Зоран Шапоњић

Ово је наша 1914. и наш Кајмакчалан

Ово је наша 1914.
Они су онда били пред ултиматумом.
И ми смо данас пред ултиматумом.
Предати се, или не одустати.
Не одступити.
Од себе и свега својега.
Од онога што смо били и што јесмо.
Они пешке преко Албаније.
Ми пешице од манастира до манaстира, од цркве до цркве.
Од града до града и од села до села.
Од светиње до светиње.
Онда је било тешко.
Тешко је и данас.
Они оставили отаџбину па се вратили.
Ми ако је данас оставимо немамо се где вратити.
Ни ми, ни наша деца.
Нити ко наш.
Они нису имали избора.
Немамо га ни ми данас.
Њих пратиле старице мајке, на пут са кога су знале да се неће вратити.
Ономад у Пљевљима старице мајке са сузмама дочекале нас.
Плакале ко 1914. док су они пролазили.
Ово је наша 1914.
Куд ћемо ако се предамо?
Како да им на очи изађемо?
Њима и мајкама старицама?
Њима је онда било лако праштати се са животом.
Данас је теже.
А опет је лако.
Наш Бог је добар.
Он је Бог љубави и Бог добра.
Он свакоме да његово искушење.
Свакоме онолико колико може да понесе.
Ни мање ни више.
И ми смо добили наше. Да га понесемо.
Свако добио свој крст.
Јесмо ли кадри да га носимо?
Не знам.
Знам да Бог искушава оне које воли.
И да ће свако са оним што је запртио пред Њега.
Кад нам дође судњи дан.
Шта ћемо деци оставити ако не изнесемо оно што смо понели?
Наши онда са иконом и свећом преко Албаније.
И ми данас са иконом и свећом и свако са собом и пред њима и пред Богом живим.
Ово је наша 1914.
Је ли сад лакше но онда?
Ма није.
Још је теже.
И наша ће деца једном, кад кође њихов ред ко ми данас. И као они онда.
То код нас никога не промаши и никога не мимоиђе.
Од њих онда зависило како ћемо ми данас.
Од нас данас зависи како ће наша деца кад дође њихов ред.
То се код нас зна и никог не промаши.
Сваком свој крст.
А Бог све види.
Како ћемо онда одговорити на Питање кад изиђемо пред Њега?
То мора свако са собом да види.
Ово је наша 1914.
Велики је Господ Бог.
Дао и нама оно што смо заслужили.
А јесмо ли заслужили?
То је на нама да одговоримо.
Данас.
Запало нам.
Благо нама.
Нисмо заслужили али се Он велики смиловао и нама.
Да видимо од какве смо грађе.
Је ли шта остало у нама од њих.
Да деца наша виде какви смо.
Јесмо ли достојни?
Или нисмо?
Велика је и безгранична љубав твоја Господе.
Према нама недостојнима.
Ово је наша 1914.
Ово је наш Кајмакчалан.
Смиловао се Бог и на нас.
Ставио нас на искушење.
Тешко.
Хоћемо ли умети одговорити?
То мора свако са самим собом.
Кад остане сам.
Са свећом и иконом.
И мртвим прађедом.
Са својим мртвима и својим живима.
Ово је наша 1914.
Другу нећемо имати.

Зоран Шапоњић

1 коментар

  1. Божидар Шкобић каже:

    ИСТИНА!

    ОВО ЈЕ НАША 1914.

    И ОПЕТ НАША 1999.

    ИСТИНА 1999

    Дигла се Србија – на ноге устала!
    Дигла се Србија – пјесма се ори!
    Да би Слободу и Мир сачувала:
    њен Народ се Срцем и Душом бори.

    Дигла се Србија – душманин удара
    И у прах претвара све што је српско,
    а душманин не зна душу Србина:
    Да мријет му није нимало мрско.

    Умире Србин а усправан стоји,
    као да ништа догодило се није:
    Ударај душманине – убијај редом
    ал` биће нас а биће и Србије!

    За Србе се знало – кад вас није било,
    послије сте стварали народе своје:
    Сада сте јачи – као да и нисте –
    Срби ће ипак вјечно да постоје!

    Божидар Шкобић

    ЊИМА НА ОБРАЗ – А НАМА НА ЧАСТ!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.