Кецмановић: Бакир нуди Србима да се одрекну Србије, учлане у СДА и под вођством Бошњака бране Босну

ИСКРА на Фејсбуку

фото: sveosrpskoj.com

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

СРБИ у БиХ би требало да се одрекну Србије, Хрвати – Хрватске, сви да се учлане у СДА и да под вођством Бошњака бране Босну – то је, збирно, порука коју је Бакир Изетбеговић упутио комшијама на прошлогодишњем партијском конгресу, и ономад допунио поводом 30-годишњице партије којој се послије оца Алије и рођака Сулејмана Тихића налази челу.

У обраћању, због пандемије тв линком, Бакир је већ у првом пасусу сажео цијелу поруку:

„Када кажем `наш народ`, не мислим само на Бошњаке, мислим на све оне који немају резервну домовину… На све оне који су, заједно са Бошњацима бранили, и спремни су да поново бране територијални интегритет и суверенитет наше земље … Њену бит коју је рахметли Алија Изетбеговић описао као вјеру да различите вјере и културе могу живјети заједно”.

Прије свега, пејоративну синтагму „резервна домовина“ исконструисали су муслиманско-босански идеолози и одавно је унијели у босански политички дискурс, а односи се на Србе и Хрвате старосједиоце у БиХ и њихову родољубиву везаност на Србију и Хрватску, гдје живи већина њихових сународника.

„Срби сију у Босни, а временску прогнозу гледају на београдском ТВ дневнику“ – говорили су пријекорно Муслимани још прије рата. Могли су дометнути и да су читали Политику и Новости, односно Вјесник и Слободну Далмацију, а не Ослобођење и Вечерње новине, да су навијали за Звезду и Партизан односно за Динамо и Хајдук, а не за Жељезничар и Сарајево, и још много тога. Али боже мој, реалност је да на обје обале Дрине живе Срби – једна нација, једна вјера, један језик, једна историја, култура, традиција, идентитет, који је неприродно пресјечен распадом Југославије којем су допринијели и Бошњаци.

Да им Србија не би била резервна домовина, Срби у БиХ створили су Републику Српску.

Ко би онда, по Бакиру, били „…сви они који су, заједно са Бошњацима, бранили и спремни су да поново бране територијални интегритет и суверенитет наше земље“?

Срби, као ни Хрвати, сем малобројних изузетака, нити су бранили нити су сада спремни да је бране. Колико је познато, ти саборци у рату, били су једино муџахедини који су добили држављанство и формирали породице у четири бошњачка кантона у ФБиХ.

Суданци, Саудијци, Алжирци и др. заиста немају резервну домовину: у своје блискоисточне земље не могу натраг јер се налазе се на потјерницама као исламски терористи.

За утјеху Бакиру поводом јубилеја СДА, могло би и другачије да се рачуна. Срби и Хрвати су били спремни и биће опет да бране Српску и „Херцег Босну“. Заједно чине око половине становништва у БиХ, а српски ентитет и хрватски кантони обухватају око 75 одсто територије БиХ.

Дакле, нека се Бошњаци на челу СДА и њеним предсједником побрину за ону четвртину коју контролишу, и суверенитет Босне и сто одсто њене територије биће безбједни.

Најзад, и о посљедњој реченици првог пасуса: „… бит Босне коју је рахметли Алија Изетбеговић описао као ‘вјеру да различите вјере и културе могу живјети заједно’ ”.  Он, дакле, помиње само „различите вјере и културе“, али не и народе, односно нације. Та финеса асоцира на османски систем милета који је, не само у окупираној БиХ, толерисао неисламске религије.

Ту „толеранцију“ бошњачки аутори свесрдно хвале, а неоосманиста Ахмед Давутоглу чак и препоручује, иако је подразумијевала да православне цркве морају да буду укопане да не би надвисиле џамије, звона нису смјела да звоне, израбљивани православци су били грађани другог реда, превјера на ислам доносила је материјалне и статусне привилегије.

Алија је, износио контрадикторне ставове зависно од ситуације, што је за ширу публику народски тумачио: „Прије подне ми се чини онако, а поподне овако“. Говорио је, рецимо, и да ће „Муслимани узети онолико Босне колико могу просперитетно контролисати“; и да „нема Босне ако је неће Срби и Хрвати“; и да се „више не бори за Босну него за опстанак Муслимана“, али и да је „СДА грађанска странка“ и да зато „у називу нема национални предзнак“, те да лично „представља све Босанаце и Херцеговце“.

