Банђур: Антируска хистерија Зоране Михајловић – њихове министарке наше енергетике

фото: fakti.rs

Аутор: Проф. Милош БАНЂУР, др техничких наука из области електротехнике, народни посланик

МИНИСТАРКС енергетике Зорана Михајловић испољила је у емисији ТВ „EURONEWS“ 08. јуна озбиљне симптоме антируске хистерије.

У ово спада и изношење елементарних неистина које се односе на сектор нафтне индустрије са циљем да се дискредитује НИС само зато што је у питању руско-српска компанија.

Министарка је изјавила да „оног тренутка када смо урадили то што смо урадили 2008. године, ми смо постали врло зависни…. Чињеница је да ми нисмо могли да располажемо са нафтом. Тог тренутка у нашем енергетском миксу потребама нафтне имали смо 25% наше српске нафте, а 75% смо увозили. Дакле, замислите сад у овом тренутку да имате 25% па можда нешто и више српске нафте, колико би било Србији једноставније.“

Кренимо редом.

„То што смо урадили 2008. године“ је међудржавни споразум Србије и Русије, којим је 51% акција НИС-а продато руском „Газпромњефту“ за 400 милиона евра, уз обавезу купца да у НИС уложи 550 милиона евра до 2012. (490 милиона евра у модернизацију и 60 милиона евра у заштиту околине). У истом пакету регулише се завршетак изградње складишта гаса у Банатском Двору и изградња гасовода „Јужни ток“.

Очигледно је да министарка мисли да смо „лоше урадили“ и да смо тиме постали енергетски „врло зависни“, при чему ово аргументује провидним неистинитим подацима.

Ако има боље аргументе од ових које је изнела, зашто се министарка служи лако проверљивом неистином?!

Вероватно зато што просечан гледалац нема времена, нити му је сврсисходно да проверава све што чује, посебно не податке које износи један министар.

Од 2000. до краја 2008., када је 51% НИС продат, производња домаће сирове нафте у константном је паду, што се види из табеле 1. (Да подсетим, уговор о продаји НИС-а потписан је тек 24. децембра 2008.)

Посрнула компанија која послује са великим губицима није била у стању да инвестира у истраживања и експлоатацију сирове нафте и савремене технологије за ту намену, те је пад производње домаће нафте логичан одраз укупног стања у компанији.

После продаје, од 2009. захваљујући улагањима руског партнера, применом савремених технологија које омогућавају добијање нафте из претходно „исцрпљених“ бушотина, НИС постепено повећава производњу домаће нафте и достиже максимум 2013., што се види са графичког приказа 1., где је тамноплавом бојом означена домаћа нафта, а светлоплавом увезена нафта.

И сад се присетимо да баш 2012. и 2013. креће жестока кампања против производње домаће нафте, коју су водили дотична министарка али и многи други, са причом да Руси немилосрдно експлоатишу наша нафтна поља, која су добили куповином НИС-а, да све то раде због ниске рудне ренте и да на тај начин на нашу штетуисцрпљују наше природне ресурсе.

У годинама које следе, НИС лагано смањује производњу домаће нафте, али је и данас та количина већа од оне из 2007. и 2008., дакле, већа је него пре продаје НИС-а.

Ово се једноставно уочава из табеле 1, и графичког приказа 1. који припада званичном Извештају о раду који Агенција за енергетику доставља Народној Скупштини сваке године на усвајање.

Према томе, министарка Михајловић не говори истину!

Прво, неистинита је тврдња министарке Михајловић да је Србија у тренутку продаје НИС-а или пре тога, 25% својих потреба за нафтом задовољавала из домаћих извора!

Званични подаци (табела 2., колоне 3 и 4) кажу да у том периоду домаћа нафта учествује у укупној потрошњи нафте са мање од 20%.

Друго, министарка гледаоце наводи на погрешан закључак да НИС после продаје Русима, а нарочито данас, не производи домаћу нафту већ потребе Србије за нафтом задовољава увозом.

Истина је сасвим другачија, што се види из табеле 1., табеле 2. (колоне 2, 3, 4), графичког приказа 1.

Домаћа нафта у укупној потрошњи нафте у 2019, 2020, и 2021, учествује са 25,47%; 26,10%; 20,71%, респективно. Домаћа нафта у укупној рафинеријској преради нафте учествује са 24,76%, 26,10%; 23,40%, респективно.

