Милан Ружић

Плачи, вољена Србијо!

Сведоци смо ових дана, нажалост не само ових дана, суза српских политичара, без обзира на то којој опцији припадају. Плаче власт, плаче опозиција, а народ ћути и гледа.

У овој држави има много неоплаканих људи, стратишта, споменика, мученика, деце, али сузе наших политичара нису упућене њима. Не. Они их упућују сами себи. Плачу на свој рачун. Аутооплакивање.

И сада, када народ гледа те политичаре, донекле се са њима изједначава у туговању. За чиме политичари плачу? Плачу искључиво за собом и својим рејтинзима. Како то знамо?

Много пута пре скоријих суза, ти исти људи су називани лоповима, преварантима, кривима и слично, али су и они исто тако називали оне „друге“, као да међу политичарима има имало поноса и јасно раздвојених табора који се сутра не би спајали у један. Дакле, то је нешто што иде заједно са тим блатом које се назива политика, а кад сте већ ушли у тај обор, немојте покушавати да сузама докажете да нисте у њему.

Дакле, српски политичари, од којих огромна већина живи боље од 99% српског народа, заваљена у своје скупе кожне гарнитуре и фотеље (небитно какве, важно је да су фотеље), са ногама у хидромасажеру стопала, припаљеног томпуса, стомака надувеног од богатог ручка, има дрскости да плаче док деца у гету на Косову и Метохији – она деца за коју су ти исти политичари дужни да се боре – ћуте и трпе. Већина њих нема више од једног оброка дневно, нема барем једног родитеља, нема своју кућу, а оно што има, не може се назвати кућом, под сталним је притиском тога да може неко да дође да их убије, а тамо где живи најчешће нема воду, ни струју, и уз све то трпи сталне провокације, каменовања, вербалне увреде, али и физичку тортуру. И таква деца, наша деца, драги политичари, ћуте и не пуштају ни сузу, а ви слините по београдским улицама, за говорницама и у изборним штабовима.

Наш народ има стару добру изреку, тачну као и све остале народне, а она каже: „Што се хваташ у коло кад не знаш да играш?“ Међутим, ова изрека је овде полутачна. Тачна је у смислу да после нечега нема кајања, али није тачна зато што то нису праве сузе, него предизборне, кампањске и због тога обавезно снимљене. И свакога од нас свакога дана на националној телевизији гледају оне тужне очи деце која се озаре када им неко пружи хлеб. Плачете ли на те слике? Плачете ли на сиротињу која и по Србији нема где да живи ни чиме да се лечи? Плачете ли због родитеља који ноћу кад им деца оду на спавање јецају у својим собама зато што немају од чега да их обуку, ишколују и нахране док се разбацују милиони евра по Сребреници, Албанији и Светској здравственој организацији? Плачете ли због ове земље од које је само име остало? И не интересује ме да ли су криви ови или они. Криви сте сви! А ми смо криви што смо вам то допустили.

Не спомињем имена ни једних ни других, не зато што желим да останем неутралан, него зато што не схватате да уопште нисте важни ви, него ваше функције и улоге и оно што радите.

А те ваше сузе којима себи у џеп стављате политичке поене, то није знак да сте људи, већ је знак да сте већи нељуди него што смо мислили.

Те сузе нису ваша туга, него ваша срамота.

У земљи у којој би сви имали због нечега да плачу, плачу они који немају због чега.

За сузе треба имати душу, или барем муку. Ви немате ни једно ни друго, а колико видим, ни срамоте.

Милан Ружић

7 коментара

  1. Ljiljana Kuzjak каже:

    „U zemlji u kojoj bi svi imali zbog necega da placu, placu oni koji nemaju zbog cega.
    Za suze treba imati dusu, ili barem muku. Vi nemate ni jedno, ni drugo, a koliko vidim, ni sramote!“
    Milance svakog dana dokazuje da je i sada, a tek ce biti veliki pisac!

  2. Драган каже:

    Нема стида – све је допуштено. „Циљ о оправдава средство“! Ово траје и траје. Увек исте фаце, иста реторика!… Шта оно беше људско достојанство? Уз овакве слинаве свирке, ко се још хвата у коло по каљуги? Каљави, слинави, купљени, продани…, А, шта да ради најмање половина овог народа која је одавно престала да се хвата у оваква кола, у којима и коловође и њихови сватови, заударају? Вољена Србијо, и они су твоји. Највише! И онај Француз, Арно Гујон што нас у ова нељудна времена учи чојству, помажући живим српским мученицима на Косову и Метохији, помињући им имена и њихово страдање, где му се год укаже прилика, и Он је твој.

  3. Зоран Матијевић каже:

    Браво Милане, искрено и тачно. Зашто људи као ти не иду у политику, већ шљам од људи.

  4. Dragan каже:

    Svaka čast precizno patriotski bas kako i treba u ovo vreme puno laznih velicina u rukovodecim i ostalim institucijama vaznim za drzavu

  5. Geula каже:

    Bogami, ja se rasplakah. Ove u „kamenu“ uklesane reči opominju…. Al malo ih je koji umeju da čitaju a i da naću ova ispisana slova.

  6. Dragan каже:

    Ima nade, drago mi je da mladi razmišljaju svojom glavom, da nisu podlegli prljavoj političkoj propagandi. Mi u Srbiji nemamo političke partije, na sceni su sekte i privatne firme vođa za pljačkanje države i naroda. Iz tog razloga ne glasajte, jer nemamo za koga da glasamo, sve je to ista banda !

  7. Mimi каже:

    Svaka Vam je tačna,sad našli da na suze hvataju,nemam reči više…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.