Желидраг Никчевић

ГОСТИ ВЛАСТИ

Желидраг Никчевић

Стотину пута сам чуо тај подли назови аргумент: Демократски фронт толико година не може (или чак неће) да сруши ДПС, па нека се склоне кад су толико неспособни.

Као да су Фронт и ДПС (годинама) потпуно усамљени и равноправни на рингу, а остали да посматрају и виде ко ће кога. И као да је ДПС заиста нека нормална странка, основана да заступа неке принципе и на изборима придобија присталице, а не монструозна профитерска и корупционашка хоботница, наследница стопостотног монопола Савеза комуниста.

Као да Фронт у ову неравноправну борбу није кренуо од нуле, искључиво сопственим жртвама и напорима, на сваким изборима освајао значајан, и све већи број гласова, понекад губећи, понекад побјеђујући…

И шта се тада дешавало? Увијек би се нашао неко да Фронту пронађе мане и у одлучном тренутку пригрли „другу страну медаље“, умјесто да помогне, да издржи уцјене и омогући коначну демонтажу ове чудовишне, по Црну Гору катастрофалне владавине.

Нема збора, у јуначком Монтенегру се излегла жилава, сезонски обновљива врста „опозиционара“ – такозвани гости власти – која се вјешто активира кад год диктатору стварно зашкрипи. Па ево, изволите, драги „опозиционари“, српски и остали, прошетајте и ви мало по овим нашим згодним кабинетима, баците поглед на ову рајску башту! Провозајте мајбах, попијте нешто у амбасади! Какав сад Демократски фронт, па они су вам вјечити губитници! А примају плате…

И што је најгоре, увијек се нађе довољно кукавица да тој подлости аплаудирају са стране, као што су недавно аплаудирали оном полуписменом носиоцу букета за ректорку Радмилу, белведерку Драгињу и бароницу Какосезваше.

Ћераћемо се још.

Желидраг Никчевић