
Фото: N1
У Сарајеву је у 78. години преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих и најутјецајнијих босанскохерцеговачких ликовних умјетника чији је рад обиљежио протекле деценије домаће и регионалне сцене, потврђено је за Н1.
Един Нуманкадић је рођен у Сарајеву 1948. године. Завршио је Катедру за ликовно образовање на Педагошкој академији, а студирао је и Хисторију југославенских књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. На ликовној сцени био је непрекидно активан од почетка седамдесетих година прошлог вијека, оставивши неизбрисив траг кроз оснивање култних умјетничких група попут „1+1+1“, „Простор-Облик“ и „КАММЕН“, чиме је дао огроман допринос либерализацији и плурализму бх. умјетности.
Током богате каријере прошао је кроз неколико препознатљивих стваралачких фаза. На самом почетку бавио се сликарством бојеног поља, те аналитичким и процесуалним сликарством. Касније, током и након рата, у свој израз уводи праксу објет троувé (употребу одбачених, пронађених предмета које уграђује у инсталације и скулптуре), док је својеврсни умјетнички врхунац досегао радикалним чином – уништавањем властитих пријератних дјела.
Два пута је представљао Босну и Херцеговину на Венецијанском бијеналу: први пут 1993. године у склопу ратног пројекта „Свједоци постојања“, а потом и 2003. године у националној селекцији.
Поред непроцјењивог ауторског рада, деценијама је обављао функцију директора Олимпијског музеја у Сарајеву. Током опсаде 1992. године, лично је учествовао у херојском спашавању експоната из запаљене зграде музеја, сачувавши тако наслијеђе Зимских олимпијских игара 1984. Такођер, био је један од утемељитеља и стални савјетник колекције Арс Аеви (Музеја савремене умјетности у Сарајеву), те дугогодишњи члан УЛУБиХ-а (од 1974. године).
Његов рад валоризован је кроз више од 50 самосталних и преко 300 колективних изложби широм свијета, као и кроз више од двадесет престижних признања. Међу њима се посебно издвајају Шестоаприлска награда Града Сарајева (1999.) и француски Орден витеза умјетности и књижевности (2021.).
Тужна вијест о његовом одласку стигла је уочи отварања његове велике изложбе „Присуство“, која је била заказана за 25. јуни у Умјетничкој галерији БиХ. Ова поставка, којом се уједно требала обиљежити и 80. годишњица рада Галерије, замишљена је као пресјек његовог петодеценијског рада вођеног чистом интуицијом и дубоким личним осјећајем, потпуно изван комерцијалних оквира.