. Баждарење полиграфа

У Београду појефтинила смрт

    Пензионер Миломир Митровић (82) из села Кална, код Књажевца, одлучио је да са супругом Гвозденком побегне из своје куће и настани се у пећини на Старој планини.

Бежали су од немаштине – јер са пензијом од 15.000 динара не могу да живе: имају само за рачуне и лекове, а за храну ништа не остаје. У пећини, у коју је већ пренео душеке, Миломир неће морати да плаћа рачуне…

Није се досетио, весели пензионер, да тражи неку пећину у Београду: тамо би њему и Гвозденки живот било лакши за 10 до 50 одсто, зависи хоће ли код педикира, на ручак у ресторан или у позориште!

Да Друштво српских домаћина, згрожено судбином двоје стараца, није одмах реаговало у духу свог имена, Миломир и Грозда би, препуштени држави, заиста завршили у пећини! Српски домаћини одмах су их опскрбили свиме што је потребно за достојан живот и обећали да ће им старост учинити пристојном. А не пећинском!

Истим мотивима су се, ваљда, водили и челници Београда, одлуком да својим пензионерима олакшају старост разним попустима, које доноси специјално и само за њих урађена ”Сениор картица”.

У Београду је, хвала власти, за пензионере и смрт појефтинила за 15%!

”Ваше је само да умрете!” – као да властодршци поручују пензионерима, превидевши да је, својевремено, незаустављив стрмоглав Вука Драшковића и СПО са тада утицајних опозиционих висина – почео када је пензионерима обећао ”бесплатну сахрану о трошку државе!”

– Кога он живог сахрањује, мајку му ништачку?! – загрмео је тада и мој отац, пензионер, који се у међувремену упокојио, опсесивно опседнут да за своју сахрану уштеди свој новац, што је и постигао…

Такво постигнуће му, да је поживео још коју годину, данас не би било лакше за 15 одсто, јер попуст на смрт важи само у Београду, а он је живео у провинцији, одакле и ја пишем…

Ми провинцијалци познати смо и по томе што остадосмо ”вазда млади и зелени”, јуниори такорећи: провинцијски пензионери су, спрам београдских, још увек ”јуниори”, а у вишу категорију, која подразумева добијање сениорске ”Суперкартице”, прећи ће уочи избора који се тичу њихових провинцијских гласова.

На време ће бити обавештени, вероватно преко ”Курира”, јединог дневног листа у Србији који је добио плаћено право да објави додатак о пензионерској ”Суперкартици” у Београду!

Тај лист, одавно тврди власт, страно-плаћенички, потпомогнут нацистима и усташама из Хрватске, ”предано ради на рушењу легално и већински изабране власти и надвећински изабраног председника Вучића”!

Значи ли то да град Београд, предвођен Синишом Малим, државним парама финансира приватни , а непријатељски ”Курир”?!? Још и провоцира ”остатак Србије” – који је добио ”Додатак о Суперкартици”, а не може да добије ту картицу?!?

Зашто је додатак дистрибуиран целој Србији?

Мали и Кркобабић руше Вучића?

Ма, неее..

Поручују да је и овај лист купљен, а то није довољно поручити само Београђанима, него и нама провинцијалцима…

А ви, Београђани, картице у руке и искористите све погодности ове власти!

Немојте, пу-пу – далеко било, да умрете (не пре избора!), него идите у позориште, идите на ручкове у најбоље ресторане, у теретане, код педикира и фризера… Који дају попуст тачно онолико колико су поскупели када су уврштени на списак филантропа по разрезу…

Искористите попуст док сте живи.

Када умрете, нећете ни знати да су вам дали попуст.

Радоје Андрић
?>