МИЛАН ГАЈОВИЋ: ПРИЈЕМ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ „REPUBLIKA E KOSOVȄS“ У СЕ МОРА ДА БУДЕ КРАЈ „ЕВРОПСКОГ ПУТА БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ“

„Србија ће размислити да ли ће бити чланица организације која флагрантно крши међународно право.“?!                                                    

(Биљана Пантић Пиља, шефица Делегације Србије

у Парламентарној скупштини Савјета Европе

и чланица Српске напредне странке)

„Та агресија (NATO пакта) је почела у оружаном облику                            

24.марта 1999.године…Мишљења сам да та агресија траје                             

до дана данашњег, јер је циљ те агресије био и остао да се                                                         

Србији отме Косово и Метохија.“                                                                                                          

(Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања)

„Спас отаџбине је највиши закон.“                                                                 

(Марко Тулије Цицерон (Marcus Tullius Cicero),

106-43, римски филозоф, државник, правник,

политички теоретичар и бесједник)

„Изгубљено је само оно чега се одрекнемо.“                                                

(Готхолд Ефраим Лесинг (Gotthold Ephraim Lessing,

1729-1781, њемачки писац)

„Држава је обавезна да – када је у опасности – доноси врло строге и искључиве законе како би се сачувала од распада. То је стање нужне одбране. Постоје судбински тренуци у животу државном када је државна надлежност изнад правне и када треба бирати између цјеловитости теорија и цјеловитости Отаџбине.“                                    

(Петар Аркадијевич Столипин (Пëтр Аркадьевич Стольıпин),

1862-1911, предсједник Владе царске Русије)

 

Парламентарна скупштина Савјета Европе (СЕ), 16.априла 2024.године, подржала је пријем лажне државе „Republika e Kosovës“ (у даљем тексту: RK) у чланство те међународне организације и препоручила Комитету министара (иностраних послова) да донесе одлуку о пријему. Комитет ће одлуку о пријему донијети средином маја и то је готова ствар, иако то представља драстично кршење Статута те међународне регионалне организације.

Према члану 7 Статута, „Сваки члан Савјета Европе може иступити из чланства пошто о својој одлуци обавијести Генералног секретара…“

Зашто Србија мора иступити из те међународне организације?

1.Пријемом RK у СЕ, нарушио се принцип равноправности његових чланова на штету Србије, непоштовањем њене територијалне цјеловитости која је загарантована међународним правом, Повељом УН и, посебно, Резолуцијом 1244 СБ УН, од 10.јуна 1999.године.

Још једном подсјетимо да је Русија је (уз Кину) једини гарант непромјенљивости и важења те обавезујуће Резолуције, којом се гарантује цјелокупност Србије, а Косово и Метохија се третира као територија под протекторатом (административном управом) УН.

2. Остајање Србије у СЕ био би још један вид признања суверенитета (државности) RK и фактичко одрицање Србије од Резолуције 1244. То би био и довољан аргумент да RK признају и оне чланице ЕУ и NATO пакта које то до сада нијесу учиниле. Ово би убрзало и олакшало приступање RK ЕУ и NATO пакту, као и другим глобалним и регионалним међународним организацијама.

3. Основи циљеви СЕ су успостављање владавине права, унапређење парламентарне демократије и поштовање људских права.

Међутим, на привремено окупираном Косову и Метохији непрекидно се спроводи масовно, синхронизовано и дискриминаторско насиље (убијање, злостављање и противправно хапшење Срба, од „власти“ RK, уз подршку Запада (САД, ЕУ и NATO ) пакта, у циљу њиховог застрашивања и изгона, те стварања етнички чисте албанске територије и уједињења са државом Албанијом.

На привремено окупираном КиМ не поштују се: владавина права, појединачна и колективна права Срба и њихово културно-историјско наслеђе. „Власти“ RK , под спонзорством западне „Империје зла и лажи“, руше културно-историјске споменике, богомоље и гробља као доказе о српском вишемиленијумском трајању на простору КиМ. То је територија на којој царују безвлашће и гдје се тргује дрогом, оружјем и људима.

Како би им се онемогућио нормалан живот, Срби на КиМ не могу да користе динар као средство плаћања своје државе!

Шта се мора чинити?

