Милан Ружић

Мутирано лудило или „Матија, иди кући!“

Изгледа да Црна Гора и њена забрана уласка Матији Бећковићу нису били довољни да се докаже како су сви огрезли у неко ново мутирано лудило које је захватило све оне земље где живе Срби.

Овога пута, мржња се прелила и у Војводину, а опет, мета је Матија Бећковић. С обзиром на то да му нико не може оспорити величину и уметничку вредност, њега стално разапињу на неки други крст који никако није његов, али на који год крст су га распели, он је васкрсао.

Шта све нису писали и говорили о Матији Бећковићу, ни он сам не зна. Сада је дочекао да у Војводини, у којој је и рођен, на згради у којој се налази огранак Српске академије наука и уметности, чији је члан, некаква организација остави поруку „Матија, иди кући!“

Та неорганизована организација себе назива „Младом Војводином“. По поруци коју су оставили, одмах видимо једну лошу ствар, а то је да је ова омладина, ако је у опште омладина у питању, неписмена. Наиме, заборавили су на поруци после Матије да ставе запету. Хоће да одвајају Војводину, а не умеју да одвоје вокатив запетом.

Друга глупост коју су учинили јесте поновно свађање и раздвајање српског народа још једним бедним покушајем аутономашког виђења ствари.

Трећа глупост јесте она коју су начинили Новом Саду, а то је да су показали да они који остављају овакве поруке у „главном граду“ жељене „републике“, нису спремни да оправдају унапред додељену титулу „престонице културе“ 2021. године коју је Нови Сад добио.

Њихова глупост је велика на више нивоа, а они су на исто толико нивоа мали „револуционари“, „аутономаши“, „Војвођани“ и шта год још тврде да су.

Уместо да у својој манији и мислима о одвајању присвајају Матију Бећковића као једну од најсјајнијих ствари рођених у Војводини, они га се одричу.

Матији остаје да буде срећан, јер доживљава Његошеву судбину по други пут.

А „Младој Војводини“ морам поручити следеће – Матија ће тек после гостовања да се спреми и врати кући, а ви делујете „за дом спремни“.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Crna jutra nad Srbijom svicu каже:

    U danasnjim vremenima cast je biti napadan, napadi dodju kao medalje casti. Samo na trenutak obratite ko nije napadan, pa se onda velikodusno zahvalite na napadima.
    Nije to mrznja sto se pojavljuje od mesta do mesta, nego zlo koje ne podnosi ono sto je ljudsko. Nisu ljudi iz Vojvodine napali nikoga, nego oni kojima satana lako ovalada jer nemaju ljudskosti u sebi. Ljudi cute i ne napadaju nikoga, nikad nisu i nikad nece.
    Cenjeni gospodine Beckovic, u poredjenju sa vasim kvalitetima ovi „napadi“ uopste nisu vredni pomena. Ovo su znakovi nemoci i nista drugo. Vi ste najcitaniji pisac kod nas trenutno, vase knjige citaju oni koji su pismeni, koji pamte i cute. Sta vam vise od toga treba, nista.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.