Емир Кустурица

ЗАБЕТОНИРАНА ДУША

(Емир Кустурица) Фото: М. Цветковић

Драги Горане Србине,

Не знам са којим спомеником Стефана Немање си упоредио овај који ти се не свиђа. Вјерујем да ти знаш и ако је тако, молим те да ми јавиш. Када бих ја знао да постоји скулптура праоцу Србије у посљедњих осамсто година, рекао бих ти лично. Сигурно ти не бих јављао преко Пешчаника. Има хиљаду начина да се повежу познаници са филмских фестивала и са рекреативних утакмица у фудбалу које су одигране за вријеме мог служења војног рока у Београду када ти је Петар Божовић удјелио снажан комплимент називајући те краљицом тијела. Било би неукусно када бих ја тебе на јавном мјесту упутио на много мање одрицање од оног на које ти мене тјераш.

Тражиш да се морално дистанцирам не само од споменика имењаку Немањи, него и од аутора који је у Њујорку поставио споменик Ленону, у Москви руском цару, и да не набрајам све украсе које је руски умјетник и академик Александар Рукавишњиков расуо по свијету. Када бих био присиљен да те јавно прозовем да нешто мијењаш, инсистирао бих да се одрекнеш борбе против „малигног Руског утицаја” (ово је само једна у низу акција у којима ти учествујеш од деведесетих откад дјелујеш на сцени достављања и пријављивања свог народа западном хегемону и сада си се окренуо против мене ). Умјесто тога, рецимо, позивам те да изоштриш смисао за страдање хришћана на Косову и Метохији или у Црној Гори? Не само због хришћанске културе него и твоје секуларне грађанске политике којом се, за разлику од мене, бавиш, а не знаш да она не постоји без историје коју је управо Стефан Немања, имењак, започео на Балкану.

Није добро, Горане Србине, када безбожник спомиње душу, тако да твоје питање „гдје ће ми душа“ ако се не оградим од одлуке жирија која ће, наводно, уништити Београд, није само произвољност филмаџије чије су стваралачке бисаге пресушиле, између осталог избјегавајући годинама политичку димензију у твојим филмовима и вјеровању да је та делатност само забава. Сада је политика постала твоја судбина рођена у „ужасу празнине“ твог филмског жанра.

Послије свега бринеш за моју душу? Ти и ја се не разликујемо само у бризи и небризи према хришћанима Косова и Црне Горе, разумјевању политике и историје. Сумњам да ти вјерујеш у вјечност душе као ја, јер да је обрнуто не би могао да правиш филм о Бернар-Анри Левију, псу рата, човјеку који гдје год се појавио у вијетнамки пријатне кафа боје, ту је почињао рат. Он је служио као претходница пљачкашким походима Обаме, Клинтонових, Саркозија! Ђе ти се потопила душа, земљаче. Човјек који направи филм о Бернару Левију губи лиценцу јавног делатника и никоме нема право да кроји моралне норме, а камоли да се интересује за судбину нечије душе и брине о њеном кретању. Дакле, твој вапај за мојом душом, био је признање празнине у којој живи један бездушни тип.

Разумио сам да си тада био декинтиран, па те морално посрнуће одвело репатом вампиру Левију и да си направио филм због ког си забетонирао властити дух у блато незадовољства и лошег старења, а оно мало душе коју си давно извртио у својим филмићима, процурило је кроз празне џепове и сада звецка кроз ситниш који си добио заузврат од француског ратнохушкача. Видио сам твоје лице на Јутјубу када је овај философски кепец у Београду попио торту у фацу и није ти било драго, али на твом лицу није било сажаљења према инвеститору. Ниси се ти никада до краја поистовјећивао са идејама, а за тај филм вјероватно ни лова ни није била велика!

 

Емир Кустурица

25 коментара

  1. Vladan каже:

    Emire,ubio si ga k’o kicu!!!

  2. Ljiljana Kuzjak каже:

    Briljantno!!!!Ponosna sam na Kustu sto je ovim smekerskim odgovorom potvrdio da je najveci covek koga smo ikada imali! Divni i dragi Emir Kusturica!

