Милан Ружић

Ода снисходљивости

Заменик министра образовања Украјине Андреј Витренко изјавио је да је Министарство коначно донело одлуку да из школског програма избаце роман Лава Толстоја „Рат и мир“ и сва друга дела у којима се велича руска војска.

Не бих да звучим као теоретичар завере, иако су се све „теорије завере“ испоставиле као велике истине, али рећи ћу вам шта ће се у Украјини изучавати у оквиру школског програма.

Пре тога, волео бих да знам зашто Украјина, под диригентском палицом Америке, или боље рећи под робовласничким бичем, није избацила из програма само део наслова, па да оставе да се роман зове по ономе што њихове газде и желе. Мир сигурно није њихова жеља, иако им је то главна медијска мантра, док са друге стране украјинске власти наносе више штете својој држави него било ко други (искључујући Америку) и тиме доказују да су управо само за прву половину наслова легендарног ремек-дела светске књижевности.

Уколико свет настави да се креће у том смеру одбацивања свега што је добро зато што је везано за културу народа који је тренутно медијски блаћен, и за народ који је за слободу Европе и света, за победу над фашизмом за који га сада оптужују, положио 27 милиона жртава, тај исти свет ће доживети ону „истину“ из медија, а то је да су доносиоци победе, бољитка и прогреса у ствари они који су поражени, који наносе зло и задржавају планету уназађеном. До тога ће доћи, јер ово дезинформацијама информисано човечанство, изгубљено у пикселима и бинарним записима, а књига побацаних у контејнере због тешког вокабулара, верује у све што му се три пута понови, а занемарује било какво искуство или очи којима види све што се дешава. Упливом оволике количине информација путем интернета, информације нису изгубиле на значају, бар не оне праве, већ је дефиниција информације, иливам чињенице, постала спорна, јер се тим именом крштава све.

И откада је Русија проглашена новом метом, свет ће почети себи из руку и срца да отима руске класике, фантастичне композиторе, научнике, и шта ће од онога што је тај исти свет обликовало остати? Остаће америчке лажи, маринци-ветерани са по седам вила на разним местима на овој планети, остаће Бајден који се рукује са духовима бивших председника, остаће Холивуд – та машина за производњу ничега са етикетом, остаће хиљаде независних цркава, стотине родова, и милиони угрожених група посвађаних међу собом. Мржњом према Русији, фабрикује се, попут несташице шећера у Србији, нова нетрпељивост која ће одвести у најновије сукобе.

Брат ће пуцати на брата, јер овај не поштује његово време за туширање. Ћерка ће се изурлати на мајку изнервирана што јој ова обичним ручком угрожава право на кето-дијету. Комшија ће мрзети комшију, јер су њихове цркве, настале из једне, у сукобу. Супруга ће треснути тупим предметом по глави свог супружника, јер овај не подржава геј параду коју организује њен брат. Деца ће бежати од куће, јер су их родитељи назвали сином или ћерком, а они се још увек нису изјаснили шта су. Пријатељ ће тужити пријатеља, јер овај не разуме шта значи бити родно флуидан, па се нешто нашалио на ту тему. Отац ће ошамарити ћерку, јер га је назвала татом, а не родитељем који не рађа, па ће га ћерка тужити за насиље у породици. Једна држава ће наставити другу да оптужује за оно што ова оптуживачка сама чини.

Да не набрајам даље поделе, али само знајте да свака подела доводи до нових сукоба са оним деловима који су постојали пре ње.

Да се вратимо на Украјину, а она је лакмус-папир новог светског ужаса, и у вези са овом темом која је представљена као књижевна уместо политичка, усудићу се да тврдим да постоји неколико опција којима ће Украјинци заменити „Рат и мир“.

Прва је та да ће уместо овог романа, и романа осталих руских писаца, јер ако избаце Толстоја, могу и хоће и све остале, бити убачен неки амерички класик за који неће бити важно да ли велича америчку војску, а величаће. Друга опција јесте да ће то бити некакав старо или новоископани украјински писац, а неће бити квалитетан, јер чим га до сада није било у лектири, значи да није ни заслужио. Трећа опција може да буде нека литература која негује баш горенаведене родно осетљиве теме, права геј популације и томе слично. Тачније, трећа опција је Нетфликс поредак, али у књижевности. Четврта опција јесте прибегавање проглашавању појединих руских писаца украјинским.

Да ли ико мисли да ће било која од тих опција украјинској деци донети више добра од Толстојевог ремек-дела „Рат и мир“? Ако мисли, онда свет већ касни за својим разумом.

Америка ће сигурно пздравити овај потез, баш као и Европа. Ваља приметити да Америчка саопштења Украјини звуче као оно које је тзв. Македонска православна црква – Охридска архиепископија упутила Српској православној цркви. МПЦ–ОА у најновијем саопштењу поводом ишчекивања томоса од стране васељенског патријарха Вартоломеја захваљује „сестринској Српској православној цркви (СПЦ) на снисходљивости“.

(Речник Матице Српске из 2011. године: снисхо̀дљив, -а, -о а. услужан, понизан: ~ човек. б. који oдaје понизност: ~ тон, ~ глас.)

Милан Ружић