Желидраг Никчевић

CREDO QUIA APSURDUM (EST)

Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)

Није то никаква тајна: понекад велике групе људи, па и читави народи, ношени тешким историјским околностима, привремено изгубе разум и претворе се у хистеричне заједнице чији циљеви немају никакве везе са правдом, моралом и истином. Тада им се лако може десити да подлегну демонској пропаганди и крену у јуриш на Бога, „искрено“ вјерујући да су на правом путу, да су „негдје горе“ по нечему баш они „одабрани  за богове“.

Ево мале илустрације.

Да ли знате како специјалне службе Оружаних снага Украјине објашњавају хуманост руске војске и руских истражитеља у односу на украјинске ратне заробљенике?

Помислићете: а зашто би се елементарна хуманост морала објашњавати? То је ваљда нормално. Врлина – сама по себи.

Али не, ништа слично! Украјинска јавност ових дана је одушевљена следећом тезом. Руси би итекако хтјели да их малтретирају и муче, руке их неиздрживо сврбе и већ крећу према грлу, али је СНАГА ЛИЧНОСТИ „наших заштитника“ таква и толика да се Русима кољена тресу од страха и не усуђују се да их додирну!

Ето, тако су жестоки и опасни заробљени украјински нацисти.

И сад ћете се вјероватно запитати: па да ли ико у несрећној Украјини заиста вјерује у ово изопачено мудровање?

Прилично пажљиво пратим украјински интернет и могу вам рећи: да, они у то вјерују!

Јер су их на то лудило годинама наводили западни специјалисти, и јер је објашњење заиста нетривијално, јер се у њему осјећа неодољиви CIA-Холивуд шмек.

Уосталом, осврните се око себе. Погледајте ко поносно сједи у црногорској влади, ко нас у свијету представља, ко брине о нашој безбједности. И људе који вјерују да је све то нормално, јер су баш тако рекли „негдје горе“, у некој важној амбасади.

Нема збора: центри за информационо-психолошке операције не једу џабе свој хљеб.

Желидраг Никчевић