
© Sputnik / Дејана Вуковић
Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека.
Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.
Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.
Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.
Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година . Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.
Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије .
Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.
Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.
За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић“ 2024. године, као и „Златни печат“, највише признање Југословенске кинотеке.
Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.