  3. zoran каже:

    Bravo Emire,za njih je greh i zlocin voleti svoje poreklo

  4. Иван Лукић каже:

    Ја сам атеиста, а нисам ни склон да мистификујем прошлост и личности из прошлости, али ми је баш драго да ће Немања да добије монументални споменик! Кад боље размислим, требало је много раније да му се подигне један монументални споменик. Зар ми немамо мало паганско светилиште и за Јосипа Броза? Ако имамо за Броза, колико више заслужује Немања да има монументални споменик у центру Београда.

    Што се уметничког квалитета споменика тиче, ја мислим да међу живим српским вајарима нема никога ко би био способан да уради бољи споменик. Драго ми је да је аутор еминентни руски вајар.

  5. Neko каже:

    Dokle je Srbija dogurala, kada se dva svetska umetnika prepucavaju preko novina! Strasno.
    Nismo mi Amerika, a nismo ni Britanija, Francuska, Kina, ni Rusija. Nas je malo. Kao jedan Detroit.
    I to malo ode.
    Mi se ponasamo kao maceha, koja bez trunke ljubavi tera od sebe svoju usvojenu decu. Nasa deca nisu usvojena. Nasa su… a beze od nas u beli svet! Decenijama vec.
    Mi, kao narod i kao drzava, ne smemo to sebi dopustati. Svako u svom domenu, koliko moze.
    Umesto da razmene misljenja kako dolikuje njihovim velicinama, ljudskim i umetnickim, sta docekasmo!? – Zadrugu i Parove!
    Je l’ mora bas sve, u ovoj napacenoj Srbiji, da se pretvori u Zadrugu i Parove?
    Sta ocekivati onda od Srba koji nisu procitali ni 5% knjiga koje procitase Markovic i Kusturica?

  6. Katarina каже:

    Bravo.Ja sam Kusturicin fan,jos od osamdesetih,kada je dobio Avnojevu nagradu i njegov tadasnji govor.Videlo se da ce postati covek u pravom smislu.

  7. Душан каже:

    Не желећи да улазим у суштину односа два редитеља, која су по много чему дали значајан допринос нашој филмској уметности и култури уопште, морам да приметим један наратив који је постао, нажалост, синоним нашег друштва и комуникације, а у коме се из неког разлога ствари од општег интереса, своде на ниво личног. Оно што мени смета је лако видљив и уочљив презир помешан са жељом да увреда буде што одвратнија у одговору господина Кустурице, упркос доста блажем начину изражавања од оног који слушамо свакодневно, од представника политичких структура.Са друге,још једна сличност са мало пре поменутима је и избегавање да се директно одговори на одређене ствари. Ћутање великог редитеља о разлозима оставке једног од наших најзначајнијих вајара, а сигуран сам да је удостојио жири објашњењем и разлозима за тај чин, схватићу као потврду да постоји нешто што и сам редитељ би да заборави. У супротном, немам дилему, да би нас удостојио одговора и тиме на један начин доказао да су мотиви другог нашег редитеља врло упитни. Додатно морам да се упитам о мотивима господина Кустурице. Пошто смо сазнали како господин Марковић има могућност камелеонског преобраћња када му понестане новчаних средстава, предпостављам да је пре одговора добро промислио и схватио да управо тај један човек је донео поделе у наше друштво, да је зарад личних интереса једног Митрополита Амфилохија изложио баражној ватри својих таблоидиних Кербера, свакога ко се усуди да каже било шта што му не одговара, да је ишао на ноге том истом Клинтону и јавно се одрекао себе и својих дотадашљих чињења. Да је за саветнике аганжовао Блера и Шредера. Људе који су били архитекте злочина над нашим народом 1999. Да је згазио све жртве тог злочиначког дела, када је на обележавању 20-годишњице својој говор наменио Џејмију Шеју, портпаролу тог удружења, уместо поменутима који су тај злочин наредили. Када се није појавио на обележавању погибије 16 радника РТС-а, чији је министар тада био. Човек којег су његови сарадници, знајући да је његова сујета незајажљива, поредили и са Титом и Слободаном Милошевићем. Са Зораном Ђинђићем. И величали у односу на њих. Парадокс сам по себи.Врхунац је изјава Горана Весића, од 27. јануара ове године, у којој га поистовећује са Светим Савом. Данашња изјава истог тог Весића која има за циљ да га поистовети и са Стефаном Немањом, је само још једна потврда његове незајажљиве потребе да буде први и једини, онај који одлучује о свему. Да ли смо чули та немерљива достигнућа његова, којима је завредио орден Светога Саве? Да ли смо сведоци никада већих подела у самом Светом Синоду или је то само мој лични утисак? И ко их је узроковао? Прокламовани циљ о пристипу ЕУ, као најважнијем циљу, никад није био предмет анализе господина Кустурице, и ако се да наслутити из одгвора да је његов став потпуно супротан. Његово избегавање да се о свему томе изјасни, као и још о многим другим стварима, несхватљивим здравом разуму, које ова власт промовише, буди сумњу у мотиве господина Кустурице. Како разумети ћутање о програмима које гледамо на телевизијама са националном фреквенцијом ( и пилатовским прањем руку како је неко други, одавно то у Србији покренуо ), урушавању сваког облика културе и промовисању неке нове надрикултуре, јер културни посленици још увек мисле својом главом и одбијају да буду послушници у уништавњу једног друштва и креирању мита о историјском добу наше земље. Много је још тога на шта је нем остао господин Кустурица, па и на то да су и сами Руси окренули леђа том човеку. Само остаје да сазнамо зашто у тој својој борби за нашу државу, веру и друштво у целини и код њега и те како постоје двоструки аршини. да ли је туђе нечињење оправдање за ово данас? За мене, као свесно одговрно биће не, на страну што сам мишљења да ово данас и те како надилази све штетне и погрешне, намерне и не намерне, одлуке претходног режима, чије је бенефите, такође уживао господин Кустурица.

    • SrdjanR каже:

      Душане, свака част! Лијепо срочено, са пуно чињеница и аксиома. У центар!

      • Vuk каже:

        „личних интереса једног Митрополита Амфилохија“ – evo iz Crne Gore da ti kažem da je mitropolit Amfilohije obnovio više manastira nego što ih ti mozeš nabrojati, obnovio našu Crkvu u Crnoj Gori do mjere dostojne velikana naše Crkve. Vjerovatno zarad svojih interesa? Đe će ti duša?

  8. Neko каже:

    Odrastajuci u Sarajevu, mi smo se kao deca u skoli takmicili ko ce kome vise puta da odbrusi, sto bi se reklo – „spusti“.
    Ja sam bio negde oko brojke 27, a bio sam medju najgorim. Bilo je dece koja su znala i stotinjak puta da ti odgovore.
    Nije preporucljivo sa Sarajlijama ulaziti u neke polemike. Nebitno ko je u pravu.
    Meni je samo zao, sto se dva svetska umetnika prepucavaju preko novina. Nebitno ko je u pravu.
    Nismo mi to zasluzili. Ne mora se sve pretvoriti u Zadrugu i Parove.

  9. Nemanja каже:

    Sjajan odgovor! Samo jedan mali podsjetnik, postoji prilicno lijep spomenik Stefanu Nemanji u Banjaluci u dvoristu Narodnog muzeja. Pozdrav!

  10. Visnja каже:

    Gospodine Kusturica, jasno je da se gospodinu Markovicu mogu neke stvari zameriti, bas kao i Vama. Medjutim, predmet polemike nije on vec sporni spomenik. Nazalost, Vi ste se spomenikom bavili u jednom pasusu, a ostali deo Vaseg obracanja se odnosi iskljucivo na lik i delo Vaseg kolege iz Praga. Na taj nacin ste spinovali celu pricu i potpuno zamenili teze. Nesporno je da Stefan Nemanja treba da ima spomenik i protiv toga nije ni g. Markovic, ali ono sto je sporno jeste da li spomenik treba da izgleda tako kako je planirano da izgleda. Verujem da ce svi biti zadovoljniji kada konkretno odgovorite na ovo pitanje. I oni s dusom i oni bez nje. Vi ste u ovom tekstu prilicno delovali kako da pripadate ovoj drugoj grupi.

  11. Jelena каже:

    U odgovoru koji govori o propasti duše jednog Srbina spočitava mu se što je propustio da uzme „veliku lovu“ i što je švorc a to nije u hrišćanskom duhu. Na kraju teksta ostaje utisak da se ipak sve vrti oko „love“ a ne vere.

    Eno moje mame, tavori već četvrtu godinu zatočena u CG pa sad njenom devetnaestomesečnom unuku moram da pričam o “ Baki na službenom putu“…dok se istaknuti umetnici prepucavaju ko je veći Srbin.

    „Smrt je neprovjerena glasina“ ali je to i patriotizam na ovim prostorima, u suprotnom bi moja mama davno bila kući.

    Jelena, Novi Sad

  12. Boško каже:

    Без коментара. Све је речено,

  13. Veliki NEMANJA каже:

    Даке, овај смрдоња Горан је ишамаран тако да се дуго неће појавити. Али, можда се и појави јер такви немају образа!

    • Jovan каже:

      Sram te bilo za ovakav komentar! Sakriven iza tog nika lepiš te teške reči čoveku koji drugačije misli i legitimnim sredstvima pokušava uticati da Srbija bude bolja, poštenja i tolerantnija!

  14. Милева каже:

    Сваа ласт Немањи Кусти за текст, па да додамо:
    Није се бунио „режисер“ Горан М када је на Ташу постaвљен споменик диктатору, КГБовцу, деспоту, Алијеву. Него су га устоличили ђилас и тадић.
    Дотични је сина прогласио за наследника Као монархија.
    Мало цитата:
    Došao je na vlast vojnim udarom, a njegovu vladavinu je karakterisalo punjenje zatvora političkim zatvorenicima i tortura kao deo opšte korupcije. Potpuno carevanje korupcije, gušenje slobode javne reči, i to sve do dana današnjeg… On je umro, sin ga je nasledio, i svako malo pa čujemo da su neki blogeri ili novinari u Azerbejdžanu u zatvoru. Pa onda pohapse studente koji pokušavaju razne demokratske akcije, i tome slično”,
    Како су жути оправдали тај потез. Кркобабић:
    Da vam kažem, ali onako potpuno iskreno… Princip nije bio da budemo policajci i da istražujemo šta je rađeno u prošlosti. Jer za to ne bi imali vremena. Nego da podvučemo crtu i da idemo napred.

    Пазите, сада није важно што је неко масовни убица. идемо даљеееее! Не осврћимо се на прошлост!!!
    Његов син је дао жутима паре и све грехе очеве обрисао.

  15. Војислав Беквалац каже:

    Поштовани господине Емире – Немањо Кустурице

    Можда да нисте постављали споменик Немањи, без те персонификације сте могли бити директни требали сте поставити споменик Слободану Милошевићу. Његови златници звекећу још у кесама многих српских интелектуалаца и Вас јединог српског филмског тајкуна !
    Тај филм „Србија године нулте“ за који кажете, Ви господине Кустурица да је Марковић “забетонирао властити дух у блато незадовољства и лошег старења, а оно мало душе коју си давно извртио у својим филмићима, процурило је кроз празне џепове и сада звецка кроз ситниш који си добио заузврат од француског ратнохушкача “. (Бернар Леви )
    Тај филм.Подсећа нас да нам је Милошевић отео део бића и да се од тога никада нећемо опоравити. Коначно, открива нам да патимо од синдрома, појаве да се жртва веже за џелата .
    Слагали се или не треба Вас подсетити, морамо се подсетити, да смо заиста преживели страхоте у обнављању српског националног идентитета. Коначно овај споменик казује да га нисмо обновили европски грађанским идентитетом већ средњовековним празноверјем у естетици руске пост соц-реалистичке уметности.
    Сетите се описа Немање у роману Болдолино, Умберта Ека, клекао је на колена и понудио се за вазала Фридриху Барбароси, а овај је сишао са коња и подигао га са земље. Клекни Србијо, клекни за оне који долазе !
    Нико нас неће као вазале ни данас у Европи и демократском свету ако искрено желимо да будемо на страни тих грађанских и демократских вредности.
    А ако вам неки крупни златници звецкају по џеповима господине Кустурица предлажем Вам да подигнете споменик Слободану Милошевићу и спасите себи душу !

