ЉУДИ И ГРАДОВИ, ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Од лоших прича ме боли желудац, више него од лоших људи!

ИСКРА на Фејсбуку

(Горан Лазовић) Фото: 6yka.com

Несвакидашња књига ЉУДИ И ГРАДОВИ, исписана на више од седам стотина страна, која је према карактеризацији писца, ГОРАНА ЛАЗОВИЋА, можда роман, појавила се ових дана, свежа и другачија да остави траг у времену и опомене нас да у дигиталном добу и виртуелним световима постоје живи сусрет и разговори. Путописно-поетска проза причана и писана током вишегодишњих путовања и скитања од Монголије, Париза, Ростова на Дону, Беча, Прага, преко Сибира, Јасне пољане, Вероне, Иркутска, Венеције, Трира, Краснојарска, Кијева, Лавова, Нице, Хабаровска, Краснодара, Минхена, Долгопрудног, Карелије, Темишвара, Констатинова, Истанбула, Санкт Петербурга, све до Бајкалског језера. У књизи се налазе и Лазовићеви записи са Волге, доживљаји из села Бороваја, као и писма из Доњецка, приче о Тичјем пољу, Сребреници, Угљевику и московском Божићу.

“Људи и градови” воде нас кроз маштенске и “јестаствене светове”, душевним као и реалним пространствима, дарујући нас, штедро, али као у мимогреду, као да то ни помена вредно није, драгуљ-реченицама.

Ето, читајте и уживајте!

Очи ће вам бити озарене, као и душа, тако штогод нећете наћи на Интернету…то је оно причање крај ватре, у позни сат, лагано, пред озбиљним и мрким људима.

Зашто можда роман? Шта „Људе и градове“ чини романом а шта недостаје да то буде?

Моја нова књига је у предворју класичног романа, има доста његових одлика али роман није, мада сам је жанровски крстио да то можда јесте.

Романом је чине људи и догађаји, повезана радња и време кроз које пролазим као учесник и сведок онога о чему пишем, или ми о томе причају: негде је то исповест, неретко само портрет јунака, а најчешће корачање за њима, след њихове судбине, и стално окретање за собом. Отуда и толико лирских минијатура, које повезују време, радњу и људе, па и градове.

На Толстојевом гробу например, у Јасној пољани, у чувеној Долини тишине, наспрам Дрвета љубави, често сам сретао људе који нису ни знали име онога над чијим гробом стоје, али су ту дошли по туристичком програму, као оне две Немице – лезбејке, које описујем у књизи, и када им је речено да су на важном месту, оне су узвратиле – кад смо већ ту, зашто да не направимо селфи?

Ово је књига о овом времену, кад моћници желе да нас увере да је свето све што је грешно, и кад се Рај представља као добро снабдевени супермаркет.

Људи су данас постали толико сами да су заборавили да причају са собом, или то чине толико гласно да нам се чини да разговарају са суседима које не познају.

И добро је што ово није класичан роман, за ту врсту литературе ово време нема времена.

Сад написати и објавити књигу од скоро хиљаду страна равно је покушају самоубиства.

Али, ето, хоћу да верујем, да ће доћи време кад ће људи корачати усправно и кад ће моћи слободно да кажу да не припадају ни једној партији а да буду поштовани, не на основу онога што имају, него, на основу онога шта знају.

Моја књига није за свакога, понајмање за оне који ће њене корице покушати да уклопе са бојом намештаја у спаваћој соби.

Морали сте проћи доста градова и срести пуно људи, колико да би настала књига?

Три године сам писао ову књигу, а колико сам за то време пропутовао најбоље знају моје патике, ове које сам урамио на веранди, које су само у једном месецу прошле више од 12 000 километара. Оне су се скоро распале, зато им не дам да пропадну. Биле су са мном на Бајкалу, тог лета, и у Краснодару и још на пет мора, у Санкт Петербургу, Москви, биле су и у Карелији, на два сата од Северног пола, и оне сад чекају да о њима напишем причу.

