. Баждарење полиграфа

Мали Перица и брадата учитељица

Очајно лош виц о малом Перици, који учитељици прети сексуалним чином, или бивши министар спољних послова Србије који тај виц прича – не зна се шта је горе и отужније.

Виц је почетак текста под насловом ”Косово је Србија”, објављеног у ”Данасу”, који је потписао Вук Драшковић, ”бивши министар спољних послова и председник СПО”, како је себе доживео. Читав је посвећен наслову, али у покушају да докаже како Косово више није Србија и завршава се још једном духовитошћу у покушају: ”Само прихватањем косовске стварности и у пријатељству са албанским народом, Србија може сачувати и утврдити преостали српски народ, српске цркве и манастире…”

”Победе се огрћу слављем победника, а порази достојанством побеђених. У Великом рату, пре сто година,  кад нас је предводио Велики Александар, били смо велики победници. Од Мађарске смо отцепили и Србији припојили целу Војводину. На потписивање капитулације, обављене у версајском дворцу Тријанон, мађарски делегати дошли су у црнини. Потписали су, заплакали и отпевали националну химну!” – поентира Вук.

          Тако би, по Вуку, и Срби требало да се „поруше“, оду у Брисел са венцима у рукама, потпишу капитулацију, предају Косово, и отпевају националну химну.

Исти аутор у истим новинама, али потписан обрнутим редоследом функција – као ”председник СПО и бивши шеф дипломатије”, претходно је објавио текст под насловом ”Чувари оваквог Косова”, у чијем наднаслову каже: ”Српска црква је међу кривцима за највеће националне трагедије”.

На почетку тог текста – вицем доживљава закључак Архијерејског  сабора СПЦ ”да се Косово не сме ни признати ни делити, него се мора чувати садашње стање и чекати неко боље време”.

Крај му ни овде није одмакао од Перициног нивоа духовитости, па закључује да  ”…Божић и Ускрс славимо по календару паганина Јулија Цезара, а Српска црква проповеда да се у Москви, а не у Београду, мора одлучивати о Косову”.

У оба текста најдуховитији је Вуков доживљај бившег себе: најрадије се сећа да је био министар спољни и председник СПО!

Као такав, позван је и на овогодишњу прославу Дана независности САД  код америчког амбасадора у Београду.

Фото: Ало

Да не би дошао празне руке, одлучио се да дође празне главе, па је дан раније из ње ”истресао” све у текст посвећен малом Перици и Косову…

– Ваша екселенцио, јесте ли видели шта сам им јуче урадио? Шта сам им сасуо у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра спољњег имате мене у виду…

А Даница Драшковић, чији је супруг Вук Драшковић, истог дана, 3.јула,   ”препоручила се” Кајлу Скоту ауторским текстом у ”Блицу”, у којем се супротставља могућој одлуци да Легија из ”Алкатраза” буде премештен у неки затвор блажег режима. Она, за разлику од Вука, не прича ”вицеве са брадом”, мада… Она би радо била она учитељица из Вуковог вица, макар и са брадом?

– Ваша екселенцијо, јесте ли видели шта сам им јуче урадила? Шта сам им сасула у лице..? Препоручујем се, Ваша Екселенцијо, да када поново будете бирали српског министра правде или полиције, имате мене у виду, могу ја и обе фунције одједном, са мојим мужем…

Е, сад, ако прихватимо да је Дана текстом насловљеним ”Легија не сме бити премештен…” –  приморала српску власт да одбије Легијин захтев и задржи га у ”Алкатразу”, онда се морамо помирити са тим да ће власт поступити и по   сада већ очигледно породичном наслову Вуковог текста ”Косово је Србија”! Или бар да је СПЦ ”чувар оваквог Косова”…!?

Шта су ово двоје новинских аутора актуелној српској власти?

Повереници, дужници или затвореници?

Дана има и ”наногицу” од 800.000 динара за чланству у Управном одбору НИС-а, имала је 27 година инвалидску пензију која је у време Вулина прерасла у старосну, има торбицу ”Мију-Мију”  од 220.000 динара, коју је носила пред Скотом као поштарску торбу…

Вук има Дану. Мало ли је?

Или и њега треба преместити у неки затвор са блажим режимом?

Ах, да: Вук има и полиграфску потребу да подсети Кајла Скота како после потписивања отцепљења Косова треба порадити на Војводини, ”коју смо у целости отцепили од Мађарске и припојили”…

Радоје Андрић
?>