МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Ново лице Србије

Као што је по Клаузевицу рат наставак политике другим средствима, тако је и фудбал наставак политике на други начин. Јер, због фудбала су својевремено у Јужној Америци заратиле две државе. Пуцали су топови, летели и бомбардовали борбени авиони. Док су нас бомбардовали 1999. године, два европска лидера су водила телефонски разговор прекидајући га када су на телевизији падали голови. А по нама су управо тада падале бомбе и ракете. Фудбал је одавно опијум за масе, наравно не само по Марксу.

Фудбалска репрезентација Србије, играчи до 20 година, постала је првак света. Феноменалан успех играча и селектора тренера успех је за историју. Начин на који су играчи и руководство тима прославили титулу шампиона на терену одмах после финалног меча вероватно заслужује и дубљу социолошко-психолошку анализу. Као и дочек који је Београд приредио шампионима. Нација је експлодирала у новом осећању моћи, самопоштовања и вере у себе. А све то нам је недостајало протеклих година. Дакле, могло би се рећи да су Срби овом титулом шампиона света у фудбалу коначно постали Срби. Наиме, у бившој СФРЈ већина Срба прво су били Југословени, добар део њих и комунисти, па тек онда Срби. За друге нације у бившој нам заједничкој отаџбини СФРЈ то се не би могло тврдити. Хрвати су увек били Хрвати, истина добар део њих су били и комунисти, а најмањи део Југословени. Распад СФРЈ затекао је Србе изненађене и остављене у офсајду. Сви се извукоше, они остадоше сами пред голом. Требало је времена да се Срби опамете и приберу, да схвате да је Србија само њима важна и никоме другом. Прослава фудбалера после финала на Новом Зеланду, та млада лица која сведоче о здравом патриотизму, одушевљени грађани Београда на дочеку, то је заправо ново лице Србије. Лице настало после година међународног уцењивања, понижавања, санкција и неправди. Свака акција изазива реакцију. Опруга се може савијати до одређене мере, после тога се враћа као бумеранг. Јер, млади су данас носиоци патриотизма у оном најпозитивнијем смислу. А њих је најтеже савијати и ломити. Зато, хвала фудбалерима и тренеру селектору за ново лице Србије, које ће свакако изазвати и одређене промене у геополитици Балкана.

Нисте хтели Југославију, господо бивши Југословени. У реду, сада ћете имати све снажнију Србију, у спорту, вероватно убрзо и у економији, а војни аспект био је данас представљен на изложби наоружања и војне опреме „Партнер 2015” у Београду. Оно што може данас да произведе српска војна индустрија то бивше југословенске републике не могу: нове авионе, нова оклопна возила, нове ракете…

Дакле, као непоправљиви југоносталгичар могу да констатујем да су Срби изгледа коначно постали Срби. И то је добро за Србију.

Тагови: Мирослав Лазански