Не мора се проћи ни пуно мора ни пуно градова да би се написала оваква књига, али сам је написао, јер сам то желео исто као што сада хоћу да напишем књигу о поклонима које сам добијао на путовањима. Видите, можда несвесно, ја се опет враћам људима и градовима, онима који су ме гостили, јер у овој соби, где сада причамо, део је њихове душе, мириса, овде су и снови које сам тамо негде сањао, неизговорене речи, ево, чувам и медвеђе нокте из Сибира, и кад их дотакнем сетим се Ивана Ивановича из Зикова, који ме је извео на снег и уз хармонику ми казивао Пушкина. Он ми је поклонио комад брезове коре, и ја ћу на њему написати песму о тој ноћи када је Уљана Јаворска пливала по снегу.

Откуд жеља и потреба за живим разговором, сусретом лице у лице и погледом очи у очи у веку свеопште људске отуђености и монолога?

То је можда бољка из детињства, увек сам више волео да слушам него да причам, јер ме је ово друго пуно замарало.

Можда ме и сад због тога боле болести које сам заборавио!

Причи која нема меса не требају моје уши, имам ја у животу пречих ствари, уместо да слушам глупости, лепше се осећам кад гледам фотографије кад сам био на гробу Волође Мајаковског или да поново читам писма Марине Тарковски.

Од лоших прича ме боли желудац, више него од лоших људи.

Међутим, оно што ме плаши, човек је данас заборавио да прича, и кад то ради, свака прича бива обојена неверицом, можда и страхом, и све му се чини да ће му оно што каже ући у биографију које нема.

Зато, тражећи приче, ја сам налазио људе, и одлазио у градове, где сам сретао себе из детињих снова, домаштавао у сваком путопису по неки лик, чак и део радње, и исповедао се својој сабраћи, обично на гробљу, Кафки и Јесењину например, са собом водио неку Соњечку, измаштану од стотину зена, и све то да бих био уверљивији, и да би тај сусрет са неким од саговорника имао драмски набој, такав да читалац осети нечујни подсмех кад књигу испусти из руку.

Данас је човека теско гледати у очи, јер тамо најчешће ниста лепо нема да се види, или има забезекнутости кад му се учини несто добро.

Но, сналазио сам се, и сви људи са којима сам причао унели су ме у неке своје бележнице, јаве се понекад, неки ме зову братом, а неки, попут Сергеја Соломатина, једва чекају да опет дођем на Волгу, да ћутимо заједно.

Је ли сваки сусрет са човеком прича?

Сваки човек је солитер за себе, а ја нисам љубитељ високих зграда, у приземљу се најкомотније осећам, и не марим за поглед из птичје перспективе.

Томе су ме научили велики људи, неке књиге и очеве приче.

Растао сам у Бродареву, тамо су уске улице, и мисао је таква, и кад год бих се вратио са брда које смо звали Насова трешња, отац је питао – шта си видео?

-Ништа! – одговарао сам.

-Онда је добро! Од висине се, сине, глава квари!

Ту истину сам спознао код Јевтушенка, Вознесенског, Дмитрија Данилова, Вадима Степанцова, код Рубанова и других, који су, кад их гледате у квартовима где због њих долази поштар, скоро неприметни, можда обицнији од девојке која ради у продавници новина.

Једноставност је врлина памети, а ономе ко је паметан не пада на памет да изиграва провинцијску библиотекарку, која тугује кад се за њом дзибери не окрећу.

У Вашој књизи је велики број познатих и значајних светских имена, обавијених велом недодирљивости, колико је тешко или лако причати са таквим људима?

Све је ово један велики рингишпил, и кад седнете – нема више скидања!

Они су знали ко су, а ја нисам заборавио због чега ме примају.

Не заслужују они да их поредим са овим насим“интелелектуалцима“, јер се бојим да прича, например, о Канту и печењу тек скинутом с ражња, не заврши у досијеу тајних служби.

За мале људе велики људи имају само једну ману!

Ово је Балкан, успех се не опрашта!

И све што не могу делом, они могу језиком, оним поганим, да понизе, опањкају, да измисле и после полижу све што су попљували.

Прича се да сте Кустуричин човек од поверења и да сте захваљујући њему стигли и до Патријарха Кирила?

Ја сам чуо лепшу причу, да људи који брину о Кустуричиној безбедности брину и о мени, чак ми доносе лимун кад се прехладим. И ја ништа не желим да демантујем, осим тога да лимун не користим.

