МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Зашто најбогатији нагињу нуклеарној енергији?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Wikipedia

У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.

Данас у економији Русије енергетска индустрија обезбеђује готово трећину укупног БДП-а и око 40% пореских и царинских прихода у будџет Русије. Залог будућности Русије, као велике државе, је у економском и социјалном расту Сибира и Далеког истока. Окретање енергетског извоза Русије ка Азији је природно јер европски партнери упорно инсистирају да Русији наметну своја правила игре, посебно по питању гаса. У традиционалне центре моћи придодају се Кина, Индија, Бразил и Иран.

У условима када је борба за енергетске ресурсе постала један од кључних праваца светске политике, пут, којим ће се кретати развој руске енергетике наредних 20 година, значајно ће одредити будућност Русије и њено место у систему међународних односа. Русија обезбеђује 12% светске трговине нафт ом. Припада јој 23% светских резерви природног гаса и 25% светске трговине тим енергентом, 19% светских резерви угља и око 12% светске трговине енергетским угљем.

У животу данашње Русије енергетски комплекс (индустрија горива и производња енергије) има посебну важност. Наиме, повећање извоза енергената при веома повољној цени нафт е на светском тржишту и природног гаса на регионалним тржиштима, узроковалао је висок привредни раст руске економије у периоду 2000-20007. Па ипак отвара се још једна перспектива.

Како изгледа, у условима када не постоји притисак од стране „зеленог лобија“ ( наметање еколошких стандарда са Запада, којих се сами западњаци наравно не придржавају) и при сталном унапређењу сигурности и учинковитости руских нуклеарних технологија, удео нуклеарне енергетике у енергетском билансу Русије ће се у најближем периоду само повећавати. Одустајање од нуклеарне технологије у Русији имало би, најзад, само деструктиван утицај на руску економију и довело би у опасност високотехнолошку нуклеарну индустрију, те машинску и индустрију бродоградње, у којој су запослене десетине хиљада стручњака.

Значајан је и аспект везан уз сигурност државе. Постојање моћне цивилне нуклеарне енергетике омогућује сврсисходну производњу нуклеарног наоружања, које је гарант постојања земље и нације.

Па ипак, 33 енергетска блока укупног капацитета 24,25 ГW данас у Русији производе око 16% укупне електричне енергије. Плановима је предвиђено да се удео нуклеарне енергије у укупном енергетском билансу земље до 2030. повећа на 25 до 30%, а до 2050. на 45 до 50%.

Тренутно се у иностранству гради пет руских енергетских блокова а у седећим годинама планира се изградња још 13. У току су и преговори о изградњи још барем десетак енергетских блокова. Осим извоза технологије, изградња енергетских блокова на темељу руских пројеката омогућује да се у будућности, током целог животног циклуса електрана (око 60 година), купцима испоручују гориво, компоненте и резервни делови за ове електране, али и пружају различите услуге (ремонт, прерада истрошеног нуклеарног горива), што по вредности премашује цену самог енергетског блока. То значи да је извоз нуклеарних електрана покретач свих осталих предузећа нуклеарне гране привреде.

Успеси Росатома на пољу извоза руских енергетских блокова директно потврђују ову претпоставку.

Осим тога, инсистирање на развоју нуклеарне енергетике омогућује да се удео коришћења фосилних горива у Русији смањи и да се задрже количине за извоз, што је економски исплативије у односу на продају на домаћем тржишту. Значајна је и могућност смањења трошкова логистике услед смањеног превоза фосилних горива од места експлоатације до термоелектрана. Најзад, у условима руске климе и ограничених могућности коришћења обновљивих извора енергије (пре свега соларне), нуклеарна енергија постаје њихова алтернатива, при чему није потребно улагање значајних средстава у развој производних капацитета у којима се користе обновљиви извори.

Тако повећање удела нуклеарне енергетике у енергетском билансу земље омогућује да се одржи стопа економског раста, а да се притом не повећава емисија угљен диоксида у атмосферу и не прелази руску квоту загађења предвиђена Протоколом из Кјота (вишак дозвољене квоте притом се може продати другим земљама).

До краја ове године очекује се да ц́е бити потписан споразум о заједничкој изградњи енергетских блокова седам и осам Тјанванске нуклеарне електране. За њих „Росатом“ нуди најсавременије реактивне уређаје ВВЕР-120, који одговарају највишим стандардима ефикасности и безбедности.

Важна област сарадње је енергетика. Прошле године само у оквиру међудржавних споразума Русија је у Кину испоручила 30 милиона тона нафте, а узимајуц́и у обзир комерцијалне испоруке, та цифра прелази 50 милиона тона. Према плану се гради гасовод „Снага Сибира“, чији је почетак рада планиран за крај 2019. године. Усаглашени су основни услови испорука гаса са Далеког истока. Кинески инвеститори такође имају значајан удео у пројекту „Јамал ТПГ“.

Русија је највец́и извозник електричне енергије и угља у Кину. Развија се руско-кинеска сарадња у области мирнодопске нуклеарне енергије. Вец́ ради прва фаза Тјанванске нуклеарне централе. Росатом планира да изгради још две јединице ове нуклеарне електране.

Још један правац развоја руско-кинеске нуклеарне сарадње су и реактори на брзим неутронима, који, како се сматра, имају бројне предности за развој нуклеарне енергетике, јер омогуц́авају затварање нуклеарног циклуса. Русија и Кина могу да сарађују и на нуклеарно-енергетским пројектима у другим земљама.

Кинески председник је са своје стране најавио да ц́е до краја године одржати низ састанака са председником Русије и такође истакао прогрес у великим пројектима са Русијом у области енергетике, ваздухопловства и истраживања свемира.

Обе стране улажу активне напоре за повезивање (иницијатива) „Један појас, један пут“ и Евроазијског економског савеза, напредују велики стратешки пројекти у области енергетике, ваздухопловства и свемира.

Си Ђинпинг је нагласио да Русија и Кина имају сличне ставове о међународним питањима, заједничке интересе и солидну основи за сарадњу.

У светлу променљиве међународне ситуације, фактора нестабилности и непредвидивости, све вец́и значај добија сарадња Кине и Русије у одржавању једнакости, праведности, мира и стабилности у целом свету.

Руски реактор на брзим неутронима биц́е покренут 2020. године. У њему ц́е се изводити пројекти неопходни за развој глобалне атомске енергетике. У руском граду Димитровграду је званично почела изградња најмоц́нијег светског вишенаменског истраживачког нуклеарног реактора на брзим неутронима МБИР, у којем ц́е се изводити пројекти неопходни за развој глобалне атомске енергетике.

Реактор МБИР гради се на простору Државног научног центра Руске Федерације „Научно-истраживачког института за нуклеарне реакторе“.

МБИР ц́е бити најмоц́нији међу активним, изграђеним и пројектованим истраживачким реакторима у свету. Његова термална снага биц́е 150 мегавата.

На бази новог реактора планирано је да се подигне Међународни истраживачки центар где ц́е, пре свега, бити проучавани нови видови нуклеарног горива, конструкциони материјали и расхладне течности. Реактор ц́е бити коришц́ен и у производњи радио–изотопа за разне намене, као и за медицинска истраживања.

Росатом је, како стоји на званичном сајту, присутан у 44 државе широм света, од тога у 16 држава у Европи, док је укупна вредност пројеката у 2016. години износила 133 милијарде америчких долара.

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.