Галијашевић: Ни онај фртаљ Босне који Бошњаци добише у Дејтону – није бошњачки

Бакир Изетбеговић (Фото: Спутњик/AFP 2017/ JOHN MACDOUGALL)

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“

СТАРЕ битке и вјечне муке су пред Републиком Српском, видљиве и у овом септембру 2022. године, док креће политичка  кампања за изборе.

Покреће се и суђење, као закашњела правда из Добровољачке улице, која треба дати одговор на најважније питање: „ко је у ствари, започео рат у Босни“ и зашто је тај рат морао бити толико крвав.

Алијини генерали, војници и полицајци, паравојници и параполицајци, окупљени око Шиптара Ејупа Ганића и корумпираног Заима Бацковића зв. „Заги“, излазе пред јавност да објасне како и када су осмислили стратегију напада на регруте и официре ЈНА који су, у договору са Алијом и западњацима напуштали БиХ у небрањеним колонама.

Зашто та група није размишљала о глави Алије Изетбеговића, као залогу ријешења ситуације и како се то све, поновило у Тузли десетак дана касније?

И ево их заједно: Ганић Ејуп, (рођ.1946. год.); Бацковић Заим, (рођ. 1954. год.); Бахто Хамид, (рођ.1961. год.); Ефендић Хасан, (рођ.1934. год.); Муслимовић Фикрет, (рођ.1948. год.); Пушина Јусуф, (рођ. 1949. год.); Алиспахић Бакир, (рођ. 1956. год.); Бездроб Енес, (рођ. 1961. год.); Дахић Исмет, (рођ. 1954. год.); Жишко Махир, рођ. 1971. год.), без неких који су умрли на вријеме или своју улогу у злочину учинили неважном.

„Оптужени се терете да су у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН-а, те нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, пропустили да казне извршитеље убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, нису спријечили ни казнили извршитеље, као и помагали починитељима након извршеног злочина“, наведено је у саопштењу Тужилаштва БиХ након подизања оптужнице.

Уз оптужницу биће салушано 277 свједока и више вјештака, а приложено је више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице.

Иначе, ова оптужница Тужилаштва БиХ се односи на догађаје од 3.5.1992. године, а прикупљени су докази који се односе на страдање 8 убијених жртава са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе, заробљавање више десетина мучених и злостављаних војника и цивила.

Чињенице о овом злочину су још трагичније.

Права истина је да сукоб око Добровољачке улице у Сарајеву почиње дан раније; да су укупно убијена 42 припадника ЈНА, да су рањена њих 73 и да је 215 војника заробљено.

Свијет се убрзано мијења и на политичку сцену ступају нове националне кукавице, западне слуге, неоусташки бојовници и исламистички мутанти, који агресивно увјеравају свој и сусједне народе, да се држава не исплати и да је најлакше под кишобраном великих сила, одрећи се било каквих амбиција и идентитета, кукавички дисати ваздух и одгајати нове уплашене генерације за које ће слобода бити само садржај виртуелне стварности локалног рачунара, комуникације на друштвеним мрежама и живота са „минималцем“, у наредних пет вјекова.

Без жртава, без побуне, без државе и без било каквог знања о важности народне суверености, колективне и личне слободе.

Зато желе да уклоне Милорада Додика, који се часно и храбро одупире плану Запада да сруши Републику Српску.

Увијек је септембар тежак за поднијети: то је и мјесец у коме су Срби мучени, масакрирани и убијани у муслиманско-америчким операцијама „Фарз 95.“ и „Ураган 95.“.

Шест година касније су, извршиоци злочина 11. септембра отпутовали за Америку, па срушили Куле близнакиње, напали на Пентагон и убили близу 4.000 људи, и Американци су добили свој дан у септембру: за лажну тугу, због злочина које су заједно чинили са својом браћом босанским муџахединима.

Када су за седам дана, након 9. септембра 1995. године, од коте „Близна“, Смолуће и Возуће па до Бановића; од обале ријеке Босне до „Борове главе“ и „Краљице“, те од Каменице на граници Олова до Раковца Доњег на граници Добоја, силом је протјерано из својих кућа 22.000 Срба, спаљено је 66 насеља, срушено 12 цркава и један манастир из  Средњег вјека –убијено око 600 српских цивила и војника.

Њих 192 су одведена на непознато мјесто и ритуално заклана а у кориту ријеке Каменица под наслагама ријечног шљунка скривена, многа тијела без глава су откривена, али већина још није.

Хашки трибунал је због тих злочина, осудио на казне затвора: команданта Алијине армије генерала Расима Делића; начелника генералштаба генерала Енвера Хаџихасановића и команданта Седме муслиманске бригаде пуковника Амира Кубуру.

У Хагу су судили због убијених 65 ратних заробљеника, па је то умањено на 55 да би пресуда помињала 51.

Током суђења генералу злочина Сакибу Махмуљину у Суду БиХ, помињали су неколико убијених– „више од 2“. На крају осуђена генералска кукавица, након пресуде суда БиХ, на 8 година затвора, бјежи, уз помоћ тог истог суда у Турску у жељи да избјегне заслужену казну.

Иако нико није позвао на одговорност и Шефика Џаферовића, због двије стотине ритуално одрубљених невиних глава, због хиљаде држављанстава које је његова полиција подијелила терористима и обавјештајне заштите коју је, он лично пружио муџахединима.

Зато, стварно, није лако бити Србин; у септембру.

Док Бакир Изетбеговић пријети да ће протјерати све који Босну не воле – и то само са земљом, која им остане на ципелама. Ништа више од тога понијети не могу.

Тако је говорио Бакир, обмањујући себе и свој бошњачки народ да је Босна њихова и да се они питају. Јад и биједа.

Ни онај фртаљ Босне који у Дејтону добише Бошњаци није бошњачки, иако су само они остали у њему да живе.

Ни о том комадићу Босне не пита се Бакир – све је то британско а понекад и америчко или њемачко и никакве то везе са босанским муслиманима нема.

Од 11. јула 2012. године говори о томе предсједник Турске Ердоган, мало индиректно, причом о „аманету Алије Изетбеговића“, који њега обавезује да брине о Босни.

Када је то изговорио, турски предсједник није имао намјеру повриједити Србе и Хрвате него Бакиру Изетбеговићу објаснити да је залутао, да је Босну предао Западу и да онај мали фртаљ Босне, није ништа више од биједног зрна, Енглеског Комонвеалта на Балкану.

„Запад је ту само да би подијелио муслимане“, казаће Ердоган и ових дана у Сарајеву, изазивајући буру негодовања западних слугу, бивших комуниста, Радончићевих полуполитичара а полудилера, бројних хомосексуалаца који су још јуче парадирали Сарајевом.

Зато худи Бошњаци, правећи „Енглески параџемат“ на свом фртаљу Босне, ни тај фртаљ не могу одбранити овом политиком а Енглези ће, прије или касније, пустити све то низ воду – Американци ће их подржати, Њемци ће гледати са стране, ћутке прихватајући да тако мора бити. Јер, држава се не брани кукавичлуком и сталном свађом са комшијама.

Бошњаци су свој безизлаз расули по цјелој БиХ као болест.

http://fakti.rs/