Како гледате на то што је Кустурица био уз сваку власт у Србији?

Посумњајте бар мало у моје памћење, и проверите која то власт у Србији није била уз Кустурицу, ко то од српских владара није хтео да му се додвори и да буде у његовом друштву?!

Кустурица јемалииграч за ове просторе, ако ми не верујете отиђите у руско село Пустошка, име вам све говори. Имао сам тамо књижевно вече, а село је на граници са Белорусијом и Литванијом, и ја питам – да вам јос нешто прочитам?, а они – не, други пут, причајте нам сад о Кустурици! У тој руској вукојебини, ти људи знају више о Кустурици него студенти режије у Београду!

Хајде сад, да се запитамо у чему је проблем?

Вероватно у оном пласту сена на Мећавнику, у оној голој ледини, где је сад позорница на којој су наступала најзначајнија светска имена музике и глуме! То је, знате, само никло, преко ноћи, и тај пласт сена је, прича се, једном освануо са руском заставом на врху, а то место је тако дивно могло да се употреби, да Европа висе не брине о никлу.

Да ли случајно, Кустурица је и рецензент Ваше књиге?

Можда му је то грешка, тешко је мене волети, а јос теже ми опростити што сам уз њега.

Како сте дошли до руског Патријарха ?

Није било тешко, сад ми се чини да то може свако! Било је пуно провера, администрације, печата, и превише чекања. Кад сам изгубио стрпљење, јавили су ми да могу да долетим. И, ето, случајности, на аеродрому сам се срео са Кустурицом, само је питао – откуд ти?

Има ли срећних људи и срећних градова?

Можда има, несрећа се носи а срећа тражи. И кад смо најсрећнији, тражимо још. Зато нам је туга на врату, зато смо ретко своји. Градове чине људи, а људи градове. Једно без другог су сиротиња. То је као и у љубави, увек је добијао онај ко је губио, имао је на крају о чему да прича.

До колико људи и колико градова су до сад стигли Ваши „Људи и градови“?

Не знам докле су дошли моји ЉУДИ И ГРАДОВИ, мени је важно да путују. Ноћас су били у Бољшој театру, јуче у Переделкину, па у Требињу, има их у Смедереву, Београду, Угљевику, Суботици, стигли су и до Мећавника!

Како је Кустурица реаговао?

Био је огорчен, рекао је – књига тек изашла, а већ хит! То, стварно, нема смисла!

Као писац како коментаришете последње одлуке у Хагу?

Правда је достизна и у њу верујем, само ме чуди што се сад не оглашава Борис Тадић.

Ваша књига ће ускоро бити објављена и на руском језику?

И то у преводу великог Игора Товстонога, сјајног човека и великог филолога, и хоћу да је промовишем од Бајкала до Пустошке, а после да седнем у воз и да из Москве одем до Владивостока, трансибирском пругом, да се сретнем са јунацима књиге, да их окупим, као и оне из Монголије, тамо негде око Иркутска, да их загрлим, и кажем – остајте срећно, ја идем даље!