1.Неопходна је непрекидна и блиска координација власти Србије и Русије, посебно на плану спољне политике. Геополитичке околности ће се битно промијенити у корист Русије, након побједе у рату (преко Украјине) са Западом. Та држава ће бити пресудан фактор и остваривања српских интереса на Балкану. ЕУ и NATO пакт ће се распасти! Неопходно је успостављање политичког, економског и војног савеза са Руском Федерацијом, јер српски народ и српске земље немају другог пута спасења осим уз Русију.

2. Власти Србије морају да откажу учешће у преговорима под окриљем ЕУ, уз одлучан став да су разговори у вези косметског проблема могући само под окриљем Савјета безбједности.

(Необавезујућом) Резолуцијом Генералне скупштине УН 64/298, од 9.септембра 2010.године, требало је омогућити дијалог између Београда и Приштине уз, објективно и непристрасно, посредовање ЕУ.

Међутим, „посредништво“ ЕУ било је и јесте (противно Повељи УН и међународним општим актима о колективној безбједности) системски и континуирани притисак на Србију да пристане на самоампутацију, уз непрекидне пријетње санкцијама. ЕУ није објективан и неутралан посредник, већ спонзор државолике творевине на простору КиМ. Уз то, 22 од укупно 27 чланица ЕУ су, трајно и неопозиво, признале „државу Косово“, што значи да не поштују суверенитет и територијалну цјеловитост Србије.

Дана 26.јуна 2023.године, и предсједник Србије Александар Вучић је, у обраћању нацији, потврдио да се суочава с посредним и непосредним пријетњама са Запада. И приликом јавног наступа, 6.маја 2022.године, казао је да „суочени смо са непримереним притисцима…(и) лицемерјем западног света“, те да „Србија ће бити под великим притиском да призна Косово, и то постаје несносно“.

Ситуација је јасна: Србија може постати  чланица Европске уније само ако призна RK, односно другу албанску државу на Балкану као реалност! Значи, избор је: или Косово и Метохија или ЕУ! Нужно је и национално, отаџбински и историјски одговорно изабрати КиМ. Зашто? Зато што без КиМ, као духовног и историјског средишта и природно најбогатијег дијела, нема ни Србије. А, иако не приступи ЕУ, Србија остаје Србија!

Више је него јасно: „европски пут без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Србије!

Зар одрицање од више стотина милијарди евра природног и друштвеног богатства на КиМ може бити корисније од недефинисане економске (финансијске) помоћи Запада?! Одбрана тог, духовног и материјалног, непроцјењивог богатства је вриједна и привременог одрицања грађана Србије (због реално могућих санкција Запада и, последично, пада БДП-а и животног стандарда грађана). Подсјетимо се, надаље, да је приликом NATO агресије на СРЈ почињена материјална штета од преко 100 милијарди евра и да агресори не показују намјеру да од тога и један једини цент надокнаде.

3. Неопходно је стриктно поштовање Устава Србије. Цитираћу преамбулу и неколико карактеристичних одредби:

Преамбула: „…полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни дио територије Републике Србије…из таквог положаја Покрајине Косова и Метохије слиједе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у унутрашњим и спољним односима“.

Члан 8 – „Територија Србије је јединствена, недјељива и неповредива и мијења се по поступку предвиђеном за промјену Устава.“

Члан 182 став 2 – „Република Србија има…Аутономну покрајину Косово и Метохију.

У члановима 182-187 Устава регулисан је појам, оснивање, територијална надлежност, финансијска аутономија, правни акти, надзор над радом покрајинских органа и заштита покрајинске аутономије.

4.  Народна скупштина Србије треба да донесе одлуку о проглашењу (ратне или војне) окупације Косова и Метохије. Овлашћење за то исходи из члана 99 тачка 5 Устава: „Народна скупштина…5. одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање…“

По Хашком правилнику о законима и обичајима рата (додатак Хашке конвенције, из 1907.године), „територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије…“ Ратна или војна окупација је фактичко, привремено стање које не повлачи промјену суверенитета (државне власти) над одређеном територијом.

Подсјећам да је парламент Републике Кипар, 1974.године, прогласио стање ратне окупације над сјевероисточним дијелом своје територије (као последици турске инвазије), која је и данас на снази.

Окупација Ким, која траје скоро двије и по деценије, јесте резултат спољног оружаног напада и производ употребе илегалног насиља. Другим ријечима, садашњи статус Косова и Метохије и положај косовских Срба на његовог територији јесте резултат монструозне агресије NATO пакта. Током агресије, злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) је била NATO пјешадија. Под окриљем САД, В. Британије, Њемачке и NATO пакта, ОВК је постала језгро за стварање „косовске полиције“ и „Војске Косова“?! Око 200.000 Срба се принудно иселило, а кључне позиције у органима привремене самоуправе заузели су ратни злочинци из ОВК?!

