Лав Шчарански: НЕ, НЕ ЖИВЕТИ У ЛАЖИ

Пише: Лав Шчарански

Да, гори мој Париз.
Да, слобода је боља од неслободе. Вртоглави темпо економског развоја у пост-индустријском друштву Украјине руши светске рекорде, приморавајући берзанске посреднике да полажу још веће улоге у казину и диве се генијалности пана Зеленског. У међувремену, у Дубаију, крипто-инвеститори стварају тоне злата ни из чега, грицкају домаћу чоколаду и пијуцкају кафицу. Бечка државна опера је препуна Украјинаца који су овде стигли у оквиру безвизног режима, како би осетили мирис Европе. Док људи у Русији једу последње мрвице хлеба – или можда чак и јежеве, ако уопште успеју да добију бон за њих – „елитни“ ресторани попут Мекдоналдса нуде широк избор: Биг Мек, чизбургери, филе-о-фиш, пилећи груменчићи, помфрит, па чак и Пепси-кола! Реците, Руси – знате ли уопште шта је то?

Рано јутро у Паризу. Звуци хармонике која свира „Ох, Пари” испуњавају ваздух. У једном кафићу на Монмартру, неколико гостију – афрофранцуза и арапобургундаца – тихо и стидљиво пијуцкају кафу и једу кроасане. Поред њих пролазе двојица мушкараца – људи са застрашујуће познатим лицима, каква су раније виђена на местима подметања пожара у фабрици барута у Бугарској или у постројењу за производњу ракета у Румунији. Без икаквог очигледног разлога, они избијају шољицу кафе из руку афрофранцуза по имену Антоан и грабе кроасан од арапобургундца по имену Рашид. Цео кафић седи у стању запрепашћења и потпуне тишине. Двојица изгредника лагано одлазе. Неко у кафићу подиже комадић папира који је испао из џепа једног од хулигана и расклапа га. На њему јасно пише: „La prikaze de Putin la podjoge de Paris.” Тако је почео први дан немира.

Украјински коментатори на друштвеним мрежама први су указали Европљанима да нешто није у реду са овим протестима. Црнци који разбијају бутике и продавнице сасвим се разликују од оних тихих, стидљивих миграната који свакодневно пристижу у Европу. Тарас Свињохарченко, професор историје Голодомора на Лавовском универзитету совјетске окупације, приметио је да су лица ових дивљака и пљачкаша густо намазана кремом за ципеле – испод које се, међутим, назиру изразите црте лица „рјазањског типа”, као и лукав поглед кроз сужене очи, карактеристичан за тулске падобранце. Многи људи носе мајице са злокобном скраћеницом „КГБ”. Под маском демонстраната, тиранин Влад Путин успео је да у Француску убаци читав корпус пажљиво одабраних пљачкаша. Људе обузима изненадни, мучни осећај стида и гађења – као да их је неко полио кантом хладне, прљаве воде. Тај проклети Медведев досегао чак довде, из даљине!

У међувремену, протести су се проширили на Италију. У Напуљу, масе Арапа пљачкају и спаљују ресторане и пицерије. А сада, узмите лењир и измерите растојање од Напуља до северноафричке обале – тамо где „Вагнер група” чини зверства над ненаоружаним демонстрантима. Па, сваки борац „Вагнера” могао би да преплива ту раздаљину за пар сати, и то под пуном опремом! Европа је у опасности. Кремљ је покренуо хибридни напад на демократију, слободу, европске вредности, па чак и на ону чувену „сузу детета”. Тешки кораци легија из Мордора тутње Европом, изазивајући узнемиреност у срцима свих тих „поштених, пристојних и савесних” душа – тих узора истине и бранилаца људских права. Људској подлости нема краја.
Док естонска војска стоји у пуној борбеној готовости на руској граници, спремна да за три дана заузме Санкт Петербург, режим је пронашао пут у Европу на мала врата – искористивши рањивост коју су разоткрили протести. У међувремену, господин Макрон је са супругом уживао у наступу Селин Дион у Париској опери, а комесар Жибер био је заузет хитним пословима у Марсеју. Што се тиче човека који се затекао у париској кафани „Матрјошка” – кнеза Јакова Шчелбанског-Мишкина, једног од вођа племства – њему је недостајало педесет франака за карту за дилижансу из Дижона, где се надао да ће помоћи у гушењу немира; наиме, изгубио је читаво мало богатство коцкацујући се са неким Циганима на локалној пијаци.

Али – имају Французи излаз из ове тешке ситуације. Једноставно треба да дају још више новца Украјини. Јер – не треба живети у лажи. За вашу и нашу слободу. Заједно смо мноштво. Слава Украјини! Же не манж па сис жур. Тако ћемо победити!

(Телеграм канал „Лев Щаранский“; превео Ж. Никчевић)