МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Макрон, па шта..?

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (Фото: in4s.net)

Када се Макрон поклони над гробом Милунке Савић (а ваљало би да клекне, да клечи сатима…) хоћете ли га повести до куће у којој је проживела највећи део живота?!

Ако уопште знате где је, политиканстки мудросери (садашњи и сви пређашњи)?!

Скоро пала, кљунула ко говедо пред смрт- приземљуша на Вождовцу, у уличици њеног имена, сокаку заправо, негде на самом крају уличице и сећања на поноситу стрицу која је зимила зиме у неколико џемпера и подраних капута…

Приземљуша с две просторије- једна за огрев, када га је било, а друга за…друга за оно што срамотно зовемо животом Милунке Савић и њене деце (биолошке и усвојене, јер Милунка је била једнаки јунак мира колико и рата)!

Поведите „пријатеља“ Србије да види, да видите и ви, док још стоји ко бескућница на ветрометини. Док се не стропошта или је не сруше.

Док је још на њој оне неугледне, једва видљиве избледеле табле, не веће од две шаке, нечитких слова, која сведочи о томе колико Србија слави своје јунаке?

Онолико колико ваља фукари да се окористи њима кад им затребају а потом врати у мрак да не засене њихов бедни сјај…

Постројте пред Макрона децу- јунаке с Кошара и Паштрика, соколове из Републике Српске да се поклони и пред њима, да оћути пред тим дивовима на које су зверски јуришали легионари, крвави патрони Изетбеговићевих, Харадинајевих и Тачијевих главосеча!

Поведите га на пресвето Косово и Метохију да се поклони премилом сестринству манастира Девич који су француски војници 2004. оставили на немилост ђавољој руљи из Дренице.

У куће страдалника на које су звери РОСУ кидисале ко махнити курјаци.

То терористичко зло основала је и обучавала Француска (још за мандата оног зла од Кушнера), уз саслужење вечитих битанги- Америке и Енглеске!

Захвалите му се на „помоћи“ Француској славној и бесмртној српској војсци у Великом рату!

Помоћи коју је Србија отплћивала до последње пертле, децнијама после рата који је српски војник добио за вајне савезнике!

Српски пешадинац у трку за којим је француска коњица каскала данима…

Да се разумемо, нисам од оних који виде непријатеље тамо где их нема, нити пријатеље тамо где нису- много је
Француза којима ћу се искрено дивити довека, закључно са Арно Гујоном и Пјер Анри Бинелом, некдашњем мајору француске војске који је робијао због помоћи Србији 1999. године, али ћу вазда тврдити да би на Калемегдану требало подићи споменик захвалности држави и народу који је заиста без икаквог премишљања, користи и задршке пострадаво за Србију- Русији и Русима!

Због тога не видим ни један једини разлог да улица у Београду понесе име генерала Мондезира (како је најављено да ће), који је комадовао „процесом евакуације исцрпљене српске војске на Крф након Албанске голготе“, како мучени Горан Весић званично вели!

Неспорно је реч о великом човеку али и великој неистини!

Мондезир јесте командовао, но команда је уследила тек након претње великог цара Николаја који је запретио сепаратним миром са непријатељем уколико се одмах не помогне страдалничној српској војсци и збегу!

Војсци и збегу за коју су савезници, Француска и Енглеска, дословно оцениле да је у таквом стању да је боље оставити обалама Валоне и Драча да докрајче оно што зле врлети нису, неголи ангажовати се на њиховом спасењу!

Примера да смо вазда захвалнији онима који су нас користили као топовско месо, неголи онима који су страдали раме уз раме с нама је још толико да би ваљало још много простора побројти их, но…

Речју, лепо што долази Макрон, нек га прошетају да види распеване фонтане и распеваног Дачића, но немојмо се понашати као подстанари којима долази станодавац по кирију коју немају да плате…

Довека ће нам, страхујем, фалити споменик ономе у шта морамо бити заклети и довека захвални- Србији!

