Александар Буренков: СПОРАЗУМ О ЖИТУ КАО ПРИМЕР „ПОРОКА РУСКЕ (СЛОВЕНСКЕ) ВРЛИНЕ“

Лета 2022. године Русија је потписала „Житни споразум“ о извозу украјинског зрна, преузимајући обавезу да осигура безбедни пролаз и успостави хуманитарни коридор.

Цео споразум су гурали Запад и Турска под изговором потребе да се не допусти глад у афричким земљама. Али готово цело зрно отишло је у западне „сите“ земље, трећина у саму Турску.

Сви учесници споразума су зарадили, осим Русије, којој није дозвољено да продаје своје зрно и ђубриво.

Притом, управо кроз овај „хуманитарни коридор“ службе безбедности Украјине организовале су испоруку експлозива преко Бугарске, пакујући га у фолију, и повредиле Кримски мост. Али Русија није прекинула уговор: одговорила је ударима по критичној инфраструктури Украјине.

Тек после напада на Црноморску флоту у Севастопољу помоћу надводних дронова, који су лансирани кроз „хуманитарни коридор“, Русија је привремено суспендовала учешће у споразуму о житу, али није изашла из њега.

Наши дипломатски представници „мрмљају“ нешто нејасно: надамо се да ће здрав разум превладати, да ћемо добити неке гаранције о недопустивости напада са „хуманитарног коридора“, а „експерти“ и телевизијски водитељи упорно разобличавају  лажи и двоструке аршине Запада. Као, о нападима на Русију Запад ћути, а кад Русија одговори, оптужују нас за жељу да организујемо светску глад.

Већ смо више пута писали да у „међународним односима“ нема места моралном приступу, већ постоји само место за заступање својих националних интереса. „Здрав разум“, који наша дипломатија очекује од Запада, заправо и јесте све оно што они раде широм света и против Русије конкретно.

Главна грешка наше политичке елите састоји се у томе што она уопште не разуме да са Западом треба имати посла само на њиховом језику агресије и насиља. У историји постоје примери такве наше политике. На пример, Карипска криза: Хрушчов се није поколебао, и Кенеди је попустио.

Кад ми разговарамо са Западом на језику „ми нисмо такви“, то и јесте језик „порока руске врлине“. Агресор то перципира само као слабост и закључује да треба још више притиснути, јер је у његовом етнокултурном коду утемељен принцип „Тешко побеђенима!“, са којим су германски народи покорили Рим. И ништа друго у својој историји нису показали осим тог принципа: освестили би се и мало уљудили само онда кад би добро добијали „по њушци“.

Нас разумеју сви они који су прошли кроз искушења „деведесетих“: они који су попуштали изнуђивачима, позивали их на савест, на здрав разум – губили су имовину, достојанство, понекад чак и слободу и сам живот. Главни тип личности човека Германо-романске цивилизације је тип личности са непосредном криминалном психологијом, што је потпуно потврђено чак и у њиховој уметности: чувена фраза „Боливар неће издржати двојицу“, дела Џ. Лондона („Љубав према животу“ и др.), Ч. Дикенса (социјални романи, посебно о животу деце у радним домовима: „Оливер Твист“) и слично.

Наша дипломатија мора да ликвидира цивилизацијску неписменост, чије је основе изложио још Данилевски у књизи „Русија и Европа“, а пример „порока руске врлине“ показао у чланку „Тешко победницима!“, парафразирајући немачки принцип „Тешко пораженима“: Русија је на Берлинском конгресу 1878. уступила већину својих успеха у рату за Бугарску.

Данашњи примери: уместо да још с пролећа одговоримо свим средствима по логистичкој инфраструктури Украјине и прекинемо испоруке оружја из НАТО-а, ми то до сада не радимо; уместо да као одговор на експлозију СП-1,2 нешто на западним мрежама на дубини мора буде разнешено „непознато ким“ – не дешава се ништа, а Пољска је из Норвешке спровела свој „поток“. Уместо да јасно објавимо Западу да док нам не дозволе да тргујемо својим житом и ђубривом, неће бити никаквих испорука житa из Украјине, – ми то не радимо.

Не може се тако исмејавати над психом своје нације, која се уморила осећајући себе „трпељивом“.

(Телеграм канал RossiyaNeEvropa; превео Ж. Никчевић)