могло да се претвори у кошмарни преседан“.

Како истиче Меконел, „Шумер би по свему судећи желео да наше тело обави домаћи задатак демократа из Представничког дома уместо њих“. Шумеров позив за извођење нових сведока је признање да је аргументација Представничког дома за опозив Трампа неадекватна и фалична, па би могла да се покаже као тотално некредибилна за амерички народ. На крају крајева, ако вам треба још сведока, то значи да вероватно још увек немате крунски доказ.

Порука коју Пелоси и Шумер шаљу тражењем додатног времена пре суђења у Сенату позивањем на нове сведоке јесте поруке страха, не само од могуће пропасти целог подухвата опозива, него и од тога да ће покушај импичмента у Сенату бити исмејан. А амерички народ вероватно не би имао ништа против.

Демократска странка је све ставила на коцку опозива и уклањања Трампа због угрожавања наше „националне безбедности“. Међутим, да ли се Шумер и Пелоси понашају као да је република у смртној опасности?

Шумеров позив за довођење нових сведока истиче и климавост првог члана документа о опозиву – наводну Трампову „злоупотребу власти“. Испод члана број један не наводи се ниједно кривично дело – нема издаје, нема подмићивања, нема уцене или тешких злочина. Какав је то закон о опозиву кад у њему нема ниједног злочина који су очеви оснивачи утврдили као кривична дела која за собом повлаче опозив?

Зашто демократски Представнички дом није опозвао Трампа због завере са Русијом са циљем да се наместе председнички избори 2016. године? Одговор је да Представнички дом није могао да понуди боље доказе него Роберт Малер након две године истраге.

ЗАВЕРА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ
А сада и други догађаји иду Трампу наруку. Комијева истрага коју је наследио Малер почела је да поприма одлике завере „дубоке државе“. Према генералном инспектору Министарства правде Мајклу Хоровицу, FISA (енгл. „Foreign Intelligence Surveillance Act“, односно Закон о надзору иностраних обавештајних служби из 1978. године, по коме су основани федерални судови са овлашћењем да одлучују о захтевима америчких контраобавештајних структура за надзор потенцијалних страних шпијуна на територији САД, прим. прев.) судски налози који су коришћени за правдање FBI шпијунаже нису само производ неспособности, него и лажљивости, а можда и криминала.

„Есенцијални“ доказ који је FBI користио како би натерао FISA судије да донесу налоге за надзор и праћење је био тзв. „Стилов досије“. Као бивши британски шпијун, Кристофер Стил је средином 2016. учествовао у прљавој операцији Демократског националног савета и предизборне кампање тима Хилари Клинтон против Трампа. Његова ултимативна креација – досије – како смо од Хоровица могли да сазнамо, био је папазјанија фабрикација, гласина и лажи којим је Стила хранио руски „подизвор“.

У четири захтева FBI према FISA судовима да издају налоге за праћење Картера Пејџа, било је „најмање 17 значајних грешака или пропуста“. А свих 17 било је на Трампову штету.

Осим тога, управо је почела дискредитација Комијеве истраге. Државни тужилац Џон Дурам ће овог пролећа поднети извештај своје темељне истраге о коренима Комијеве истраге. Као генералном инспектору Министарства правде, Хоровицова истрага је била ограничена оквирима тог ресора, али и ФБИ-ја. Но, Дурем проучава инволвираност америчких и страних обавештајно-безбедносних структура од првих дана истраге ФБИ-ја.

И врховни тужилац Бил Бар и Дурам су изјавили да не деле Хоровицов став да није било политичке пристрасности на почетку истраге Трампове предизборне кампање. Дурамове ингеренције су далеко шире од Хоровицових јер он има моћ да сазива велике пороте и подноси кривичне оптужнице.

Међу материјалима које Дурам „чешља“ су и извештаји о томе да су агенти и алати ФБИ и ЦИА можда били коришћени да „сместе“ Трамповом спољнополитичком саветнику Џорџу Пападопулосу. Могућа намера: нахранити га информацијама да Русија поседује компромитујућа сазнања о Хилари Клинтон, а онда га ухватити у клопку, изложити га законском удару и претворити у инструмент истраге против Трампа.

Како је Хоровицов извештај потврдио оно што су Трампове присталице годинама говориле о Комијевој истрази, а докази о манипулацијама FISA судовима испливавају, изгледа да медији мање галаме да су све то „десничарске теорије завере“.

Картер Пејџ, некада сматран човеком ког су изиграли Руси, сада се третира као патриота који је помогао обавештајним структурама своје земље, да би потом постао жртва неправде и доживео да сама његова влада погази његова грађанска права.

Изгледа да Трамп има јаче карте.

 

Превео Владан Мирковић

 

ИзворBuchanan.org