Дмитриј Филипов: РУСКА ГЕОГРАФИЈА

А у подруму је прашњаво, пуно мишева, задимљено.

Генератор стење последњим обртајима.

Контролишемо пут од Цукурина за Селидово.

Подижемо птицу, наводимо артиљерију – радимо.

А земља на пољима зарђала од спаљене технике,

А њиве засејане минама и гранатама.

Јуче смо од непријатеља повратили Желаное Первое, –

То значи, још корак ближе Курахову.

Ено из Карловке с риком, обарајући гране багрема,

Натоварена момцима из Туле и Грозног,

Јури „буханка“. Превози борце на ротацију.

Ослања се само на РЕБ и на вољу Господњу.

Негде у Москви одмарају, глуме мафију,

Девојке у клубу врте своје лепе вратове…

А ми студирамо руску географију

У засадима и шумарцима, изривеним траншејама.

И ми би хтели до родног прага – на коленима;

Вољене жене да нежно позовемо по имену.

Али ми наступамо у правцу запада,

Јер нас чекају

у Одеси,

у Херсону,

у Кијеву…

(Телеграм канал Д. Филипова; превео Ж. Никчевић)