Ендрју Корибко: Лажи о убиству Дугине као део специјалног рата

ФСБ је потврдио да је Дарју Дугину убио украјински специјални агент који се инфилтрирао у Русију под кринком да је самохрана мајка избеглица из Донбаса. Она је наводно ушла у земљу са фалсификованим документима, шпијунирала је Дугину скоро месец дана након што је изнајмила стан у истој згради, а можда је чак искористила и своју ћерку тинејџерку да постави бомбу. Сматра се да је терориста припадник забрањеног неонацистичког батаљона Азов и да је побегла у суседну Естонију, од које је Русија тражила да је изручи, премда је мало вероватно да ће се то десити.

Ово су објективне чињенице из досадашњег тока звничне истраге, али на Западу су почели да смишљају неколико теорија завере о њеном убиству како би обманули своју циљану публику у вези са саучесништвом Кијева. У ствари ови лажни наративи су превентивно уведени пре него што су раније поменути подаци били подељени у јавности, са циљем да се посеје клица конфузије. Друштвене мреже обилују оваквим примерима, које углавном деле НАТО ботови, али и неке утицајне силе такође шире пропаганду.

Од ботова до Би-Би-Сија

Експерт за Русију Камил Галејев, плаћен од стране Сједињених Држава (који је постао познат након једног издајничког [Галејев има руско држављанство; прим. НС] и протерористичког низа на твитеру) спекулисао је да Кремљ, европска крајња десница и/или интересне групе у Русији стоје иза Дарјиног убиства. Саветник америчке Хелсиншке комисије Артур Пол Масаро III, коме је недавно забрањен улазак у Русију због непријатељског лобирања, бацио је кост својим бројним следбеницима окривљујући ФСБ за убиство. Усред свега овога, Њузвик је пренео теорију завере маргиналног бившег руског политичара са седиштем у Украјини о замишљеној „групи отпора“ у Русији.

Међутим, најутицајнији пропагатор лажних вести је неоспорно Би-Би-Си. Овај британски медиј дао је платформу Екатерини Шулман, страном агенту који је претходно напустио Русију. Они су на одбили да обавесте своју публику о њеном званичном одређењу (страни агент) у свом чланку о теорији завере која имплицира да је Дарију убила властита влада како би појачала подршку за интерни обрачун, упркос што су о томе раније извештавали на свом сајту. Шулман је такође наговестила да су многе медијске личности раније биле обавештене о овом наводном унутрашњем задатку.

Заједничка нит која повезује луцидна објашњења терористичког напада од прошлог викенда је да се сви труде да се одмакну од саучесништва Кијева, али маска фашистичког режима спала кад је његов амбасадор у Казахстану локалним медијима дао изјаву о геноцидним плановима своје владе. Он је рекао: „Покушавамо да убијемо што је могуће више [Руса]. Што више Руса убијамо сада, мање ће морати наша деца. То је то.“ Иако директно не признаје, тајминг његове изјаве може се лако протумачити као инсинуација да је Кијев извршио Дарјино убиство упркос томе што то званично негира.

Страни покровитељи бивше совјетске републике су у паници јер тачно предвиђају да ће докази који произилазе из истраге ФСБ-а несумњиво потврдити да је Кијев, а не Русија, стварни државни спонзор тероризма. У ствари, изгледа да се Москва спрема да своја открића подели са светом, као што јасно сугерише саучешће које је председник Путин управо упутио Дарјином оцу, филозофу и политикологу Александру Дугину, што је претходило завету руског амбасадора при УН Василија Небензје да ће се о њеном убиству разговарати на СБ УН у уторак.

Превентивна пропаганда

Не постоји ствар као што је „савршени злочин“, тако да је било неизбежно да докази који се сада појављују потврде саучесништво Кијева у Дарјином убиству, што заузврат потпуно дискредитује представнике Запада (предвођене Сједињеним Државама) у тој источноевропској земљи, доприносећи ерозији „званичног наратива” о украјинском сукобу. Предвиђајући овај сценарио, западни агенти утицаја су настојали да превентивно обликују популарне перцепције кроз пропагирање лажних наратива, окривљујући све осим својих фашистичких савезника за овај терористички акт.

Мало је вероватно, међутим, да неко од њихове циљне публике уопште поверује у бесмислице које шире. Њихове теорије завере су толико бесмислене и агресивно пропагиране да делују као неискрене чак и међу оним посматрачима који немају никакво претходно знање о ситуацији и/или су слепо пристрасни у подршци Кијеву. По цену жртвовања своје ионако лоше репутације, они су опседнути замагљивањем чињеница око овог случаја како би прогурали теорију да Русија стоји иза Дарјиног убиства и да је њена „дубока држава“ у тој мери непоправљиво подељена.

Истина је сасвим другачија, као што увек бива, пошто је „Руска дубока држава уједињена као никада пре“ без икаквих пукотина унутар или између чланова њене сталне војне, обавештајне и дипломатске бирократије. Ипак, раст панике коју западни агенти утицаја доживљавају док Русија наставља да дели доказе који имплицирају умешаност Кијева у Дарјино убиство – и на тај начин разбијају лажне перцепције њихове циљане публике о својим владама – пружа им шансу да направе још један хитац ка промоцији теорије о широкој завери.

Пошто су разоткрили праве мотиве иза операција управљања перцепцијом ових људи након што су деконструисали теорију завере о Даријином убиству, много је лакше разумети шта намеравају. Не ради се чак о томе да су били унапред обавештени о овом терористичком нападу, већ су једноставно знали како да одмах реагују и покрену превентивно пропагирање лажних наратива како би замаглили чињенице из истраге које би неминовно доказале саучесништво Кијева, што је у овом тренутку очигледно свим објективним посматрачима.

У том циљу, они се у великој мери ослањају на већ дискредитовану теорију завере да је руска „дубока држава“ непоправљиво подељена и да одметничке снаге унутар ње можда чак планирају да свргну председника Путина. Једини разлог зашто би ту неубедљиву спекулацију уградили у свој најновији наратив је то што буквално немају начин да саопште истину и признају саучесништво Кијева. Међутим они само додатно дискредитују себе и своју страну приче, што заправо иде у прилог Русији.

Додик: Циљ резолуције о Сребреници је сатанизација српског народа

Брнабићева усвојила захтев опозиције: И београдски и локални избори 2. јуна

МИЛУТИН МИЋОВИЋ: НАТО агресија на Србију и Црну Гору, ни послије 25 година није престала