Чим Срби постану Запад, даће им да буду шовинисти – да протерују и забрањују

У „заосталој“ Србији која није усвојила европске вредности потпуно је незамисливо да буде избачен са факултета неки студент који сматра, на пример, да је Косово независно или верује да су Срби починили геноцид у Сребреници.

Али зато, у прогресивном Сарајеву, окренутом евроатланским интеграцијама и свим ЕУ вредностима, избацују се са факултета две Српкиње, држављанке Босне и Херцеговине, само зато што су на друштвеним мрежама подигле три прста и окачиле слику генерала Ратка Младића.

Модерно Сарајево и примитивни Београд

У „примитивној“ Србији, без икаквих последица делују невладине организације, странке, професори универзитета који потпуно слободно, на „својим“ медијима исказују чак и противуставне ставове не признајући ни границе Србије ни легитимно постојање Републике Српске.

За то време, у модерном Сарајеву кога Бањалука кочи и спречава да се убзано интегрише у политички Запад, најбоље студенткиње Валетнину Вујичић и Слађану Тодић, страховитом хајком истерују из факултета и из града јер су избациле, чак не ни став, већ емоцију.

Савремена Хрватска и заостала Србија

У савременој Хрватској, чланици НАТО и Европске уније, која је, дакле, испунила све западне стандарде и баштини све њихове вредности, прошле недеље су забрањени сви концерти српских певача и музичара на фестивалу „Острво љубави“ (!?) у каштеланском заливу Барбаринац.

У исто време, у „заосталом“ Београду, створио се огроман ред испред Дома омладине и током 12 часова продате су све карте за концерт Дина Мерлина који је заказан чак за новембар у Арени (капацитет, око 20.000 људи), па је морао да се нађе још један термин за репризу (у међувремену је распродат и други и заказан трећи концерт…).

И док у „толерантној“ Хрватској, под језивим притиском ветерана из „Домовинског покрета“ и разних бранитеља, отказују наступе свих који долазе из Србије, у „шовинистичком и екстремистичком“ Београду радују се концерту Мерлина, без обзира на његове ратнохучкачке и антисрпске ставове које је сипао деведестих година.

Лекција из НАТО Црне Горе

У Црној Гори, НАТО чланици, амерички званичници јавно и без срама, у складу са евроатланским вредностима, саопштавају да коалиција која представља Србе није партнер кога желе да виде у Влади.

У декадентној и регресивној Србији, која не уме добровољно да клекне пред НАТО дугим цевима, нико са стране не може да одређује ни која странка може у власт, а која не сме, а камоли да забрањују представнике читавих народа да уђу у парламент или владу.

Али, једног дана…

Можда Србија не испуњава стандарде цивилизованог света, али сигурно никад неће избацивати студенте који мисле другачије од већине.

Можда неће испунити НАТО критеријуме, али ће у Београду увек постојати дух, не касабе већ метрополе и ту ће свако моћи да пева, без обзира какве политичке ставове има.

Можда Србија није најпослушнија на путу ка ЕУ, али се бар не може стидети свог односа према другим народима и другачијим погледима на политику, историју, будућност.

А једног дана, ако се окренемо ка Западу, бићемо и ми награђени тако што ћемо слободно моћи да будемо шовинисти који прогањају и забрањују сваког ко другачије мисли.

Ако одустанемо од Косова, ако „признамо“ да је Република Српска геноцидна и ако окренемо леђа Русији, дозволиће НАТО и нама да малтретирамо све око себе.