Баждарење полиграфа

Остајте тамо!

Речи из наслова – крик су Отаџбине, скарадно парафразирање Шантићевог родољубља којем се, свиме што чини и још  више нечињењем – изругује  Србија.

– Остајте тамо, а паре шаљите овамо! – искренија је порука од оног изјанђалог ”чинимо све да смањимо одлив мозгова, да нам најмлађи и најшколованији, будућност наша, не одлазе преко границе…”

Ниједна власт у Србији није била ”луда” да се одрекне најпрофитабилнијег извозног посла, најсигурнијег и најдугорочнијег пласмана у иностранство! Млади људи, високообразовани посебно, најбољи су извозни посао: тржиште ничим није ограничено, то је цео свет, нема извозних царина, нема рекламација…

Када продате факултетског дипломца – он траје дуже од било ког аутомобила који може да се произведе у Србији и прода у иностранству, а зарађује док је жив!

Шаље или доноси паре у Србију док је жив!

То што ”шаље”, регистровано банкарским и поштанским трансферима, прошле године било је 2,9 милијарди евра!

Претпрошле – 2,7 милијарди или 8,2 бруто друштвеног производа!

А, оно – ”доноси”, оно што наши људи из белог света доносе лично или шаљу својима по родбини и пријатељима, не зна се колико је! Не зна се ни колико потроше на себе у Србији, на одмор, куповину грађевинског материјала, готових кућа или викендица! Не зна се ни колико износе девизне пензије које наши људи добијају из иностранства, Кажу да је то много више од регистрованог преко банака: њих  избегавају, јер је најнижа провизија 40 евра!

Какве податке о томе има Светска банка?

Према њиховој евиденцији, од 2001. До 2010.године дијаспора је у Србију дозначила 43 милијарде долара, чак 13,7 одсто бруто друштвеног производа!

То је два ипо пута више од страних инвестиција у истом периоду, познатом и као ”златним раздобљем улагача у Србију”!

Бар једног свог ”финансијера” у иностранству има 23 одсто грађана Србије; повремене или редовне приходе од родбине из иностранства има 11 одсто грађана.

Њих 11.590 у дијаспори лудачки ради и зарађује, када могу Отаџбини да пошаљу 2,9 милијарди евра! Сваки по 250 хиљада евра годишње шаље својима…

Можда, код браће Грим, или Андерсен, по новоме у српској полицији.

Кол’ко тек њима остаје, када својима шаљу по 250 хиљада?!

Не, није грешка: Отаџбина Србија располаже званичним податком да у иностранству живи 11.590 грађана Србије са правом гласа! То, генерално, морају бити сви пунолетни држављани Србије који раде по белом свету! А само пунолетни могу радити и гласати, је ли…

А, шта је са оним: ”у Чикагу има више Срба него у Београду”…? Шта са оних 200.000 Срба само у Бечу, које Палма глоби доводећи им наше студенте и ”српску Мајку”?

На те ”отаџбинске” излете Цецу одводи да је плате гастарбајтери, студенте да виде Цецу, а Бечлије доводи – да проберу међу студентима…

Само њих 11.590 својим гласовима могу да утичу на судбину своје земље?

Више се цени њихов утицај на сузбијање глади у Србији.

И смањење незапослености.

Шантић би избрисао своје име са те школе којој би сада да врате његово име, када би знао да отаџбински патриотизам више није ”остани овде”, него ”иди и остани тамо”

И шаљи нам паре, а не гласове, Паре, бре!

Имамо ми, овде, убедљиву већину гласова!

Мало је, Отаџбини, оволико пара колико шаљете… И себични сте, шаљете само родбини! Нама ништа, а ми смо, више него ваша родбина, учинили да одете! Ми смо вам пружили прилику, незахвалници!

Неправда се, срећом, отклања, па је Отаџбина сада одлучила да награди себе, односно оне који улажу сопствене, надљудске ресурсе, у ”субвенције” за одлазак: најзаслужнијима за извозне депортације из Отаџбине сада је законски омогућено да оснују и региструју ”Агенције за радно посредовање”!

Сада се у Србији и директно зарађује на извозу наших стручњака!

Ко у Немачку доведе лекара или медицинску сестру, од Немачке добије 2.000 евра; ко из Србије жели да буде одведен, даје 2.000 евра!

Лака, једнократна зарадица!

Не знам, само, како је Отаџбина пропустила да се и ово мора оверити и платити код Њених јавних бележника.

Догодине, прво ће Агенције објавити конкурсе и уписати осмаке у средњу, а Министарство просвете има да се држи ”Агенцијског плана” и да настави са ”дуалним образовањем”, што преведено на језик Отаџбине по Шантићу, гласи: дуално образовање је када се у Србији школујеш за рад у Немачкој. Шлус.

Остајте тамо!

Сунце нашег неба неће вас гријат, ко што немачко грије, грки су, овдје, залогаји хљеба…

Овде, у Отаџбини, прошле године произведено је и извезено воће и поврће  вредно 755 милиона евра. Истовремено, на извозу компјутерских услуга зарадили смо 739,5 милиона. Толико од оволико сељака колико је преживело у Отаџбини и толико од наше прекостале ИТ памети!

Колико странцима зарађују наши стручњаци, које су добили бесплатно?

Извозећи балване (балване!) од странаца добијемо 45,3 милиона евра – за 145.000 кубика  дрвета! Да смо од тог дрвета направили столице и извезли – наплатили би 265 милиона евра и запослили у Србији око  5.000 радника!

Не! Отаџбина ће странцима дати субвенције да отворе радна места за нешколовану и школовану сиротињу у Србији, очајно спремну да ради за 200 евра за стране власнике, за најмању плату у Европи! Истој тој Европи наша Отаџбина у целости ће субвенционисати најквалитетније, високообразоване кадрове – да раде за плате ниже од њихових, али довољно високе да им отплаћују кредите за њихове станове и дотирају живот сиротиње у Србији.

Наравно да ће таква Европа подржати овакву власт у Отаџбини.

Ипак Отаџбини…. Чији прегаоци за себе не траже ништа, осим…

Ако има нека агенцијица за посредовање, чисто филантропски, да се помогне људима…!

Радоје Андрић
?>