Бакир је одлучио да развије баш ову посљедњу најнереалнију и најнепродуктивнију бабину кетманску тезу, па је већ на прошлогодишњем конгресу најавио „отварање врата СДА за све босанске патриоте, без обзира на вјеру и нацију“.

Свјестан да ни Стамбол (Анкара) ни Техеран, ни Ријад немају капацитет да му створе исламску државу, а да је САД, још више ЕУ, неће ни као филџан Муслиманију од четири кантона, Бакир развија фантазију о јединственој БиХ са већинском демократијом у којој ће одлучивати бошњачки као најбројнији народ.

Симптоматично, иако су му, током полусатног излагања, била пуна уста Босне, колико и СДА, баш ни један једини пут није националним именом споменуо Србе и Хрвате, него их тек безлично подразумијева у алузијама и метофорама. Елем, он цијелу Босну види без Срба и Хрвата.

Да ли их замишља пресељене у „резервне домовине“ или као Босанце учлањене у СДА?

Како је кренуо, можда до јесени – за када је одгодио прославу јубилеја СДА – Бакир дође на идеју да сви Срби и Хрвати пређу на ислам како би Босна постала јединствена.

Уосталом, у Исламској декларацији пише:„Исламски покрет би требао и може почети преузимати власт чим је морално и бројчано довољно јак да може оборити не само постојећу неисламску владу, него и изградити нову исламску.

Бабо Алија, коме је посвећено 10 од 30 минута Бакировог излагања, пред комунистичким судом се бранио да су то „само снови једног вјерника и да се нигдје не помиње Босна“.

Син Бакир сматра да више нема потребе ништа да прикрива: Исламска декларација је званични документ СДА а он је, како вели, држи на радном столу.

Угледни сарајевски новинар на раду у САД Кемал Курспахић коментарише: „Владајућа бошњачка партија, која воли да се буса у патриотска прса представљајући се као предводник ‘пробосанских снага’, ових се дана – уз 30 година свог оснивања – показала више као елемент разградње него јачања босанске државе“.

sveosrpskoj.com

1 коментар

  1. Neko каже:

    Mogao bi profesor Kecmanovic da dodje malo u Sarajevo, da vidi iz prve ruke kako zive Srbi i Hrvati, gde idu u crkve, gde rade, kako se lece, u koje skole im idu deca, ko su im ponudjeni politicki predstavnici, za koga navijaju u fudbalu…
    Video bi, pored nekih slicnosti i ogromnu razliku izmedju Srba i Hrvata.
    Na primer: svaka hrvatska firma iz Hrvatske, u Sarajevu ima direktora Hrvata.. dok svaka srpska firma iz Srbije, u Sarajevu ima direktora Bosnjaka.
    Hrvati imaju svoju Katolicku skolu na Mejtasu, dok Srbi nemaju nikakvu u celoj Federaciji BiH.
    Hrvati biraju hrvatske stranke i predstavnike (osim Zeljka Komsica).. dok Srbi nemaju nikoga svog da biraju nigde u Federaciji BiH.
    Tako da, ne bih da budem advokat Bakiru Izetbegovicu, pu pu pu..daleko bilo, ali ovo sto pise profesor Kecmanovic je malo tendeciozno. Malo vise.
    Nije Bakir kriv sto Srbi u Sarajevu nemaju za koga da glasaju vec 30 godina.
    P.S. Mnogi Bosnjaci i dan danas navijaju za Zvezdu. Neki otvoreno, a neki u sebi.
    Ipak, vecina izvornih Sarajlija navija za Zelju. Cak i oni koji nikada nisu. Cak i oni koji su navijali za Zvezdu. Cak i oni koji su navijali za Sarajevo. Cak i zene. Cak i babe. Ali to nema veze s nacijom, vec zbog bunta i primitivizma kojim je grad preplavljen.
    Cecu u Sarajevu slusaju svi. Bosnjaci i Hrvati vise nego Srbi.
    A za Djokovica navijaju i jedni i drugi i treci.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.