ПРОМОЦИЈА РОМАНА „С ОБЕ СТРАНЕ ВРЕМЕНА“ ВЛАДИМИРА ИЛИЋА: поруке о памћењу, традицији и националном идентитету

У дану испуњеном снажном историјском и личном симболиком, уочи Видовдана одржана је свечана промоција романа „С обе стране времена“ аутора др Владимира Илића. Промоција је организована на дан када је аутор прославио рођендан, али и на датум који заузима посебно место у српској историји дан када је 1867. године кнез Михаило Обреновић примио кључеве Београда од турског заповедника, чиме је окончана вишевековна турска војна управа над српском престоницом, а српска застава поново завијорила на Београдској тврђави. Симболика овог датума дала је посебну тежину представљању романа који говори о историјском памћењу, духовном континуитету и трагању за националним идентитетом.

Пред бројном публиком, коју су чинили представници културног, академског и јавног живота, књижевници, професори, историчари, студенти и љубитељи књижевности, о роману су говорили Александар Ђурђев, књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић, док се на крају присутнима обратио и аутор романа, др Владимир Илић.

ЂУРЂЕВ: НАРОДИ НЕ НЕСТАЈУ КАДА ИЗГУБЕ РАТОВЕ, ВЕЋ КАДА ИЗГУБЕ ПАМЋЕЊЕ

Александар Ђурђев истакао је да није случајно што се о оваквој књизи говори управо пред Видовдан, дан када српски народ најснажније осећа да време није само календар већ непрекинути разговор прошлости, садашњости и будућности.

Он је оценио да роман „С обе стране времена“ далеко превазилази оквире класичног историјског романа и представља дело које читаоца позива на дубоко преиспитивање сопственог живота, историјског памћења, духовности и припадности.

„Живимо у времену у коме је човеку лакше да за неколико секунди пронађе готово сваку информацију на свету него да одговори на три најважнија питања ко сам, одакле долазим и куда идем. Управо зато је ова књига важна. Она не нуди брзе и јефтине одговоре, већ нас позива да поново научимо да постављамо права питања“, поручио је Ђурђев.

Према његовим речима, Владимир Илић није написао само роман о историји, већ дело у којем историја, предање, мит, филозофија и питање националног идентитета чине јединствену целину.

„Ово није књига која се чита само очима. Ово је књига која се чита памћењем. Она нас подсећа да историја није музејски експонат, већ жива сила која обликује народе, државе и појединце“, нагласио је Ђурђев.

Он је оценио да роман поставља питања која се тичу свих нас шта је историјска истина, где се сусрећу мит и стварност, шта значе част, жртва, слобода и припадност, као и да ли је могуће разумети садашњост без разумевања прошлости.

Посебно је указао да књига у време свеопште површности враћа у центар пажње вредности које су вековима чувале српски народ памћење, част, предање, верност и одговорност према прецима и потомцима.

„У времену када многи покушавају да народима избришу памћење, када се традиција представља као терет, а корени као препрека напретку, ова књига нас подсећа на једну једноставну истину народ који заборави своју прошлост остаје без будућности“, поручио је он.

Ђурђев је подсетио и на духовну и цивилизацијску улогу Србије, наводећи предање о Светом Сави Освећеном и Светом Сави Српском, као и недавне речи патријарха московског Кирила да су Срби „западније од нас, тако је Господ одредио“.

„За Јерусалим смо били Запад. За Москву смо Запад. За многе на Западу ми смо Исток. Али за себе морамо остати оно што јесмо“, поручио је Ђурђев.

Свој говор завршио је реченицом која је испраћена дугим аплаузом:

„Народи не нестају онда када изгубе ратове. Народи нестају онда када изгубе памћење. А књиге попут ‘С обе стране времена’ постоје управо зато да нас подсете ко смо били, ко смо данас и ко морамо остати сутра.“

ДР ВЛАДИМИТАР ДИМИТРИЈЕВИЋ: РОМАН СА ИЗЛАЗОМ ИЗ ЛАВИРИНТА

Књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић своје излагање насловио је „Роман са излазом из лавиринта“, оценивши да је реч о једном од најамбициознијих савремених српских романа.

