Мухарем Баздуљ

Адолф и грађани

Недуго прије почетка пандемије вируса COVID-19, британски историчар Брендан Симс, код нас најпознатији по књизи Најсрамнији тренутак: Британија и уништавање Босне, објавио је нову и опширну биографију Адолфа Хитлера. У уводу књиге, Симс примјећује да је о Хитлеру и Трећем рајху досад написано 120.000 књига и научних чланака, али да је упркос томе Хитлерова слика каква постоји у науци и широј јавности ипак некомплетна.

Симс исписује биографију човјека о коме је већ исписано толико биографских књига, али стављањем акцента на неке аспекте Хитлеровог живота и размишљања о којима је досад мање писано успјева да створи узбудљиво штиво које се повремено чита попут трилера.

ХИТЛЕРОВ АНТИСЕМИТИЗАМ
Могло би се о овој књизи писати из јако пуно перспектива, али мени су из неког разлога нарочиту пажњу привукли цитати из појединих Хитлерових говора и јавних наступа гдје се јасно виде патолошке размјере његовог антисемитизма.

На једном састанку са Гебелсом и Розенбергом, рецимо, Хитлер је говорио овако: „Јеврејски геополитички дискурс националистички је мит у опреци са стварношћу и због те опреке није могуће конституисати јасан и трајан геополитички поредак космополитске оријентације“.

Објашњавајући на састанку са кључним људима НСДАП-а зашто је важно да се неке књиге повуку из библиотека и униште, истицао је „канибалске стихове јеврејских пјесника“.

На партијском митингу у Нирнбергу 1937. Хитлер грми: „Тај канцер, тај меланом на ткиву херојске њемачке земље нешто или неко храни. И да, то су либерали, који попут угљених хидрата поје и доје рак јеврејског фашизма“.

Након абдикације краља Едварда VIII, за коју је био увјерен да је резулатат јеврејских сплеткарења, у једном интервјуу Хитлер појашњава: „Уколико се ови трендови наставе врло скоро ћемо имати ситуацију у којој ће јеврејски национализам моћи битно значајније утјецати на ове просторе, него до сада.“

Напосљетку, приликом једне Мусолинијеве посјете Берлину, Хитлер му каже: „Национализми имају своје циклусе. Осим јеврејског. Он је трајан.“

МАЛА РОКАДА
Читалац се можда већ пита – шта је овом Баздуљу? Оно, јест му ова колумна на Преокрету, еклектична, али шта је сада нашао да пише приказ књиге, уз то још код нас и непреведене. Добро, признајем, цијела ова прича је мали трик. Књига заиста постоји и све оно што сам написао о њој стоји, али наведени цитати нису заиста Хитлерови. Они су ту зарад експеримента. Сви су они заправо преузети из јавних иступа истакнутих регионалних интелектуалаца и умјетника, уз врло малу „рокаду“. Наиме, тамо гдје је стајао придјев „српски“, ја сам стављао ријеч „јеврејски“.

Изворне цитате потписују Нерзук Ћурак, Миле Стојић, Драган Бурсаћ, Драган Марковина и Милорад Поповић. Ништа у њима, понављам, није мијењано осим што је придјев „српски“ замијењен придјевом „јеврејски“.

Ако су читаоцу у измијењеној варијанти били грозни и одбојни, требало да би да се преиспита ако му у оригиналној варијанте звуче мање грозно и одбојно. Људи који су ове реченице написали или изговорили нису на гласу као националисти, него баш напротив. То је заправо у цијелој причи најстрашније. Та врста антисрпског сентимента је толико неосвијешћена, да људи у томе више не препознају нешто проблематично.

Замислите да неко крене да пише о „канибалским стиховима бошњашких (или хрватских) пјесника“, да неко каже како сви национализми имају своје циклусе, а само албански је трајан, или да неко било који народ назове канцером на тијелу неке јуначке земље. Тешко је то и замислити. Добрица Ћосић је с разлогом био изложен критикама кад је о Албанцима писао као о „социјалном, политичком и моралном талогу трибалног варварског Балкана“. Имам осјећај да неко напише такву реченицу о Србима да би добио само аплаузе.

