
sveosrpskoj.com
Знаменити писац Ремарк ни слутио није да ће само насловом свог антиратног романа „На западу ништа ново“, који је писао током Првогм светског рата, обележити свој и наредне векове и увођење човечанства у три светске катаклизме од стране тог истог Запада. И, заиста, видимо то данас као на длану: на Западу ништа ново!
Амерички Запад је био и остао дивљи, само што данас уместо леворвера пуцају ракетама и бомбама где им се прохте по свету. Отима и храни своју телесину, а туђу види само као мету за куршуме. Јер душе нема и за Бога не зна. На европском Западу завладало је „хришћанство без Христа“ (П. Д. Кијук) , усавршена, подла грамзљивост и бездетност мондијалистичког либерализма. Иако још увек Европа није одговорила како су, уз сва ремек-дела њене интелектуалне традиције, никле две најмрачније идеологије: фашизам и комунизам, а увелико васпоставља и трећу наказну идеологију: глобалистички либерализам. Уместо да трага за одговором и превазилажења свог посрнућа, стара блудница лежи и ужива у педерастији, лезбејству, дроги, педофилији, манипулацији мигрантима и трговини људима, па и децом. Препустила је кормило својим прекоокеанским каубојима, опчињеним ждерањем говедине, шибањем волујском жилом, пиштољима, пародон, ракетама и бомбама.
Шта се десило са обећавајућом хуманистичком цивилизацијом грађанске Европе?
Претворила се у сопствену негацију баш у флерту и компромису са фашизмом и комунизмом које је она изнедрила. Селективно је осудила њихове вође, само делимично политичке и војне актере, а све креаторе тих мрачних идеологија и њихове техничке извођаче радове пригрлила на своје остареле груди.
Ко је креатор „Пацовских канала“ којим су нацисти и комунисти пребегли у Америку? Ко им је испуњавао жеље да умру у својим отаџбинама, под привидним суђењем стогодишњим злочинцима? Ко је Америци произвео атомске бомбе? У чијим су лабораторијама и експертским тимовима радили „креативни“ монструми фашизма и комунизма? По чијем систему живота и рада су организовани „кибуци“ у свету? Ко је у њима радио и за кога? Ко је произвео вирус „ковид 19“ и спровео монструозно затварање, вакцинисање и убијање људи као заражене стоке?
Све су то поступци и недела „антифашистичког“ и „антикомунистичког“ Запада. Непрекидно је флертовао и са фашизмом и са комунизмом док, из компромиса у компромис, није постао оно што је данас: неофашизам и неокомунизам.
Да би се на сва ова питања одговорило (аналитички и синтетички), требало би написати „Антикапитал“, са истим или већим бројем стана од Марксовог „Капитала“, али да га пише АнтиМаркс. Пролог и Епилог му је већ написао српски писац, Борислав Пекић, антифашиста, и антикомуниста, у роману „Како упокојити вампира“. Писао га је на Западу после одлежаних пет година у Брозовом казамату у Сремској Митровици, у истој оној робијашници са својим комунистима, само што су Пекићу ти исти комунисти тада одузели и перо, и хартију, и наочари, а Брозови комунисти, Пијада и Чолаковић, превели су у том су затвору Марксов „Капитал“ на српски за време „диктатуре Карађорђевића“. Написао га је у Лондону, у који је избегао после изласка из затвора. И разочарао се и у тај Лондон, и у тај Запад. Ако ми не верујете, прочитајте други роман Борислава Пекића, „Беснило“, који предлажем будућем АнтиМарксу за епилог још ненаписаног „Антикапитала“.
Тај и такав Запад спреман је да атомски кремира најпрометнији аеродром у свету, једну од светских престоница и неке од најстаријих народа (не само у Пекићевом роману, већ у Јапану 1945. и у Србији 1999), само да би уништио вирус који су произвели његови експерти.
Тим неофашистичким и неокомунистичким миксом Запад се преобразио од хришћанских народа у хришћане без Христа, о чему је Предраг Драгић Кијук написао подебелу књигу. Ни позив свог Бога на Земљи, папе Јована Павла II, да прекину са ракетним кремирањем Србије и њеног старог хришћанског народа, бар на Дан Христовог Васкрсења, нису послушали већ су наставили да сручују на српске градове тоне бомби, пуњене „осиромашеним“ уранијумом и на католички и на православни Васкрс. Бездушне телесине 19 земаља Запада, које су се такмичиле у бацању бомби на српски народ, нису ни помислиле колико су трудница, колико су беба, деце и народа тих дана поубијали у православним и католичким црквама док су узимали Свето Причешће. Убијање читавих народа Вијетнама, Ирака, Сирије, Либије, Јемена и, ево већ пета година, Украјине и Русије ударнички у злу Запад не престаје. Он бира и председнике и владе малих држава, па чак одређује ко може бити заступник народа у њиховим парламентима.
На Западу ништа ново! Његова Света Тројица одавно су постали: Долар, Секс и Бомба. На здравље им!