Михаило Меденица

Полен Србинов…

фото: in4s.net

Преписка до дубоко у ноћ…

Паметни народи не робују митовима, морате да прихватите да сте изгубили Косово…

Не робујемо ни ми, Косово и Метохија није мит већ завет, суштинска разлика је то!

Разлика у чему?!

У миту можеш да живиш, да трајеш…у завету постојиш.
Све може да траје неко време, нека су и векови, али мало шта може да постоји довека. Траје и живот, но ако си омеђен њиме сваки си корак потрошио тражећи себе…

Не, глупост! Све што учиниш за живота- то ти је…

А, шта учиниш за живота ако не знаш где си још пре рођења проходаo и где ћеш после смрти доходати..?
То је Косово и Метохија за Србина!

То је лаж у коју сте заробили и себе и потомке. Због тога и не можете даље, свет вам се смеје…

Видиш, баш због тога и можемо даље, због тога и јесмо много даље од тог света који нам се, кажеш, смеје.
Завет није камен који с муком носиш па га предаш да га с муком понесу други- завет је када верујеш у Бога јер знаш да постоји, а не зато јер су ти рекли да постоји…

И, ви сте сви на Косову видели Бога па вам је зато највећа светиња?! Зато, као, не можете без њега, без онолицког парчета земље?!

Не, могли бисмо без њега да је „онолицко“ парче земље, али не можемо јер уопште није реч о земљи… Косово и Метохија је полен читавог српства! Где су ми ђедови пали свуд је Косовско поље- где су ми се деца крстила све су Грачанице, куд идем свугде пратим Дрим и Лаб…

Ето, зар то није мит?!

Није. Митом живе они што наричу над срушеном кућом верујући да су четири зида дом, а Србин ће се скућити и у пламену којим му пале кућу јер зна где му је дом!
Ти мислиш да је твоје оно што можеш да закључаш и забравиш, а ја знам да је моје тамо где ми не требају међе да бих био на својему…

Глупости! Твоје је тамо где други газдују?! Помирите се стим да није ваше и пристаните на поделу, ако је још могућа?

Газдују ливадама, али Србин господари, кореном и гробовима, схваташ?! Трава прерасте њихово газдовање, а Србиновом господарству и векови су откоси…
А, што се поделе тиче- да је кришка хлеба па да га делимо, али није, Косово и Метохија је нафора сваког живог, умрлог и још нерођеног Србина, стотину пута то и рекох и написах, и тако јесте!

Значи, патићете за њим вековима, плакати, понављати како је ваше, певати песме о њему, и шта..?

Ево да ти поновим: Косово и Метохија је полен Србинов, чак и оног несоја који би га се сутра одрекао не схватајући да би у истом часу нестало свега што мисли да је његово, што мисли да има, што тобож чува…
Знаш ли зашто је полен? Зато што је оно најбоље у нама, оно најчистије и најсјаније. Ако није тако зашто нам га пале и руше изнова?! Ако је њихово зашто га не чувају, ако није наше зашто прекопавају тако дубоко? Чији корен траже?!

Ма, све и да је тако мораћете да се суочите са реалношћу кад- тад, а реалност је…

Шта је реалност?! Да си ти слободан када се вратиш кући и сакријеш иза три браве и спуштених ролетни, или ја што воштаницом „откључам“ Самодрежу и станем на молитву, а звери ни да приђу?
Теби на кући врата ко шака дебела, а мени на дому ни као копрена…
Реалност је да ћеш ти деци оставити више да потроше, а ја више да имају!

Па, чија ће бити срећнија?!

Реци ми ти?! Шта ће имати кад потроше? Ти им остављаш наследство, а ја завет!
Хоће ли твоја знати да се снађу кад немају? Моја ће вазда имати…

Чега, завета и празних стомака?!

Ето, у томе је суштинска разлика између тебе и мене: теби је живот колико ти стане у тањир, а мени, Србину сваком, колико стане у душу! Тањир има дно, а душа…

Узалуд се ми расправљамо, не желиш ти да схватиш колико су и живот и свет компликоване ствари, колико не можете против свих.

Напротив, ништа једноставније од живота. За тебе је борба у којој само тражиш изговор да се предаш, за нас је победа јер предали смо се Господу, а тад нема силе која може да те победи!
И, није питање можемо ли против свих, но могу ли они против нас, јер где се силни устреме на једнога- није тај један у невољи већ они…

Ма, поразиће вас, човече, не лупетај…

Могу да нас поразе, није спорно, али не могу да нас понизе! Народ који има
Косово и Метохију- непонизив је, а такав је вечан!
Тај врли свет се уби размишљајући о смислу живљења, а ми се са смислом рађамо, са смислом мремо, у смислу васкрсавамо…
Тебе у четири зида, иза три браве, прогоне питања, а Србин и кад му кућу пале у пламену има одговора…
Мени кад звери бране у Ђаковицу, рецимо, то чине јер ће ме Ђаковица и познати и обрадовати ми се, а они ће изнова морати да јој се правдају ко су и одакле су и како је то мржњом воле…

Значи, ништа није албанско на Косову?!

Не, наше је само онолико колико је било крштења и опела, црква и црквишта, битака и крви, песме и суза, а све остало је њихово. Кад нађу, ако нађу, толико Косова и Метохије да стане у по напрстка- нек узму, припада им.

Убиће вас мит, нема вама помоћи!

Добро, нек убије, васкрснуће нас завет!

Ко се зори по ливадама не газдује ветром, а полен уставити не могу…

Они копају темеље да се утврде, а Србин зида да дозида Дечане…

Темељи струну- висине су довека…

Жао ми је што ти од живота имаш само живот. Не знаш ко ти главу носи, а Србин на раменима још две осим своје: предачку и потомачку.

Чувај ти то што могу да ти узму, а ми ћемо оно што не могу да нам отму…

Немају они пламенова колико ми Косова и Метохије!

И то што пале преметне се у кандило, не у згариште…

И да нестане задњег Србина сенке би претеривали- зашто ако је њихово, и како није моје ако ми се гроба плаше..?

Михаило Меденица