Он је нагласио да је роман изграђен као велики духовни, историјски и цивилизацијски мозаик у коме се преплићу различите епохе, народи, царства, идеологије, митови и судбине људи.

Према његовим речима, кроз странице романа смењују се деца и старци, владари и просјаци, витезови и револуционари, монаси и освајачи, историјске личности и обични људи, али сви они сведоче исту вечиту борбу добра и зла.

Димитријевић је истакао да Илићева проза не држи проповед већ снажним сликама и симболима подстиче читаоца да сам трага за смислом.

„Човештво се не доказује силом, него присуством. Управо човештво стоји пред сваким ликом Илићевог романа као мало, упорно питање шта је остало од твоје душе ако си све претворио у функцију“, поручио је Димитријевић.

Он је додао да роман разобличава механизме глобалне моћи, идеологије и духовне кризе савременог света, али без дневнополитичке искључивости, већ кроз универзалну причу о човеку.

„Многогласни роман ‘С обе стране времена’ вреди читати полако, не плашећи се лавиринта кроз који пролазимо. Аријадна нас, уосталом, чини Тезејима – клупко смо добили, мач имамо, неко ће, кад-тад, обезглавити Минотаура“, закључио је Димитријевић.

ВЛАДИМИР ИЛИЋ: РОМАН САМ ПОСВЕТИО СРПСКИМ МАЈКАМА И СЛОВЕНСКОМ БРАТСТВУ

Обраћајући се присутнима, др Владимир Илић захвалио је др Владимиру Димитријевићу на, како је рекао, дубоком и надахнутом тумачењу романа, Александру Ђурђеву на говору који је препознао суштину књиге, као и издавачу Станишићу који је подржао објављивање романа.

Илић је подсетио да је промоција одржана управо на дан његовог рођендана, оценивши да не постоји већи поклон за писца од разговора о књизи са читаоцима.

Он је открио да је роман посветио српским мајкама, које је назвао истинским хероинама српске државе и нације.

„Оне су вековима чувале породицу, веру, језик, традицију и национални идентитет. Без њих не би било ни народа ни државе“, поручио је Илић.

Аутор је додао да је роман посвећен и словенском братству, нагласивши да управо због те идеје дело није остало само у оквирима српског језика, већ је преведено и на руски језик.

Према његовим речима, духовне и културне везе словенских народа представљају вредност која надживљава политичке околности и историјске поделе.

Говорећи о самом делу, Илић је истакао да је роман настао као покушај да се кроз књижевност отвори разговор о питањима која су важнија од свакодневне политике о историји, духовности, традицији, националном идентитету и историјском континуитету.

„Без памћења нема идентитета, а без идентитета нема ни слободе. Народ који заборави своје корене престаје да разуме и своју будућност“, поручио је аутор.

ПРОМОЦИЈА У ЗНАКУ ВИДОВДАНА, ИСТОРИЈЕ И КОНТИНУИТЕТА

Промоција романа „С обе стране времена“ протекла је у атмосфери пажљивог праћења сваког излагања, а велики број присутних остао је и након званичног дела програма како би разговарао са аутором и добио потписан примерак књиге.

Симболика дана у којем је промоција одржана ауторов рођендан, годишњица предаје кључева Београда и подизања српске заставе на Београдској тврђави, као и навечерје Видовдана додатно је нагласила основну поруку романа да су историја, духовност, слобода и национално памћење нераскидиво повезани.

Заједничка порука свих говорника била је да је у времену убрзаних глобалних промена, кризе идентитета и све чешћег заборава сопствених корена потребно више него икада неговати књижевност која подсећа на трајне вредности народа.

Роман „С обе стране времена“, како је закључено на промоцији, није само књижевно дело већ и позив читаоцу да се врати сопственом историјском памћењу, духовном наслеђу и одговорности према генерацијама које долазе, потврђујући да се будућност једног народа може градити само онда када је чврсто утемељена у познавању сопствене прошлости.