Драгана Трифковић: Измене политичког система Русије – учвршћивање суверенитета и независности

ИСКРА на Фејсбуку

фото: stanjestvari.com

У руској али и америчкој јавности су одмах кренула нагађања о томе коју позицију ће председник Путин заузети након 2024. године када му истиче други председнички мандат

Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком годинеТо је учињено, према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.

У руском друштву постоје потребе за променама и руско руководство је тога свесно. Русија је постигла велике успехе на међународном плану, али многа унутрашња питања су остала нерешена. Управо о њима је и говорио председник Владимир Путин у обраћању Доњем и Горњем дому Руског парламента.

Али да се пре анализе говора председника РФ осврнемо на оставку владе која је уследила одмах након обраћања Владимира Путина. Ова вест је била веома изненађујућа, због тога што нико није очекивао разрешење владе. О томе уопште није било речи, нити било каквих припрема.

Један од кључних фактора успеха руске политике је управо тај да нико не може да предвиди следеће кораке председника Путина. Наравно, кључна ствар је да он има врло јасне циљеве и да упорно ради на њиховом остваривању.

Главна уредница „Russia Today“ телевизије, Маргарите Симоњан је на свом Телеграм каналу написала: „Мишустин и ја смо данас заједно напустили заседање. Шалили смо се и дискутовали нешто необавезно. Или је он феноменално уздржан човек, или стварно није знао“.

Кратко након тога, објављено је да ће Михаил Мишустин добити мандат за састављање нове владе. То је изазвало још већи ефекат изненађења, посебно што господин Мишустин није неко ко је свима познат.

Од априла 2010. године господин Мишустин се налази на месту директора Савезне пореске службе. По образовању је доктор економских наука. Вероватно је та чињеница имала пресудан значај због ког је избор пао управо на њега. По проценама руских политиколога, г. Мишустин је идеалан кандидат због тога што нема великих политичких амбиција већ је усредсређен на професионалне задатке. Русији је управо потребан један професионални економиста на челу владе који ће успети да реализује све дефинисане циљеве о којима је председник Руске Федерације говорио на заседању Федералног парламента. Многи стручњаци сматрају да Владимир Путин није био задовољан радом владе Дмитрија Медведева на остваривању задатих националних циљева односно пројеката.

Да се вратимо на то какве циљеве је поставио председник Руске Федерације. Он је у обраћању изнео то да: „темпо промена мора да расте сваке године, што би донело опипљиве резултате за грађане који желе да достигну пристојан животни стандард“. Пре свега је говорио о проблему наталитета, сматрајући да он мора да се повећа са 1,5 на 1,7 процената. Мере које су предузимане од 2000. године су донеле позитивне резултате у демографији, али сада та стопа поново опада. Подршка традиционалним вредностима, породица, мајчинство, нагласак на развој региона, пристојан животни стандард, стварање најповољнијег окружења за само-реализацију свих становника Русије, морају да буду приоритет.

Владимир Путин је предложио одговарајуће социјалне пројекте којима треба да се остваре задати циљеви.

  1. Проширење програма „Матерински капитал“ до краја 2026. године (наравно, уз могућност даљег продужења).
  2. Матерински капитал већ за прворођенчад.
  3. Повећање материнског капитала за додатних 150 хиљада рубаља.
  4. Помоћ сиромашнима за децу од 3 до 7 година.
  5. Универзални бесплатни топли оброци за ученике од 1. до 4. разреда и стварање/модернизација инфраструктуре за то.
  6. Доплата наставницима у школи у износу од 5 хиљада рубаља из савезног буџета.
  7. Универзални приступ студентима брзом интернету.
  8. Модернизација преко хиљаду уметничких школа у земљи.
  9. Додељивање додатних 550 милијарди рубаља за реновирање болница и клиника у целој земљи.
  10. Повећање броја места у школама и на универзитетима. Повећање броја буџетских места у бројним кључним областима (лекари, наставници и инжењери су приоритет), посебно у регионима.
  11. Омогућавање студентима друге године да промене смер.
  12. Наставак и развој програма „Русија је земља могућности“ у којима је већ учествовало преко 3,5 милиона људи.

Поред социјалних мера, председник је део излагања посветио и мерама за стимулисање раста економије.

  1. Завршетак реформе контролних и ревизорских тела.
  2. Право на ризик предузетничког капитала.
  3. Повратак две трећине средстава из федералног буџета од пореских олакшица за мала предузећа.
  4. У исто време, јачање друштвене и еколошке одговорности предузећа.
  5. Увођење пореза на загађење/отпада за увознике.
  6. Активнија дејства Централне банке да обезбеди економији „дугорочни новац“.
  7. Пребацивање вишка средстава из Фонда националног благостања за инвестирање у економију.
  8. Уклањање привредних субјеката из кривичних чланака о „стварању организованог криминала“.

„Русија би требало да покрене нови инвестициони циклус, раст инвестиција од 2020. године требало би да буде најмање 5% годишње“, рекао је руски председник Владимир Путин у поруци Федералном парламенту.