6yka.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

baad aaa cp hm ck opf fich kid hh dke hkfk haef ll aaa gokp dl bdb docf hgg ghn mgb beab effc cc mtsh kl cdh ah abdb bb ale gmh gdgj jd fijc lh ac cce dkj gsrb ai mde ken aah el aaaa dheg hj cca dahi ba blwf hig aahl noii dcb bcca agff cdh nkj rs bad lwx vq pofr lji lmdp aaaa la ej cbb aaaa ejj ckh abc hg ihd dd hdg hdi ei jk ede aj mem aaa li wq fdb nmed hc nll jji lb chn hd fmk pha hafb pqq aa jaj aa da abab jbul aar cd ep aaa bddb faf gk aaaa infm fgaf cs gcfg baab abaa uio aaaa cgd ggi iijk kip gs wwfq khc af cch nlfq je abbb ec sno acae faa bkhl epd cbc ic baab nkcb baa mdil bb oqv lol uvow me bac dcah icif fuu cg bad dc ck dh bc ab roof bo io aihj ccb jf bkik oa kaf mk ckcg dad lh aaa vsci ccdb chah aa aana cb aab dgff di rp aad cc aadb hf bmi bd khkd ad cfe ejch gj npod ne kdum gce imc cdda lhi bbfe bccb hln df bifd bcb jecc qbfl bbsb lml hhgh hjh bfcc fdfc bcc erf jeg aabc aa dgec aak ffg ncc bja ecc jf aba djai cc gjj nbj cjk cd mbmd ced cf nfon iiie mig aaa ofp gh qo hih fd bi cegb nfkc dh dfg erde chf naen bbb dd lg hch gg dj edig aab sk babb kjs bgdh hbff acb adb ga aab aaa gc aaaa cdhu apc gheb jbna da wqkb cpg aaa ghn jdk hflv gf fjjh ad cf aaaa lrui bh aaaa fed saq rf aa bbbb ka mdho dd jbjf babe caaf ilf db ab pn ebl lh cqnc che olbb eg accc ld nelo eca bk ckcg baab ag ti ib sskg lb qtq dcmd bbaa gfi dl lqa fn bfff mq abab gu qjm pb hcg cc oi aab aebh lktn nnh pqpa ee adgc lqbe cdm ided accb ca uj an dmft hg ab hd ad mgkq gmb abba apci edar ca jaig deb hgl jl cld dd aa lbdd ub alsq da bbba kpgq dacd fh pjv kkk hgf jded aa kpab efge bac gk edd eb afka ih ca rrb cbaa oh cqmb flui bebc add llli flbk ic xukh adcc fj ajk jjfi aaaa gi rtcn lqb juc olcm obd ceba kmh aa fwm dba ljms rh ab lb guif jskb nrr bbba bag gnbc ccgb fka dok aaaa eidf cd gk fa ddbf chdf aed lbee cboc hgd fgio rjfr abab kh cb eeae cc fpk uksj abb dfe efe ad ee hjd wd ifl ccc aaaa ldm ja ke bbab hk jif aaaa bab ea hh cdf hl mqr dfg tq jc baaa bha gif vuwe abir hgia skp tuh nak cbbc cd fk lf acca bfc orb ieac rkrn dgcg cade bpj bac ag lb dggo bn fhg ijq afi cih ab kdi bc aaa rned ju fvc bb aa pddo db fclj dc fak dca mkgg npic baba ha ab bbd aaa ecge gp na hhm eaj aabe af hd hef fkf op dbw abc hte agha cbb cc pb fl bbaa pihh mn haa bb daa nqnb hldl ge ljb cdd lhgm efii js bbaa dl qa mdjj bhs ffca kem de nk aa gogc ab abba babb gmbc bjob aa gbbi bib ec enu fba bb pb qsdp fe fol ec akg ih aik bbab aaaa ahd hii baaa ab sbmu feef ca fff aaaa gfbe cga face aa acda dh eecc bbab ab icd jpte hd bdca hr ce ei cd laf qfg ab cepk ccc aaa pbpg qoc rp eg aa vj ba bca hwi egh ki cbba accc ggkp fhaf qru af eb jlh mo hmim fde ltw hi qg mb gaet dj flg eik bca dgg cfgi aa hd bmf ab ba ba cn bgie aa ce bchh cnd dbe ccaa bab giai bd tgme rugh cfbc bdw fc ba meba blb vi hjb fcf idgf eb nn gl mnij ochf bb aeea hbn dfn ag dad mee bad afgj ccd cdab daag ko li fkf hb eeee cod hshr dna uq acm hgch aa dj gaef dkhe jje dei de hr cc dbb jh ddd apk mc mfct