Милан Ружић

Све што сте учинили на Косову, учинили сте Господу

Ко баца камење на прозоре српских кућа, него продужена рука погрома. Ко краде светиње ако не онај ко своју светињу нема. Ко изловљава Србе као дивљач ако не онај који за лов има дозволу сила.

Ко преорава путеве уместо да оре њиве ако није онај који нема шта да сади. Ко дивља него онај који нема мир у себи. Ко не зна историју ако није онај ко се није школовао. Ко гази преко туђег него онај који своје нема. Ко отима него онај који никада није знао да заради. Ко плаши људе него нељуди.

Ко црта графите по зидовима него онај који није умео да црта фреске. Ко руши манастире него онај ко никада ништа није градио. Ко отима историју него онај ко је нема. Ко може да поштује друге ако не поштује себе. Ко може да лаје на људе, а да није псето. Ко може да коље, а да није звер. Ко може да разуме ако разума нема. Ко може да води ако је стално вођен. Ко удара на велику историју него мала историја, скоро па прича. Ко отима кућу него онај који је нема од онога који је има.

Ко гребе фреске него онај кога сврби безбожје. Ко кида крстове него онај ко је искидао памет. Ко лаже него онај који не зна истину. Ко пуца ако не онај који не зна да говори. Ко силује него онај који нема стида. Ко напада него онај који не уме да се брани. Ко пали него онај ко нема шта да залива. Ко изваљује гробове него онај ко нема мртве. Ко проговара силом него онај који нема милости. Ко убија него онај који не зна да живи.

И зашто неко нема кућу тамо где каже да је рођен, већ је отима? Зашто му родитељи нису сахрањени тамо где тврди да је његово? Где су кости ваших дедова испод ове земље коју присвајате? Где је ваша светиња под овом косовском капом небеском?

Ова земља на коју се Срби враћају нема клизишта, јер је чврсто држе српске кости. Овде посејано рађа, јер је вековима заливано крвљу српском. Овде је свуда била кућа до куће, манастир до манастира и црква до цркве док ви нисте одлучили да постану темељ до темеља, цигла до цигле и згариште до згаришта.

Овде су српске куће и дом и гроб. Овде Срби не изговарају речи, већ само молитве. Овде се не чује ветар, већ само литургија. Овде не лете орлови, већ косови. Овде нису Срби изгубили, него победили. Ово не палимо ми него ви, а кажете да је ваше. Зашто бисте палили своје?

За Косово и Метохију се не питате ни ви, ни ми, већ Господ. Оно што сте чинили овде, учинили сте Њему, а не нама. Вас од нас могу бранити ваши инострани пријатељи, али ко ће и вас и њих одбранити од Господа?

Колико год ви били упорни, неке ствари нећете зауставити – вратиће се Срби, зачуће се звона, прогледаће Симонида.

Милан Ружић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.