Милан Ружић

Сузе једног мађионичара

Да ли ће велики зли корпоративни илузиониста једног дана из рукава извући некакав вирус, уколико неки паметни људи не прозру његове трикове?

У целом свету, а то се по правилу односи и на нашу земљу, јер и нас сматрају делом света кад год то није добро, врше се обмане, а људи су на то огуглали. Вероватно је то и разлог зашто више нико не воли мађионичаре.

ШТА ДИКТИРА СЛОБОДУ? Данас су људи превише уморни да би седели у некој сали где ће их мађионичар са фраком и цилиндром занимати магијом, али нису уморни да седе преко пута јапија обученог у сако са краватом на којој лепо стоји заденута златна игла, а који пажњу публике окупира причом о лаком богаћењу. Разлика између мађионичара и тог јапија (најчешће економисте) јесте у томе што за мађионичара платите мало и његови трикови вас одушеве или насмеју, а за јапијев семинар плаћате много, а касније, када пристанете на оно што он нуди, платите много више.
Мађионичар вам не нуди ништа осим забаве, а јапи вам нуди све осим забаве. Мађионичар хоће од вас да направи публику која ће зарадити забаву и добро расположење, а јапи секту која ће своју муку и обману платити властитим новцем.
Зато не треба да чуди што је и у ово доба вируса корона једина ствар о којој се прича – економија. Сва јавна уста причају о добицима, губицима, застајању, развоју, графиконима, а док ти графикони живе, људи су били затворени у својим кућама, а сада и пуштени, не зато што је све безбедно и нема разлога за бригу већ зато што економски графикони диктирају слободу или ропство.
Никога више не интересује да ли ће мађионичар из свог цилиндра извући зеца, већ да ли у свим тим законима постоји рупа кроз коју ће их провући економиста дајући свакоме оно што тај неко није заслужио. А зашто би? Зашто би иједан маркетинг стручњак, економиста или било ко од тих припадника савремених бизнис секти показао функционалан принцип некоме ко би му сутра био конкуренција?

ЗАБАВА ИЛИ ОБМАНА Зашто би неко ко је открио начин за лаку или лакшу зараду указао на то, и за њега обучио још људи? Па не би. У томе и лежи разлика између мађионичара и економисте. Први вам дарује забаву, а други обману. Мађионичар изводи трикове ради забаве, а економиста гнусне обмане с великим последицама.
Трикови неког мађионичара вас сасвим сигурно неће нити случајно пресећи посред струка, а трикови неког економисте ће и ваше банковне рачуне, ваше куће и животе вас и ваше породице сасвим сигурно растргнути и оставити вас на улици ако је то потребно чак и најмањем економском шрафу који држи неки од зупчаника.
Самим тим, није ни случајно, као што пише Крис Хеџис, да је у САД број студената који студирају хуманистичке науке између 1970. и 2001. године пао за више од половине, док је само за годину дана (од 1970. до 1971) број студената економије повећан са 13,6% на 21,7%! Због чега?
Због тога што су студенти, учећи економију, заинтересовани, поред утиска да ће им те студије донети брзу зараду, да јуре за триковима који ће им донети зараду науштрб других, а не знају да се на тај начин одвраћају од тога да постављају касније нека питања и оспоравају наредбе владајућих елита које су у спрези с корпорацијама. Након тих студија студенти нису више способни да виде ишта више од онога чему су научени, па чак ни да у оквиру струке истраже економски систем и његове законитости, све заједно подређене искључиво корпоративном систему. Тако и ми пратимо, скоро у стопу, исти тај тренд оснивајући приватне факултете који су скоро па искључиво пословне школе, економски факултети, менаџерске студије и томе слично.

ТУЂИ, ИСПРАЖЊЕНИ ЏЕПОВИ Самим тим, ако се већина студената школује да служи струци задовољена парним оделима и бедно вишим приходима од других, а навикла да не поставља питања, шта ће онда такви људи на наступу једног мађионичара? Они тамо само губе време које не уновчавају себи, а превасходно другима.
И док сви ми мислимо на то како се сад цела ова ствар с вирусом корона завршава и како смо коначно слободни, пропуштамо кроз своје дуго изоловане мождане вијуге чињеницу да ћемо бити наново ујармљени послом. Треба стићи и завршити толико заосталог посла и напунити туђе, већ неко време, прилично испражњене џепове, па нам се смеше бројни сати прековременог рада, јер ће сви који учествују у прављењу новца за нечији џеп сада бити очарани тиме што ће мање времена проводити у кућама, али ће га више него икада провести у канцеларијама у својим оделима.
А неки мађионичар сада седи негде на тротоару и плаче извлачећи из увета марамице којима брише сузе, јер његови ситни трикови и јефтине обмане нису ништа према економији – том великом илузионисти који му је отео посао и разрадио га на много немилосрднији начин. Ко зна, можда ће тај велики зли корпоративни илузиониста опет једног дана, док напуни џепове, из рукава извући некакав вирус, уколико неки паметни људи не прозру његове трикове.
До тада, мађионичари ће морати из оног великог цилиндра некако да извуку хлеб свакога дана, а публика која је забаву и живот заменила жељом за зарадом нека једе оно што јој се сервира.

Милан Ружић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.