Противно Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН, агресорски НАТО пакт, као окупаторска „непријатељска армија“ и један од главних спонзора албанског интегрализма на Балкану, самовласно (узурпирајући надлежност Савјета безбједности) одлучује и спроводи међународно безбједносно присуство на КиМ,! А Савјет безбједности УН искључиво одлучује о „распоређивању цивилног и безбједносног присуства на Косову, под покровитељством УН“. У јуну 1999.године, без сагласности власти СРЈ и Србије и противно Резолуцији 1244, подигнута је НАТО (САД) војна база „Bondsteel“ („Челична спона“) код Урошевца.

Резолуцијом 1244 успостављена је међународна цивилна мисија (UNMIK) и међународно безбједносно присуство (KFOR). Досадашњи припадници КФОР-а су само из земаља чланица НАТО-а, или из држава које су приступиле програму „Партнерство за мир“. КФОР = НАТО! Пошто су западне државе признале независност „државе Косово“, NАТО пакт је, фактички, оружана сила те лажне државе?!

САД, В. Британија, Њемачка и НАТО пакт су, драстично кршећи Резолуцију, формирали „Војску Косова“, коју финансирају и наоружавају, а њене припаднике обучавају за рат против Србије!

Непринципијелни и насилнички однос припадника КФОР-а (НАТО) према Србима, као недужним цивилима, у супротности је са међународним ратним и хуманитарним правом.

Западни мегакапиталисти („Империја зла и лажи“) су окупирали КиМ да би, противно међународном праву и без  сагласности власти Србије, несметано и неометано, пљачкали немјерљиво природно и друштвено богатство на КиМ, које припада Србима и Србији.

Окупација Косова и Метохије је, уз, не дај Боже, укидање Републике Српске, завршна фаза реализације плана Запада за „коначно решење“ српског питања на Балкану.

5. Неопходно је покретање поступка ратификације бриселских, Вашингтонског и Охридског споразума. Тиме би се разоткрила њихова неуставност и створили предуслови да Уставни суд, евентуално, цијени њихову уставност, јер тај суд „одлучује о: …2. сагласности (само) потврђених међународних уговора са Уставом.“ (члан 167 – Надлежност (Уставног суда))

Врло је важно напоменути да је Уставом нормиран принцип супрематије (надређености)  унутрашњег правног поретка међународном. То је прописано у члану 16 (Међународни односи) – „…Потврђени међународни уговори морају бити и складу с Уставом.“ и члану 194 – (Хијерархија домаћих и међународних општих аката) став 3:„…Потврђени међународни уговори не смију бити у супротности са Уставом.“

6. Власти Србије морају отежавати, а не олакшавати функционисање лажне „државе Косово“, јер, у противном, битно помажу стварању тзв. велике или „природне“ Албаније. У том циљу, нужно је уводити реципрочне мјере и економског и административно-правног карактера.

7. У складу са Бечком конвенцијом о уговорном праву, из 1969.године, Србија (Влада Србије) има право да се позове на ништавост Бриселског (два споразума), Вашингтонског и Охридског споразума, односно на чињеницу да је пристанак да буде везана тим споразумима изражен нарушавањем одредби њеног унутрашњег права „од суштинског значаја“.

Другим ријечима, наведеним споразумима, повријеђено је, између осталих, уставно начело о територијалном интегритету Србије, прописано у већ цитираном члану 8, што је одредба од „суштинског значаја“.

Члан 46 Конвенције (Прописи унутрашњег права о надлежности за закључење уговора) гласи:

„1. Једна држава не може се позвати на чињеницу да је њен пристанак да буде везана уговором изражен на тај начин што се нарушава одредба њеног унутрашњег права у вези са надлежношћу за закључење уговора, као на случај манљивости, осим ако ова повреда није очигледна и не односи се на неко правило унутрашњег права од суштинског значаја…“

Такође, Србија (Влада Србије) је Конвенцијом овлашћена да се позове на суштинско кршење наведених споразума од „друге стране“, као разлог за престанак (гашење) уговора.

Члан 60 Конвенције (Гашење уговора или обустављање његове примјене као последица његовог кршења) гласи:

„1. Суштинско кршење двостраног уговора од стране једне чланице овлашћује другу чланицу да се позове на кршење као разлог за престанак уговора или обустављање његове примјене у цјелини или дјелимично.