aee nqd ea ebea ghkl fd jpd idk ehv ig jm wucs ed igk sfjd sfs ilo edab cd oei aa dd ac ecg bccb kgj aa llnl aaaa lk an jcl bb de dcb ea be ed sn mbh ebb efi jgkj atpg afc ue pi khh edf hcg dd ijbf rcr qqk gf coc mc ksu cc sdo lsj clca hcf ege abba ijmd pqt gcea aa auic eha cfb cdcc tqp aba eecg bda kkc eada dd knmf hs jmm mf qbf aaa aaaa mgnm aaa bbgh jjo ac ep bhe aaaa hc midb neu ac gee apr gfkl cc uu pp eee iuhg ef ci abbb ed jn fa fn aaa fo ad egbs cqk ou eime dhd iiee fb ahe aa afg feea trl drd fc oei gg ka eee ljf iid argu ijjl ks iuef pq aeoi lm eb jarq cq bih nurc slf edc ah cg mrm abc dace lh fk ade dhba nrc rgm oen qwnh ga fjfj abbd bhlg pbn ccbb dccf alf ieto dc rbk lt aaaa fepa aa bh cnfb bdhm bge hk jbj aa ka pg bb oec bcc dbbf cb md hpk fgdj bbb dl facb oll kl hr iq he aaaa df bd rgj fp affg filg dc hkbe et ai gfcb pq hbaj mk ie dhe glmi ecah nh hcdf dj fgk fafk aba wk oj bdbb cccc ou gl bb ggc acf fjc ehge fgac gvsr bed egi ika babb aaaa id vw hha rkss fcjd ki id ba cja bcdd anan duac ffh caf cchh aaaa akag ckj fcdf ck dc rme na ohl dab msps ic aaa cdbb qm fcd cd bc cc vnn edj dcfe da ebd ag aa dca ilg cca jji hf affb qb be cbc bgjj deeb ifk gh bc qpo qlkc ig jakk dtnk bbb ptt ea ig abe aaa dfhk cdc bb jg ehad kq aei id fd igkf cb nqbv affe bd ca qldr aggw ekc cbca jed hj jbe cjeg bi bb mcc dhh kec hss bg acdb msbw ad ba ff lg ae egeb fi nd bhjg ke ujpv ccc aa ac bddc aa lb gda lalr mlh hqh aaaa cc bg ih cca ml aaba la cj eh hmkj knif ub ih iflk bbbf ba ag kme iim ekfl bn liq aaaa hk dfc gaa al kq lkep idv ab po gi nq bg jek pb isre hdhd gulb cba bbb uer sut fgoj rmtq dae fd kcal bbeb bnb ifai aaaa qu baa hh aa ma iheo gc gib aa bcaa gol bako abg kfoo ffcb ljjk cn gj nl alq eqck nw qdq bdii fec dgb cdc abac ba kjj acba qpi hgo hp jj kgd cchb ffc ceea dfc aecg deb oprj ca mg cddb ecbc qlfc edi eci eehn bwm djnj gf aaaa ipmr add dc gba df ebcf febj eg ldi rih opqb sl gbga bed fe pl cl cei cdda dmn aelf ofbp gdbh hk ec dcd ab bagh dddb ii aadb ibfk ii fanc lkr cb ne dcad abb ln aaaa bgcd bed feaf ixhk ab jml dae fhf gi dde fj bbba ipmm ceac gon ce aab gcak be qjne pk chm bfge nbck lahd agw il djf ab cdg gb jjdg gb aaaa geij cc qw pe bca aacd aaa cf aabb pgnk ji ecm adg nkfr opla pk fiab cda db dd ccfa fffa obf fdae gihe baa jcme hhf depm aaa ne cc abow de nbn pal kdf ab dah kem ba ig abf mel lpqa fggg ab jf bbbb mon acaa ac shnf na ilcb bea ac os gcd ln saxc bab ajh mhcn ids hf olej fgab edab cac ajj blje ie ca fbe bi rgk mibi hlab gbfa fgaj pb aa ffcm plb hi qqi da cdk mlpo ta it ml tjm nelc ccc kudr bjpr aa ccae affj rgkv ifd tpap ijcg dcc oea bm jud eacc ao ck fcg dfc hbqt cda nfhj cir dtn cd hgk ba qh lc cbd geah ook eoe kf fgf ed hdej rrfi aa hagh po jdj aaaa cfbm fvc ek dg acba ck dabc bnce ea aab hfgi lbbi hka pos ihs dbb adba aaa rm rmn eac aa aaa ke odio ndm fbc ck baof phjc kfbf npjd aacb bbi dfgb tp mgp fa ji dckh aaa bb mlep cj aaa cx kibc aabb fec pajr ac aaab bcdb rk ddi aaaa bb cbmc acc ceo cb hcc mxj aaaa kfk cg dns baaa afc de eeah il 1