М. Танасковић: Примарни мотив технолошких компанија није профит већ контрола и надзор

„Оне прикупљају податке из читавог света и складиште их на својим серверима и то је заправо најважнији део њиховог посла који је узбуњивач из НСА Едвард Сноуден открио читавом свету“

Незадовољан јер је униполарни моменат свемоћи САД завршио на ђубришту историје и још незадовољнији мултиполарним светом који га је заменио, магазин Форин аферс најављује „технополарни моменат“. У њему ће, уместо националних држава, „дигиталне силе преобликовати светски поредак“. „Дајте им места у Уједињеним нацијама“, позива и портал „Блумберг“.

„Налазимо се у процесу развоја читаве серије нових техника које ће олигархији омогућити да људе под њеном контролом наведу да заволе своју потчињеност“, опоменуо је још пре 60 година далековиди Олдус Хаксли, писац Врлог новог света. Без имало ироније, Форин аферс сад најављује долазак „врлог новог дигиталног света“…

Корпоративна контрола друштва

Уместо државе, с одобравањем указује водећи амерички спољнополитички магазин, лидере неуспеле побуне 6. јануара – од одлазећег председника Доналда Трампа надаље – „казниле су најмоћније институције у САД“: „Твитер“, „Амазон“, „Гугл“ и „Епл“.

„Државе су главни актери у глобалним пословима већ скоро 400 година. То почиње да се мења, јер им се неколицина великих технолошких компанија супротставља у геополитичком утицају“, пише Форин аферс и објашњава да гиганти из Силицијумске долине „више нису само велике компаније; они су преузели контролу над аспектима друштва, економије и националне безбедности који су дуго били у ексклузивној надлежности државе… Недржавни актери, а пре свих технолошке компаније, све више обликују геополитику… Ове компаније обликују глобално окружење у коме владе обављају своје функције. Оне имају огроман утицај на технологије и услуге које ће управљати следећом индустријском револуцијом“.

„Највеће технолошке компаније граде кичму дигиталног света и контролишу тај свет у исто време“, наводи Форин аферс без приговора и, штавише, тражи да „о највећим технолошким компанијама почнемо да размишљамо као о државама. Ове компаније имају суверенитет над светом који се убрзано шири: над дигиталним простором…“

Комерцијалне суперсиле

И зато, на истоветном трагу, портал „Блумберг“, власништво милијардера Мајкла Блумберга, захтева: „Због обима њихових амбиција и наше зависности од њих, гигантски брендови треба да буду третирани као комерцијалне суперсиле“.

Уосталом, вредност „Мајкрософтових“ акција већа је од читавог БДП-а Бразила, док БДП Републике Јужни Судан, најновије чланице Уједињених нација, представља отприлике два одсто личног богатства власника „Амазона“ Џефа Безоса и свега 0,2 одсто вредности „Амазонових“ акција.

„Наравно“, пише „Блумберг“, „оваква поређења не односе се само на новац, већ и на моћ… То не значи да Јужни Судан не треба да буде 193. чланица УН, али, зашто ’Амазон‘ не би био 194“?

А у перспективи, пише Форин аферс не скривајући сценарио за који навија америчка спољнополитичка елита, „ера доминације држава напокон ће се окончати и биће замењена техно-елитом, која преузима одговорност за јавне функције које су некад вршиле владе… Неке од најмоћнијих технолошких фирми предводе харизматични визионари“, а ти „техно-утописти надају се будућности у којој је парадигма националних држава, која доминира геополитиком још од 17. века, замењена нечим сасвим другачијим“.

Донације Безоса и Гејтса

Као светли носиоци ове визије истакнути су власник „Фејсбука“ Марк Закерберг и Илон Маск који „отворено истиче амбиције да повеже компјутере са људским мозговима“…

„Желите да спасите Земљу? Потребно нам је још пуно Илона Маска“, препоручује и Њујорк тајмс. А како то спашавање изгледа у пракси, понајбоље је демонстрирао сâм Маск, када је на позив сенатора Бернија Сандерса да „екстремно богати плате свој део“ кроз повећање пореза, узвратио осионо: „Стално заборављам да си и даље жив.“

За разлику од Бернија Сандерса, добитник Нобелове награде за мир Барак Обама од мултимилијардера није тражио да плате више пореза. Недавно је од Џефа Безоса добио донацију од 100 милиона долара… Док је власника „Мајкрософта“ Била Гејтса Гардијан описао као „светог Била“. Документација његове фондације, иначе, показује да је медијима широм света донирао барем 319 милиона долара…

Исувише моћне и опасне

Колика је моћ ових супермилијардера и какве су њихове амбиције? Каква је њихова веза с америчким војним и обавештајним сектором? И да ли ће мултиполарни свет заиста устукнути пред технополарним?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар и социолог Слободан Рељић и публициста Марко Танасковић.

