Александар Раковић: Попис унедоглед?

фото: Profimedia

Одржавање слободног пописа у Црној Гори је национално питање српског народа – а не само научна статистика. До сада су пописи у Црној Гори – како под комунистима, тако и под влашћу Демократске партије социјалиста – приказивали лажну слику бројности српског народа у Црној Гори.

У складу с политиком Комунистичке партије Југославије/Савеза комуниста Југославије, требало је државним насиљем преобликовати идентитет Црне Горе, а Демократска партија социјалиста (ДПС) је – више него ико други у Црној Гори раније – унела екстремну ноту хрватског праваштва како би се трајно обрачунала са Србима као једином историјском и државотворном нацијом Црне Горе.

Након пораза ДПС-а на изборима 2020. и рушења режима Мила Ђукановића, отворене су перспективе за одржавање слободног пописа у Црној Гори. Међутим, како због пандемије COVID-19, тако и због одсуства политичке воље, попис није одржан у року ни 2021. а доцније ни 2022. године.

Но, Влада Црне Горе с Дританом Абазовићем на челу и претходна скупштинска већина усвојили су Закон о попису којим је попис требало да се одржи од 1. до 15. новембра 2023. Дакле, за одржавање слободног пописа 2023. је постојала политичка већина и у Влади Црне Горе и у Скупштини Црне Горе.

Бојкот пописа

Отприлике два месеца пре заказаног рока за почетак пописа, у неким невладиним организацијама црногорске сепаратистичке оријентације, наводно су никле идеје да се слободни попис бојкотује, како би се спречило да се утврди право стање бројности народа, језика и вероисповести у Црној Гори. Не треба сумњати да је идеја потекла у ДПС-у, а да је сервирана преко невладиног сектора и да је требало да послужи као тест за будуће деловање политичких странака црногорских сепаратиста, с Ђукановићевом партијом на челу.

Наиме, само у Демократској партији социјалиста знају колико су крали на изборима, како су прекрајали резултате пописа и којим путем су преко механизама притисака условљавали православне и муслимане да се изјашњавају као припадници тзв. црногорске нације и говорници тзв. црногорског језика.

Ђукановићев режим је православне Србе видео као главни ресурс за тзв. црногорску нацију. Но, нису много боље видели ни муслимане. Будући да су с поразом Ђукановићевог режима престали разлози да се муслимани из клијентелистичких разлога изјашњавају као припадници тзв. црногорске нације и говорници тзв. црногорског језика, то је Демократској партији социјалиста, не без основа, створило додатни страх да ће се Црна Гора вратити свом доминантном српском карактеру.

Екстремна хајка

Према истраживањима, проценат Срба у Црној Гори – без икакве претпописне кампање – сезао је до 36% становништва Црне Горе. Процене су биле да би тај број могао да нарасте чак до 40% укупне популације, када пописна кампања узме замах и народ се додатно охрабри да се слободно изјасни. У том случају Срби би сигурно били релативна већина по националности – јер би по бројности престигли тзв. црногорску нацију, чији би проценат био драстично умањен слободним изјашњавањем како православног, тако и муслиманског становништва.

Поред тога, истраживања су показивала да би број грађана који се определи да им је српски језик матерњи могао достићи чак 60% грађана Црне Горе. Тиме би Срби по језику били апсолутна већина у Црној Гори, а на исти начин би – чак и више – апсолутну већину чинили припадници Српске православне цркве.

Стога су припадници пропалог Ђукановићевог режима покренули хајку – по снази нејаку, али врло екстремну. Та кампања је у скупштинским клупама ушла у поље антисрпског расизма и сегрегационизма, са елементима насилне побуне у општинама где су ДПС и њени сателити имали власт.

Одлагање или..?

Наиме, било је физичких напада на чланове пописних комисија и претњи да ће се у неким општинама спречити пописивање грађана. Присталице Мила Ђукановића су пред Скупштином Црне Горе цепале и спаљивале слике новоизабраног председника парламента Андрије Мандића и председника Србије Александра Вучића.

То дивљање је уплашило неке припаднике нових власти с Милојком Спајићем на челу, па је његова влада – истог дана када је конституисана – донела одлуку о одлагању пописа, чији је почетак померен за 30. новембар 2023.

Уколико је реч само о одлагању новембарског пописа за мање од месец дана – то не би био проблем. Међутим, био би суштински проблем уколико нова већина има намеру да додатно изађе у сусрет насилницима из Демократске партије социјалиста, па да одржавање пописа одлаже унедоглед или да из пописа избаци идентитетска питања о националности, језику и вероисповести.

Дакле, уколико новембарски попис у Црној Гори буде одржан, очекује се да ће Срби бити релативна већина по националности и апсолутна већина по језику и вероисповести.

standard.rs, Печат
?>