ТРИ ПЕСМЕ О ДАРЈИ ДУГИНОЈ

 

АНА ДОЛГАРЕВА

 

***

Руска смрт је на небо дева одлазећа,

Светле плетенице и громке августовске кише.

Прва чаша за Отаџбину, друга за Победу, и нек не буде трећа,

Jер непоменутих чека jош више.

 

Испијмо четврту за огањ свети и светли,

Свеискупљујући и свеискупивши хитац.

Руска смрт, светлокоса дева бесмртна,

Са српом месечевим излазећи немилосрдни жетелац.

 

 

 

ЈЕКАТЕРИНА САДУР

 

***

Златна ће постати крв у светлу последњег Армагедона

 

И на престо победе руске

свој девојачки живот –

кћер за оца –

отац за Слово –

принела си без жаљења.

Сада је све

само сен.

А пред тобом само један пут –

Увис.

 

Злато и плавет –

сузе матере ти.

Олово и огањ –

вапај деце и очева.

И над твојом Русијом,

уснулом к’о многи од нас,

у јаросном плаветнилу

силази Архенгел Марс.

 

 

MAТВЕЈ РАЗДЕЉНИ

 

***

Умрла је, а ја помислих да живети се може

(чувати од експлозива циглене гараже?)

Ангелу у телу што одрече се плоти

мртваци кости не могу самлети.

 

А мисао о смрти је к’о испрани лак.

Над новим Рајхстагом новосовјетски флаг

мртав се не подиже. А подићи се мора.

У православље прешавшег примитивног створа

 

са ликом Владимира Иљича на грудима,

одсећи им руке са свастиком свима.

Те руке, што сунцу теже, рађају тмину

(руском мудрацу убише кћер рођену).

 

Превод све три песме ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