„Већ деценијама се говори о наднационалним структурама богатих и моћних људи који светом управљају из сенке, иако никада нису били бирани ни на каквим изборима у било којој земљи. Зато што сад дигитална средства постају главна полуга управљања, моћ се концентрише у рукама власника технолошких гиганата, који су саставни део ове структуре“, коментарише Слободан Рељић.

„И у самој Америци у току је дебата око тога да ли су ове компаније постале исувише моћне и као такве опасне по читаво друштво. Доналд Трамп је, као председник Америке, улазио и у отворене сукобе са власником ’Амазона‘ Џефом Безосом“, подсећа Марко Танасковић.

Портал „Политико“, с тим у вези, цитира и једну неименовану високу званичницу Немачке, која се усудила да примети, додуше, под велом анонимности:

„Потребна нам је дискусија о томе што Силицијумска долина све више преузима посао националних држава.“

Вето у Савету безбедности

Насупрот томе, објашњавајући да 120 различитих међувладиних организација и специјализованих агенција, од Сувереног малтешког реда до Парламентарне скупштине Медитерана, имају статус посматрача у УН, „Блумберг“ поставља питање зашто то исто не би било омогућено и технолошким џиновима из Силицијумске долине, „а ако би им био одобрен статус посматрача, зашто не и пуноправно чланство“?

„А зашто онда не би ушли и у Савет безбедности и добили право вета, ако идемо том логиком“, до апсурда доводи ову идеју Марко Танасковић и објашњава да примарни мотив ових корпорација заправо и није профит – иако су њихови профити огромни – „већ контрола и надзор… Они прикупљају податке из читавог света и складиште их на својим серверима и то је заправо најважнији део њиховог посла који је узбуњивач из НСА Едвард Сноуден открио читавом свету“.

ЦИА је прошле године склопила уговор вредан више десетина милијарди долара с „Амазоном“, „Мајкрософтом“, „Гуглом“ и ИБМ-ом. Штавише, документовано је да су ЦИА и НСА учествовале су у стварању „Гугла“, Пентагон у стварању „Фејсбука“… Па и сам Интернет је проистекао из „Арпанета“, војно-обавештајне компјутерске мреже која се 1972. нашла усред скандала због тога што је коришћена у шпијунирању антиратних активиста, како је уверљиво описано у књизи америчког новинара Јаше Левина Тајна војна историја Интернета.

Глобализам против националних држава

„Овде је реч о борби глобалног империјализма, пре свега западног, против националних држава које су у досадашњем току глобализације и кроз механизме формиране после Другог светског рата, попут ММФ-а и Светске банке, страховито ослабљене. Тај сукоб у последње време постаје све очигледнији и сигурно је да ћемо и у наредном периоду доживети још тих покушаја да нас убеде како морамо да их пустимо да нам раде шта хоће… Читаво човечанство, у случају да се тако нешто оствари, не би више имало никаквог смисла осим да буде у функцији остваривања што већег профита за Била Гејтса и његово друштво“, упозорава Слободан Рељић.

А водећи медији и политичари на Западу њиховом профиту већ служе.

„О чему другоме уопште и можемо да говоримо након вести да је Џеф Безос јавно Обами дао 100 милиона долара. Питање је, само, да ли је реч о враћању дуга или о инвестицији за будућност, имајући у виду сумње да је Барак Обама изузетно утицајан и у садашњој администрацији“, истиче Марко Танасковић.

Ипак, овакав исход није нужан, уверени су „Спутњикови“ саговорници.

„У сукобу државе и технолошког гиганта, Кина се показала јачом од свог Безоса, власника ’Алибабе‘ Џека Маа“, указује Слободан Рељић.

„Друге две водеће светске силе, Русија и Кина, имају идеју да не дозволе да се толика моћ и новац сконцентришу у тако малом броју руку. Пре двадесетак година ове идеје можда су и могле да се спроведу у дело, али данас, када су САД принуђене да са другима деле контролу процеса који се одвијају у свету, тако нешто је немогуће.“

„Моћ ових технолошких компанија чини се огромном, чим су у стању да искључе и самог председника Сједињених Америчких Држава, међутим, довољно је да нестане струје, што више није сасвим незамисливо и видећемо да оне заправо не вреде ништа… А мислим и да ће све више држава ићи путем Кине која је направила и дигиталну верзију свог Великог зида, како би блокирала технолошке компаније са Запада и све што оне са собом доносе. Државе ће ићи у правцу повећања, а не даљег умањења свог суверенитета, па и у дигиталној сфери и зато ипак очекујем да ће ове компаније у будућности ипак постајати слабије, а не јаче него што су данас“, у оптимистичком тону закључује Марко Танасковић.

 

Аутор Никола Врзић

 

Насловна фотографија: Reuters/Regis Duvignau

 

Извор Спутњик, 03. децембар 2021.

standard.rs