Михаило Меденица

9 коментара

  1. Milan каже:

    U većini teksta sam saglasan! Međutim, a to istoričari dobro znaju, „pomoć Srbiji“ velike sile su davale samo i isključivo iz svojih interesa. Slažem se da počast treba dati pojedincima onima koji su iskreno i hrabro dali sve svoje, od Arčibarda Rajsa pa nadalje. Nisam baš siguran da bi nam sa Rusima i pod Rusima bilo bolje ( istorija posle 45. je pokazala kako je ko živeo) ali se treba i podsetiti i San Stefanovskog dogvora u kome Rusija nije bila na strani Srbije.
    I da se mmanemo istorije. Meni se čini da naš aktualni predsednik želi svom gostu da pokaže „koliko ga srpski narod voli“ ukazujući na činjenicu da je, da se razumemo, neopravdano skrajnut, sa proslave na Jelisejskim poljima onomad, ne toliko zbog sebe lično (mada je to lično doživeo) već upravo zbog uloge tog „napaćenog naroda“ na koga se obojica pozivaju.

  2. Дан каже:

    Да, заиста, као се Срби односе према својим херојима. Ако не поштујемо сами себе, како очекивати исто од других. Зна обични човјек препознати истинског хероја, али мало шта може да учини. Нажалост, непросвећеност елита узима свој данак.

  3. Vladan каже:

    Svaka cast! Odlican tekst!

  4. Snezana каже:

    Odavno nisam bila tako pozitivno iznenadjena tekstom !!! Hvala bogu da neko i ovo napise

  5. milorad каже:

    Komentar je suvišan.
    Bogata je Srbija MEDENICAMA, nažalost, mnogo više ONIH, koji su pozvani da je vode i čuvaju.

  6. Mira каже:

    Pa gde sio bio ti koji sad talasaš…
    Svi znamo njen život… Sad se bar neko setio da jij podigne spomenik i da je slavi…kritikuj proslo vreme, i titoizam… ponekad treba ipak biti i zahvalan… njeni potomci jesu, pratili su njen zivot na njen nacin…svi vi ostali malo i sami pognite glavu…

  7. Dragana B. каже:

    Svaka cast Gosp. Mihailu Medenici ,na tekstu,koji je dao!(memorisacu ga), jer je uspeo da sroci sva nasa stradanja i osobe kojima dugujemo zivot! I ima ih jos, znanih i neznanih,ali to smo mi ,Srbi ,junaci! Mi za svet „plemenska zahednica, ili“ Indijanci“, neka nas zovu kako hoce ,ali mi smo jedinstven ,mali narod ,sa istorijom i hrabroscu koju oni nemaju, ili imaju tek po nekog..! Mogla bi knjigu napisati da izrazim emociju i srce naseg naroda!

  8. Jasna Vucurevic каже:

    Ne razumem sta pisete.Velicina Milunke Savic se nikada nije osporavala a sta smo trebali da gospodinu Makronu pokazemo svu svoju istorijsku i svaku drugu sramotu koju uvek isticemo mesto da je se stidimo i ispravljamo.Gospodine ,predpistavljam da ste u porodici naucili da kada goste dolaze uvek sredjujete kucu jos bolje nego inace,iznosite pred domacina ono sto je trenutno najbolje u kuci i primate gosta rasirenih ruku gostoprimstva ili ga ne primate uopste.Da li mislite da nismo trebali da primimo ovog gosta?Ne moze gospidine, gospodin Vesic ili bilo ko drugi carobnim stapicem da napravi trenutno od Beograda ,Pariz ali se trude da ga naprave sto lepsim kao sto je nekad davno bio kada su m9ji deka i baka,ziveli i radili kao trgovci u Beogradu.Ne terajte gospodine mak na konac,nego da mi vidimo sta nam je dalhe ciniti i da li smo nesto naucili iz svega do sada.Sa postovanjem

  9. Mилица каже:

    Свака реч је на свом месту.Нажалост нашу ,мало је оних који ће разумети ове редове које сте написали.Хвала Вам на разуму и храбрости.
    Свако добро

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.