ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ: БХЛ

Фото: Курир

Фото: Курир

Емир Кустурица је у праву: босански грађански рат не да се препричати без сатире о Бернару-Анрију Левију, комичном прототипу париског „јавног интелектуалца“ с краја прошлог века. Није чудо да се наш прослављени режисер прошле седмице у „Политици” у два наставка бавио том претенциозном фигуром чији су заштитни знаци дуга коса, црно одело, раскопчана бела кошуља и витке плавуше. Није чудо ни да је Академија наука и умјетности БиХ овом филозофу доделила почасно место у својим редовима. Па шта ако му се један француски критичар у раној фази каријере подругнуо опаском: „Бог је мртав, али моја је фризура савршена.“

Чуди ме нешто друго. Како је могуће да се БХЛ, како га од миља зову, не спомиње у контексту избегличке трагедије која је уследила након његових успеха у овом веку? Европски комесар за мигранте јуче рече да свет пролази кроз најгору избегличку кризу од Другог светског рата. А где је ту БХЛ?  Зашто се мало ко сећа да је наговорио Саркозија да призна либијске одметнике из Бенгазија за легитимну власт у Триполију, за живог Гадафија? Зашто се поводом кризе у Калеу нико не сети да је почело када је БХЛ својеручно одвео вођу побуњеника на састанак са Хилари Клинтон у Паризу? Да је само седам дана касније почело савезничко бомбардовање Либије? И да је остало историја, укључујући и бродове који свакодневно са либијских обала превозе избеглице ка Европи?

Кад боље размислим, ни то не би требало да ме чуди. Мало ко и мало кад јавно прихвата одговорност за последице својих спољнополитичких промашаја. Владе великих држава препуне су БХЛ-ова који се не сећају да је инвазији људске несреће и беде на Европу, давно пре Либије и арапског пролећа, претходила инвазија на Ирак. А „Њујорк тајмс“ прекјуче најављује интензивну сарадњу Русије и САД са једним јединим циљем: да се спречи колапс Асадовог режима од ког би користи имала Исламска држава. Па зар последња рунда пакла није започела тако што је Вашингтон одлучио да Асад „мора да иде“?

Чудна ми чуда. Нико се на Западу не сећа да 1999. река избеглица са Косова није потекла пре, већ после НАТО бомби. Ако их питате, рећи ће вам да су зауставили  – геноцид, ни мање ни више.

Нема ту ништа лично, није то уперено против Срба. Сваког дана у америчким новинама осване понеки лицемерни текст у ком се либерални колумниста згражава што Европа за мигранте тако мало чини. Како та ЕУ може да буде тако ускогруда и себична?

Као да ово нису и њихове избеглице, као да трошним баркама на које се укрцавају несрећници нису претходили велики и сјајни амерички ратни разарачи. А сад, кад је настала пустош, са недокучивих обала поручују: не брукајте западну цивилизацију.

Политика

Тагови: