Бошко Козарски

ВРЕМЕ РАСПЛЕТА

(Бошко Козарски) Фото: in4s.net

Док у „сусједству“ слободно пирује усташка омладина под налетом спортских успеха које кроз призму спорта готово нико и не посматра, дотле се у Србији полако врши етички геноцид,  који се нашим невољницима показао делотворнији од етничког чишћења. Прети ли нам нови усташки талас? Осим у поменутом „сусједству“ антисрпска политика води се активно и  у некад (без сумње братској) Црној Гори, а данас Монтенегру, држави која не личи на ону  кнежевину са Мојковца. Митрополија Црногорско-приморска дели судбину народа, па је на једнако јаком удару. Срећа наша па је на трону Светог Василија данас једна величина попут Амфилохија Радовића, тврдог Светосавца. Чак и од јужног суседа чујемо повремено забрињавајуће речи, ако Стару Србију смем ради бољег разумевања тако и назвати. Из Скопља се чују НАТО звона најављујући нове околности које ће захтевати неког новог Бабунског или Трбића. Са Кошара и Паштрика се повукосмо (одлуком политичара) на Прешево и Бујановац, а сада нам се провлачи да ћемо бранити Врање. Бојим се да ћемо пре Врања бранити Београд, али хајде да останемо ближе тренутним границама и потребном опрезу. На Бугаре у тешким данима и бурним догађајима (које нам најављују) увек треба обраћати пажњу, ако не желимо да понављамо разред код учитељице живота. Ево бар са Румунима немамо неких нерашчишћених рачуна, ако занимаримо црквено-обавештајне сударе. Наш северни сусед се опасао жицом на којој ће ваљда мигранти веш да суше, онај маскирни. А ми? Где смо ми? Како се припремамо за време расплета? Све тешкоће и сва искушења која нас у данашњем времену прате требала су да послуже Србима да се врате путу Светосавља, као што је то испевао Владика Николај у ванвременској Небеској Литургији. Међутим, други сценарио нам се намеће, а већини се допао на слепо, због добро осмишљене презетације. Кастинг за последњи чин оправдан је слободним изборима, па је отпочело снимање наше последње историјске клапе. Србија је замишљена као филм са седам милиона статиста, а рефлектори уперени на главног и јединог глумца би требала да одвуку фокус пажње са редитеља. Размислите, ко режира ову драму?

Бошко Козарски

1 коментар

  1. Милош Миленковић каже:

    Увек се питам, да ли је Амфилохије прави Светосавац? Како је то могуће да онај који носи папски прстен и папски напрсни крст може да буде и веран Српском Светосављу? За мене је чудно!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.