Баждарење полиграфа

ПОСЛАНИЦИ, НА КОЛЕНА!

07.03.2015.

• Да ли ћете на коленима долазити до Скупштине, уместо ”аудијима” за које вам је мрско да платите путарину, или се молити за ђаке пешаке, којима је укинут бесплатан превоз – као и паркинг за возила родитеља деце оболеле од аутизма, само је ваш избор.

• Зашто сваки грађанин Србије не добије полицијску значку и вози се бесплатно?

​Српски полицајци су на име трошкова превоза на посао у прошлој години наплатили 14 милиона евра из буџета Србије. То им по закону припада, а по неписаном закону они јавни превоз користе тако што из џепа ваде службене значке, а не новац за карте.

​Може им се, јер МУП исплаћује трошкове превоза само на основу изјаве о броју путовања и цени возне карте које им нико не тражи. Узгред: када пореска полиција контролише трошкове у приватним фирмама, исплату готовине без приложених возних карата кажњава као прекршај…

​Како год: може вам се, дакле, догодити да видите комуналног полицајца у цивилу који пред контролом вади службену легитимацију и вози се ”за џабе”, а после исти тај комуналац да вас легитимише, лиши слободе и приведе јер немате возну карту. Узгред: то се све чешће догађа.

​И не знам зашто то трпе власници аутобуса у јавном превозу. Њихови аутобуси, изгледа, ”иду на страх”, а не на нафту, јер – како другачије објаснити да се ’ладно одричу 14 милиона евра прихода?

​Замислите само колико је то нових аутобуса из Икарбуса са мерцедесовом значком на грудима? Колико је то посла и плата за кооперанте, колико је то гласова за посланике?…

​Посланици Скупштине Србије су, пак, пред другим искушењем: да су их питали – да ли би се одрекли посланичког имунитета или неплаћања путарине, вратили би имунитет, јер њега (за сада) не могу да уновче. Али, нису их ни питали, што им је нанело додатну душевну бол и патњу, па није искључено да пресавију табак и туже Зорану Михајловић. Могу ли они да наплате, уз дневнице, и трошкове путовања? Могу, и чине то, посебно они из ”унутрашњости”, што је једини квалификатив на коме им завиде београдски посланици… Дође им да напусте престоницу и да путују (читај: наплаћују) и злопате се плаћајући путарину… Да. На месечну плату посланика – они удаљенији од Београда на благајни Скупштине ”поткрпе” се са 100-180 хиљада динара.

​Да ли прилажу рачуне за гориво? Нисам сигуран. Уствари, сигуран сам да не прилажу, јер све чешће путују групно, у једном аутомобилу, а трошкове наплаћују појединачно.

​Ономад, када је онај комби са 50 путника слетео са аутопута, престравио сам се да су у њему, не дај боже, били посланици на путу ка Скупштини!

​Преоштро?!

​Није. Није јер посланици по закону иначе не плаћају превоз међуградским аутобусом, возом, градским јавним и речним превозом… Господо посланици, сваки од ових наших готово нимало аутопутева – има паралелну алтернативу, саобраћајнице на којима се не наплаћује путарина. Ако већ не можете да плаћате путарину, путујте путевима којима путује и остали свет који не може да плати путарину.

​И немојте, молим вас, то називати демагогијом, јер вас иза те изговорене речи у заседи чека ово: 24 ђака из Дражевца код Алексинца два дана бојкотују наставу у Доњој Трнави, јер је општина Алексинац, по налазу државног ревизора, донела одлуку да им се више не плаћа превоз до школе! Узгред: нисам чуо да се државни ревизор бавио превозом полицајаца и исплатом 14 милиона евра без возних карата.

​Није довољно? Ево: 53 ученика из Јабуке, Осоја, Бара и Куле код Пријепоља, остали су без превоза до школе, иако су имали годишње возне карте, а уместо старог, после четири дана без наставе, дошао је нови превозник који не признаје њихове годишње карте и наплаћује им два пута скупље возне карте!

​Да им уведемо и путарину?

​Није то несувисло питање, јер логично произилази из обрасца понашања београдских власти које су родитељима аутистичне деце одузеле право на бесплатан инвалидски паркинг! Замислите? Узгред: Јасминка Ивановић, секретарка Секретаријата за социјалну заштиту Београда, ”бранила” се да некакав правилник то не дозвољава, а да су они аутистичну децу увели у неку другу категорију која има бесплатан паркинг… Можда су, али родитељи и даље плаћају паркинг.

​Републички фонд за здравствено осигурање, филијала у Крагујевцу, упутио је 16-месечно дете аутобусом у Београд на тестове који се само тамо могу урадити. У рубрици ”пратиоци” – написали су да није потребна пратња. Узгред: бранили су се тако што су рекли да је на тест требало послати крв, а не дете…

​Не браните се више.

​То би вам, слутим, рекао и Милош Обреновић који је Скупштину сазивао у Крагујевцу, па Београђанима било далеко:

​- Чиниш ’волко, доћи ћете ви мени на Скупштину, макар на коленима ишли! Искали сте да будете посланици, искали сте Скупштину и ето вам је!

​Узгред: лако је било њима, тада није било путарине…

​А, ни полиграфа. Ако не у двобоју, ”да се види ко је вјера, а ко невјера”, истинољубље и правда тражили су се пред олтарима српских цркава, у молитви на коленима. Ваља је посветити деци која из забити пешаче до школа или плаћају превоз, и њиховој болесној сабраћи које ни у школу не могу, али могу да плаћају паркинг….

​Или, господо посланици, урадите овако: изгласајте закон по коме ћете и ви добити службене значке, знате, оне као полицајци што имају, па усвојите амандмане да такве значке добију и пензионери, одмах за њима учитељи и професори, и лекари воле те значке, а и поштари, крупијеи, макрои, шта фали њима?…

​Узгред: када сам био мали, пре поласка у школу, носио сам на џемперу са ”рол крагном” велику значку ФАП-а, да бих знао шта ми је напред, а шта позади.

​Да. И ”икарбусов” аутобус носи ”мерцедесову” значку такође да би знао шта му је напред, а шта позади…