Зоран Шапоњић

Дан примирја или Дан победе?

Не, браћо и сестре, не славимо ми данас Дан примирја, ми славимо Дан победе! Дан победе српског оружја над онима који су нам дали ултиматум па нас четири године вешали и стрељали, газили, пљачкали, пустошили, палили, над онима који су  за четири године побили нас 1.247.435! Од тога 379.000 су војници, остало цивилне жртве, они који су побијени ни криви ни дужни, ван бојног поља.

Нисмо ми, браћо и сестре, изгубили Први светски рат па данас славимо Дан примирја, ми смо победници Првог светског рата. И није Први светски рат завршен примирјем, он је завршен капитулацијом Немачке царевине у Компијењу. Нису Французи у оно истом вагону 1940. потписали капитулацију пред Хитлером због тога што је у том  вагону 1918. потписано примирје, него због тога што је у том вагону Немачка царевина потписала капитулацију!

Нису гинули наши преци на Церу и Колубари, нису ишли пешице преко Албаније, нису остављали кости у Плавој гробници, нису пробили Солунски фронт и јурнули преко Кајмакчалана,  нису у страховитом јуришу ослобађали отаџбину, да четири године касније са мрским непријатељима потпишу примирје. Нису они који су нас вешали по Мачви и Јадру, по Кремнима и Мокрој Гори, нису они који су нам газили жене и децу, бабе и ђедове, заслужили да са њима потпишемо примирје. Не, са њима нити је могло, нити је било примирја, само рат, до капитулације а не до примирја.

Не, браћо и сестре, не славимо ми данас Дан примирја, ми данас славимо Дан победе! Дан сећања на наше славне претке, на њихову огромну жртву, на наше славно оружје, на нашу славну прошлост.

Чему стид браћо и сестре? Чега се ми то и кога данас стидимо кад кажемо – данас је Дан примирја? Државни празник! Наших славних предака, оних што су јуришали на Церу и Колубари, бранили Београд до последњег, 1.300 каплара, мајора Гавриловића, оне побијене нејачи по Мачви и Јадру, Плаве гробнице, Кајмакчалана, Гвозденог пука?

И, пред ким се то стидимо да кажемо да је данас Дан победе? Не да славимо на сва звона, него само да зуценом, шапатом проговоримо да је данас Дан победе? Не, цео дан нас са свих фреквенција, ТВ канала, сајтова, затрпавају да је данас Дан примирја. Да се неко не увреди, да не повредимо нечија осећања, осећања оних који су нас клали и вешали. Да продужимо заборав. Да се још једном обрукамо пред прецима и њиховим светлим костима.

Пред ким се то стидимо? Пред онима који су пре три године, на прославу „стогодишњице потписивања примирја у Првом светском рату“ као „силу“ победницу позвали представнике лажне државе Косово а председника Србије, Србије која је у том рату положила највећу жртву, дала трећину становништва, ставили у трећи ред споредне трибине?

И, још једно треба знати браћо и сестре. Дан примирја, не Дан победе, славе данас они који су нам после тог рата наплатили не само цокуле, него и пертле за те исте цокуле, и последњу гранату од оних које су биле већег калибра од калибра цеви наших топова. И нека су нам наплатили. И нека славе. То су њихова посла.

И опет ћемо, браћо и сестре, као и свих претходних година 9. маја идуће године уместо Дана победе пре славити Дан Европе, и опет ћемо 11. 11. идуће године уместо Дана победе славити Дан примирја, и опет ћемо се стидети наших предака. И опет ћемо на Дан примирја гледати  филм о Првом светском рату у коме се српски војник у рову пита „шта ми је ово требало“, као да напада Беч а не брани своју нејач, и остаће ненаучена једна велика лекција.

И тако све до идућег рата а онда све из почетка.

Зоран Шапоњић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.