Андреј Ткачов: НАШЕ СПЕЦИЈАЛНЕ МИСТИЧНЕ СНАГЕ

Otac Andrej

Ратни репортер Сладков управо је цитирао једног од непријатељских говорника.
Нажалост, није поменуо име. Јер је тај изговорио, према Сладкову, концептуалну фразу. „Нама (тј.
милитаризованој и фашистичкој Украјини) недостајала је (или недостаје) историја.“
Фраза је кратка, али њу треба пажљиво прочитати. Недостаје им историја.
Они, дакле, одлично разумеју да се води мистични рат, упоредо са ватреним, земаљским.
И у том рату за невидљиве вође своје војске изабрали су Мазепу и Бандеру. Ту је и гомила мањих
лидера, али сам превише лењ да их све именујем. И сва та антидуховна војска не води рат са
њихове стране.
Неко је прикладно рекао да тенкови Т-34, уклоњени са својих постоља, одмах иду у
духовну борбу против оних који су их уклонили. А уклонио их је духовни унук Вафен-СС-а. У
току је заиста мистична битка у којој на својој страни морате имати Александра Невског и
Суворова. А такође на својој страни треба да имате Великомученика Георгија и Теодора Тирона.
Архангела Михаила и Дмитрија Солунског.
Руска војничка историја је заиста толико богата да су Василевски и Рокосовски са другим
маршалима Победе већ наше специјалне снаге.
А они нису сами. Петар ће поново победити Мазепу и оног колективног помоћника, који
је условни Карл. Према Пушкину, са Петром ће бити и „племенити Шереметјев, и Брјус, и Бур и
Рјепнин“. И Суворов ће поново заузети „неосвојиви“ Исмаил и послати депешу Врховном: „Слава
Богу, слава теби, Исмаил је наш и ја сам ту!“
Ратно време тера вас да видите мистику тамо где блудно-ухрањени и издаји склони
мирни живот ништа не примећује.
А вође укро-рајха не газе тек тако гробове, преименују улице, прекрајају историју,
уклањају споменике… Ово је мистични рат, а они су мистички надарени! Хајде да то коначно
схватимо.
Сународници Антонија и Теодосије не могу а да не буду даровити. Само што су се они,
са свим својим мистичним талентом и козачком храброшћу, продали мрачној страни. Иза њих нема
историје, а оно што постоји они су издали, попљували и предали забораву. Они најпроницљивији
то разумеју и нехотице се излану: „Недостаје нам историја.“
Ми, са свим богатством наше историје, морамо је проучавати у много ширим оквирима
од онога што сугерише совјетска историографија. И, узгред буди речено, недавно је Председник
први пут говорио о дубинским ослонцима наше победа. То су школски наставници и парохијски
свештеници.