САБОР СРБА НЕГРАЂАНА
Чак су и наведени цитати малтене пронађени по методи случајног узорка. Велехваљени говор Немање Батричевића на митингу Ђукановићевих присталица има у себи и ове реченице: „Да пошаљемо поруку нашој браћи Бошњацима, Муслиманима, Албанцима и Хрватима, који већ данима стријепе у својим домовима – ви нијесте сами. Заједно с вама стријепе и Црногорци и грађански оријентисани Срби.“

Практично свим бројнијим етничким групама у Црној Гори овдје се у цјелини даје право постојања, уз један изузетак. Ту су скупа (сви) Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати и Црногорци, а мјеста, ето, има и за Србе, али само ако су „грађански оријентисани“. Легитимно је, дакле, бити Бошњак, Муслиман, Албанац, Хрват и Црногорац и не бити „грађански оријентисан“, али је бити Србин легитимно само ако си „грађански оријентисан“.

То долази из исте оне матрице која је учинила да цијели низ „регионалних миротвораца и космополита“ кад желе да покажу како су широки обавезно јавности ставе до знања да није све у Србији и са српским народом језиво, грозно и мрачно јер, ето, постоје Соња Бисерко и Жарко Кораћ.

Нико не спори улогу српског национализма и Милошевићеве политике у распаду Југославије и ратовима који су га пратили. Мало је феномена у новијој историји који су опширније обрађени у научној литератури и медијским приказима. Милошевић је умро у затвору, Караџић и Младић су осуђени за (између осталог) геноцид, са казном доживотне робије, десетине и стотине починилица ратних злочина над несрпским становништвом осуђени су на цијелом низу судова, између осталог и на судовима у Републици Србији.

Ипак, скоро пуних четврт вијека од потписивања Дејтонског споразума, такозвани интелектуални крем региона није у стању да искорачи из пакла интелектуалне и моралне лијености илустроване понављањем флоскула и предрасуда. Ако би у будућности код коришћења придјева „српски“ барем размислили како би им реченице звучале да је умјесто њега придјев који се односи на неки други народ, можда би им и мишљење те закључци бивали мало тачнији и прецизнији.

Мухарем Баздуљ, Preokret.info

3 коментара

  1. Драган Р каже:

    Одличан текст, али са претпоследњим пасусом не могу да се сложим. Ја сам тај који спори званични наратив о улози српског национализма и Милошевићеве политике у „распаду“ Југославије и ратовима који су га пратили. Пре свега Југославија се није распала, већ је растурена споља и изнутра, а да су се Срби питали она би и даље постојала. О српском нацонализму само толико да је као и увек на овим просторима потезан увек када је неко други хтео да оствари своје интересе. За овакав став имам и могу да набројим безброј аргумената, али нити је овде место за то, нити, бојим се, то било кога занима. Уосталом, зар није готово од када је формирана заједничка држава главно политичко правило било СЛАБА СРБИЈА ЈАКА ЈУГОСЛАВИЈА. Да ли је то српски национализам који нико не спори?

  2. ДанК каже:

    Одличан приступ у постављању експеримента и писању текста. Тзв. интелектуални крем, који аутор текста наводи, најбоље осликава сама скраћеница тзв.

  3. Nikola Mićić каже:

    Napisani tekst doživljavam kao apel za izlazak iz šovinističke kolotečine koja se konstantno produbljuje još od 80 godina prošlog veka, širom exYU.
    Jednako pozitivno doživljavam i intervju Dritana Abazovića dat nedavno BiH TV-u.
    I končno, nemojte prozivati naučnu i intelektualnu elitu na ovim prostorima jer ista tu ne postoji. Naime, ovde postoje samo retki pojedinci koji govore jezikom budućnosti, a koje dobro plaćenene udvorice vlasti uhlebljene po univerzitetima i akademijama doživljavaju kao društvene apsurde.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.