Табела 3. садржи податке о активним нафтним пољима, бушотинама у експлоатацији, новим разрадним бушотинама и истражним бушотинама. Ово доказује да је производња домаће нафте константа у пословној политици НИС-а.

НИС не умањује већ увећава своју ресурсну базу у Србији.

Да је којим случајем компанија OMW, фаворит странке Г17+ чији је кадар тада била и министарка, која је у већинском власништву Беџета Пацолија, министра спољних послова тзв. државе Косово, постала већински власник НИС-а, сигуран сам да министарка Михајловић не би касније имала било какве примедбе на рад НИС-а. Не би јој сметала „ниска рудна рента“, која је уговором до исплаћивања инвестиције, фиксирана на тада важећи износ од 3 евра.

Производња нафте у Србији, имајући у виду количину нафте, њен квалитет и геологију налазишта (тешку доступност) сложен је и скуп посао који захтева озбиљна улагања.

За тешко доступне резерве нафте, рудна рента у САД и Русији не постоји.

У суседној Румунији приликом приватизације компаније „Петром“, Влада ове земље замрзнула је рудну ренту аустријском OMW-у на 10 година.

Влада Мађарске је са националном нафтном компанијом МОЛ постигла договор о замрзавању рудне ренте на 15 година. Ово министарка зна, али све што може да личи на аргумент против НИС-а треба искористити у прљавој кампањи.

Они који тврде да је 51% НИС-а јефтино дат за 400 милиона евра, заборављају да је НИС у тренутку продаје дуговао милијарду долара, и пословао са годишњим губитком од пола милијарде евра. Експлоатација домаће нафте је опадала из године у годину, а дистрибутивна мрежа била је потпуно застарела, као и рафинерије које без великих улагања нису могле да задовоље нове захтеве квалитета и стандарде на тржишту.

Руска страна извршила је инвестициона улагања првих 550 милиона евра у складу са уговором. До 2017. у НИС је укупно инвестирано 2,5 милијарди евра.

Од 2017-2020 инвестирано је још 800 милиона евра, од чега још 300 милиона (на претходних 500) у рафинерију у Панчеву кроз пројекат „Дубока прерада“, што обезбеђује савремени европски асортиман и квалитет производа.

Пуштањем у рад постројења за дубоку прераду новембра 2020, квалитет свих моторних и енергетских горива усклађен је са Директивом ЕП 2016/802, што значи испуњавање најновијих европских еколошких стандарда у смислу значајног смањења емисије сумпорних и азотних оксида и прашкастих материја.

Критичари НИС превиђају да је од националне компаније НИС израстао у регионалну компанију са седиштем у Србији, у којој држава Србија има 30% власништва, и мали акционари 13%. Дакле, НИС је у руском али и српском власништву!

Осим у Србији, НИС поседује бушотине у Румунији, БиХ и Мађарској, а мрежу својих бензинских станица у БиХ, Румунији и Бугарској.

Од 2009. НИС послује са добитком. Осим тога, прилив у буџет Србије из пословања НИС-а је 2008. износио 580 милиона евра, док 2016. прилив у буџет повећан је на 1200 милиона евра.

Министарка Михајловић дрским и безобразним изјавама и наступом пркоси чланству странке којој формално припада, али и бирачком телу СНС.

Она добро зна да је омражена у страначкој јавности и да са групом својих истомишљеника не би прошла изборни цензус ни међу члановима странке, ни у бирачком телу које гласа за СНС. И поред ове значајне чињенице, она је увек била сигурна да пролази, а наступа као да ће и овога пута проћи. Откуд толика доза самоуверености у министарску позицију?!

СНС има неколико стотина хиљада чланова. Ако се међу њима не може наћи у области енергетске политике нико барем раван г-ђи професорки са Мегатренда, немогуће је да у Србији нема таквих па и много бољих.

СНС за функцију нема услов страначку припадност, те уколико важи да бабо ником није оставио доживотно министарско место, логично је очекивати неке промене.

Ово је принципијелно размишљање.

Моје лично мишљење је да је стручност г-ђе министарке у рангу високошколске установе у којој је запослена.

Незнање  добро малтерише, баш као и своје лице.

Антируска хистерија г-ђе министарке поклапа се са доласком једног новог-старог амбасадора и сусретима са њим. Да ли је за министарску позицију битно шта мисле грађани Србије или шта мисли нека западна амбасада?!

Госпођа Михајловић се понаша као да је важно само ово друго.

Да ли ће она остати њихов министар наше енергетике, биће јасно за пар месеци.

fakti.rs