Ранко Пивљанин

О, дивна демагогијо, царице српског политичког живота и смрти

29.03.2015.

О, дивна демагогијо, царице српског политичког живота и смрти и припадујућег им журнализма.

Да парафразирамо великог Његоша, овде нико чашу демократије не испи и елементарне сувислости не изусти, да је чашом демагогије не загрчи!

Два последња примера – један се већ потрошио и у фази је латентног заборава, а о другом ће се тек трубити нашироко – само потврђују да без демагогије овде не би било ни политике.

Прво, објавише како потпредседник и посланик Демократске странке Борко Стефановић носи „прадине“ ципеле од, наводно, 400 евра.

Не зна се да ли је беднији новинарски истраживачки дух загледан у марку Стефановићевих ципела или његово правдање како је злосрећне гиље купио негде на попустима у Трсту за 150 евра.

Ако је велика тема то какву обућу на ноге назува високи функционер највеће опозиционе странке, а не куда нас у њима води, онда ова земља нема никаквих проблема.

Питам се, да је Борко Стефановић у Скупштину дошао у пиротским опанцима, да ли би нам од тога било боље!? Јок, само би велики истраживачи онда променили угао гледања и написали управо ово о чему пишем. Наслов би био отприлике – демократска демагогија, а у наднаслову би стајало, рецимо, сељак! Верзалом, нормално! Испада да нам је најбоље да идемо голи и боси, а на томе се здушно и ради, али о томе се баш и не пише, јер није у складу са великим реформама и њиховим заговорницима који нас у њих воде обувени у чизме од седам миља.

Пример други долази од кога би другог него од шампиона демагогије, премијера Александра Вучића. Само што је посмањивао плате и пензије уз несносну дреку да ако то не урадимо спаса нам нема, већ најављује повећање истих.

Наравно, заклињући се како то никако не ради због гласова и популарности, већ се сетио да оздрави економију и повећа привредни раст. Је ли могуће да се за шест месеци закидања на оним цркавицама толико стабилизивао финасијски систем, да сад можемо опет да трошимо!?

Опет јок, као и код оног „прада“ Стефановића, само демагогија у најгорем могућем виду и у функцији опсењивања слуђених бирача са јасном поруком: будите добри и правоверни и вратићемо вам плате и пензије!

Као што је папазјанија са шоферима градског саобраћајног предузећа који нису хтели да возе док неко не устане трудној жени испала само још једна трка за преко потребним херојима, а да се нико није забавио кључном темом произашлом из те шараде: како нико није хтео уступити место трудници у аутобусу?

Стварно, какви смо то ми људи? Такви изгледа да им и треба продавати демагогију, све запаковану у „прадине“ кутије.