…3. За сврхе овог члана суштинско кршење уговора представља:

…б) кршење одредбе битне за остварење предмета или циља уговора…“

(Први) Бриселски споразум из 2013.године, тачке 1-6 (од укупно 15 тачака), односе се на Асоцијацију / Заједницу српских општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову и Метохији. „Друга страна“ – лажна држава „Republika e Kosovës“ ништа није предузела на испуњавању обавеза које произилазе из више од трећине тачака споразума, што је његово суштинско кршење.

Такође, „друга страна“  је прекршила битне одредбе из „Споразума о путу нормализације односа Косова и Србије“, од 27.фебруара 2023.године и то:

Члан 2 – „Обје стране ће се водити циљевима и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оних о…заштити људских права и недискриминацији.“

Члан 7 – „Обје стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције…како би се обезбиједио одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову…

Стране ће…пружити снажан ниво заштите српским локалитетима, који су дио вјерског и културног наслеђа…“

Доказ за суштинско кршење цитираних одредби споразума је, између осталог, и у овом тексту описано, албанско, селективно и дискриминаторско насиље према Србима на КиМ и брисање њиховог културно – духовног вишемиленијумског наслеђа: прекопавање њихових гробова; рушење православних цркава и/или њихово претварање у католичке; некажњено убијање и злостављање Срба и отимање њихове приватне имовине, као и друштвеног богатства Србије…

8. Србија не треба да приступа регионалним балканским интеграцијама типа „Отворени Балкан“ који укључују Албанију и RK, јер нијесу у интересу Србије и српскога народа. Ово зато што олакшавају функционисање „косовских власти“ и реализацију великоалбанског пројекта по принципу пузајућег албанског интегрализма. Албанија и RK, уз подршку Запада, потписују „међудржавне“ споразуме и стално повећавају степен међусобне интеграције.

Циљ западне „Империје зла и лажи“ јесте да се читав „западни Балкан“ политички, безбједносно и економски интегрише у њихову неолибералну колонију, са двије албанске државе које би се убрзо ујединиле и унитарном БиХ без Републике Српске као дејтонског ентитета.

9. Америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила треба прогласити за непожељну личност (persona non grata) због „заслуга“ за вријеме агресије на СРЈ и недопустивог дуговременог мијешања у унутрашње ствари Србије, као и притиска на њене државне органе, противно Бечкој конвенцији о дипломатским односима.
10. Треба планирати и стварати предуслове за привремени смјештај Срба на КиМ на простору централне Србије и Војводине, ако то, услед реално могућег прогона односно етничког чишћења, буде неопходно.
11. У овом судбоносном времену за српске земље и српски народ, несхватљив је и недопустив постојећи степен владајуће, медијске и кривичноправне толеранције према припадницима бројне „пете колоне“ – неолибералним и брозоидним шовинистима и аутошовинистима.

Неопходно је процесуирање и примјерно санкционисање и говора мржње према српском народу и Српској православној цркви, као и стављање ван снаге свих прописа који промовишу LGBT+ „вриједности“ и „родно сензитивну“ равноправност. Мора се спријечити разарање колективног духа и традиционалног морала српског народа који се манифестују јавним пропагирањем насиља и LGBT+ „вриједности“ међу дјецом и омладином и јавним манифестацијама тзв. политичког хомосексуализма. Србија је постала једна велика „Фарма“, а српска стварност – ријалити!

Чињеница је да некритички и олако прихватамо (неолибералне) социокултурне моделе Запада, непримјерене нашем духовном и културном коду. Наивно вјерујемо да ће нам то бити довољно да уђемо у „цивилизовану“ и „демократску“ „европску заједницу народа“ и да ће нам то донијети економски и свеопшти просперитет.

Јасно је да су предложена решења могућа само ако власти Србије одустану од њеног приступања ЕУ, односно од „европског пута без алтернативе“!

Поштујмо јеврејски примјер. Јевреји су се, гдјегод били на планети, упорно поздрављали са „Догодине у Јерусалиму“ И послије два миленијума, кад су се стекле повољне међународне прилике, обновили су „државу Израиља“.

Државни и национални интереси Србије, као средишње српске земље, и српскога народа морају бити изнад страначких и личних интереса!

Косово је дио Србије! Догодине у Призрену!

С вјером у Бога, наше српско-руске Светитеље и Русију!

Милан Гајовић