„Године 2021, стопа раста БДП-а у Русији требало би да буде већа од светске. Да бисте постигли ову динамику, морате да започнете нови инвестициони циклус, озбиљно повећате улагања у отварање нових радних места, инфраструктуру, у развој индустрије, пољопривреде и услужног сектора. Почевши од ове године, годишњи раст инвестиција требало би да буде најмање 5%, њихов удео у БДП-у земље требало би да се повећа са садашњих 21% на 25% 2024. године“, рекао је Путин.

Према прогнози Министарства економског развоја РФ, улагања у основни капитал требало би да порасту за 5%, у 2021. – за 6,5%.

Председник Владимир Путин се осврнуо и на глобалне изазове. Он је позвао пет сталних чланица Савета безбедности УН да раде на отклањању претњи глобалним ратом.

Објаснио је да Русија, Велика Британија, САД, Кина и Француска деле заједничку одговорност за очување и развој човечанства, да нуклеарне силе морају да покажу политичку мудрост и предузму акције. То се пре свега односило на погоршану ситуацију на Блиском истоку и Северној Африци. Према његовим речима, регионални сукоби се развијају непредвидиво и могу брзо да прерасту у претњу целој међународној заједници. Закључио је да је Русија отворена за такву сарадњу, додајући да та држава никоме не прети и не намеће своју вољу другима.

Када је реч о наоружању он је навео: „Русија је први пут у историји претекла све земље света када је реч о најновијем нуклеарном наоружању. Наши кораци по питању јачања националне безбедности предузети су на време и у довољном обиму. Међутим, упркос томе, потребно је да останемо опрезни, неопходно је да наставимо са радом“.

Ипак најзначајније мере тичу се промене Устава РФ које ће утицати на промену комплетног политичког система. Председник Путин сматра да је важећи Устав добар и да не треба да се мења, али да треба да претрпи одређене измене у вези са приоритетом руског закона над међународним правом. Важећи Устав РФ донет је након распада СССР, 1993. године за време председника Бориса Јељцина. У Уставу РФ стоји: „Опште призната начела и норме међународног права и међународни уговори Руске Федерације саставни су део њеног правног система. Ако су међународним уговором Руске Федерације утврђена другачија правила од оних предвиђених законом, примењују се правила међународног уговора“.

Предложена уставна измена предвиђа да ће се захтеви међународног права и различитих међународних уговора применити само у мери у којој нису у супротности са Уставом Руске Федерације. А таква промена ће гарантовати безусловни суверенитет руског народа. Истовремено, Путин је скренуо посебну пажњу на чињеницу да Русија може да опстане само као суверена држава.

Устав из 1993. године је писан под утицајем америчких саветника, а велика овлашћења која су дата председнику са америчке тачке гледишта су одговарала политичкој улози Бориса Јељцина. У последњих двадесет година владавине Владимира Путина, Русија је постепено, али непоколебљиво мењала свој политички курс. Од тога да је руски председник предложио улазак Русије у НАТО на почетку свог првог мандата до тога да Русија сада дефинитивно и званично учвршћује свој суверенитет. Овакве промене су највише биле условљене односом западних сила према Русији која је схватила да прављење компромиса са Западом на штету руских државних и националних интереса, води ка потпуном колапсу и распаду.

Владимир Путин је у свом обраћању јавности изнео да уставом треба да буду одређени и услови које морају да испуњавају сви највиши представници власти.

„Смисао и мисија државне службе је управо у служењу, а човек који бира тај пут мора да донесе одлуку да свој живот посвећује Русији и руском народу, без уступака“, рекао је Путин.

Кандидат за председника Русије ће морати да испуни услов да је последњих 25 година живео у Русији и да никада није имао страно држављанство. Високи државни функционери убудуће неће моћи да имају држављанство друге земље или боравишну дозволу у иностранству. Многи у сали су аплаудирали са залеђеним осмехом на лицу.

Још једна промена је да ће убудуће Државна дума гласати за предлог кандидата на место председника владе као и чланове његовог кабинета. До сада је  председник имао овлашћења да именује кандидата за председника владе без гласања парламента и да одобри његов избор министара. Овом изменом се део председничких овлашћења препушта парламенту. Председник ће задржати право да отпусти званичнике који не раде добро. Овакве измене ће променити однос снага извршне, законодавне и судске власти. О  уставним променама ће се грађани РФ изјаснити на референдуму.

Коначно у вези са уставним ограничењем да председник има право на два мандата за редом, Путин је рекао да се са тим не слаже али да се то неће мењати.

У руској али и америчкој јавности су одмах кренула нагађања о томе коју позицију ће председник Путин заузети након 2024. године када му истиче други председнички мандат. Чак и да не буде ни на једној јавној функцији, све што је Владимир Путин урадио за последњих двадесет година даваће дугорочне резултате. Стратешки пројекти на међународном плану и унутрашње реформе ће омогућити Русији да постави нове темеље за даљи политички, економски и сваки други развој, као и да заштити свој суверенитет.

Све што се јуче десило у Русији заправо представља почетак транзиције власти.

Аутор је директор Центра за геостратешке студије

stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.