    Уз поздрав , а време пролази !
    Војислав Беквалац

  16. Majstore majstore каже:

    Bravo Kusto, ostavio si bez teksta ljigavog autosovinistu i drugosrbijanca koji pre podne mrzi sebe, a popodne ceo svet. Vratio si ga na fabricka podesavanja …

  17. Драган каже:

    Немања је био мало незгодан у одговору. Али који је ђаво терао Горана да га прозива. Увреди то човека када му неко каже где ће му душа. Отуда није се могло ни очекивати да Немања више говори о споменику. Ја исто мислим да се споменик са својим димензијама неће уклопити у постојећи амбијент трга. Али, ко ће га знати можда нам се временом и то све свиди.

  18. Nikola Mićić каже:

    Gorana Markovića su u filmskoj industriji utemeljili tata Rade M. i mama Olivera M., a Bernar Anri Levog u novoj filozofskoj misli utemeljio je tata ostavivši mu u nasledstvu 150 miliona EURa. Anrijeva priča o ljudskim slobodama utemeljena je u nasledstvu koje je stečeno kolonijalnom eksploatacijom šuma i robovskim radom sirotinje na preradi istog (nasledstva se nije odrekao iako je krv nevinih na njemu). Kako vidimo i jedan i drugi žive u kofabulaciji vlastite veličine i moralisanju prema svima koji su stvorili nešto svojim znanjem i predanim radom.
    Dakle, zašto i kako g. Marković proziva Emira u vezi spomenika Nemanji u Beogradu.
    Prvo, spomenik zahvalnosti Francuskoj verovatno neće biti eksponiran kao do sada u određenju nacionalnog ponosa grada.
    Drugo, rasprave o ulozi Nemanjića u religijskom, kulturnom i nacionalnom određenju našeg naroda su potrebne, između ostalog i zbog preispitivanja razloga za bilo kakvu zahvalnost našima i drugima, za pružanje konkretne pomoći (posebno bi se trebali zapitati za razloge ili uslove takve pomoći). Francuzima smo isplatili svu pomoć u Velikom ratu, čak i za pertle na cokulama, i to u zlatu.
    I konačno, kao čovek koji je 1992. godine proteran iz Sarajeva, verujem da sasvim razumem Kusturicinu poruku: Druže Markoviću i ostali Levi, u se i u svoje kljuse“.

  19. Д. Збиљић каже:

    КО СРБИЈУ ПОНОВО УЧИНИ ЗЕМЉОМ ЋИРИЛИЦЕ, ТАЈ ЋЕ БИТИ ДРУГИ НЕМАЊА У СРБИЈИ

    Уз све његове грешке и мане, Слободан Милошевић је био, какав-такав владар који је вратио српску ћирилицу у највише органе државе Србије. Зато је он макар мало бољи и већи за Србе од Броза Тита чија је комунистичка владавина избацила српску ћирилицу из њене стопостотне употребе међу Србима пре његове владавине. А онај ко у Србију и међу Србе у целој јавности у Србији врати данас сто посто српско писмо, па Србија цела поново постаане земља ћирилице, тај ће бити други Стефан Немања који је увео ћирилицу као сто посто владајуће писмо православних Срба.

  20. Филип каже:

    Ово звући као српски ијекавски, прича са српским екавским. Оба језика су језици Срба са Балкана, што неминовно спаја и раздваја мишљења. Кад се томе дода сарајевски сленг, слика добива рам.
    Кап је прелила чашу помињучи Левија, француског шминкера.
    Котрљамо се

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.