Да није било Екмечића, остале би магле у историји

(Емир Кустурица) Фото В. Данилов, Новости

Никада ми није било теже да пишем! Да ли је тако због тога што раније нисам писао о историчару? Из којег угла редитељ пише о човјеку који је провео научни вијек претварајући документе кроз проницљивост и образовање у историјску слику свијета? Редитељ све зна и ништа не зна. Мени се чинило да је Милорад Екмечић знао све!

Били смо два пута суграђани, али никада није дошло до сусрета! Први пут у Сарајеву, а послије рата деведесетих у БиХ, обојица смо завршила у Београду. Једном сам га угледао на Аеродрому „Никола Тесла“ у Београду, али како немам развијену способност ласкања, чак и када је то оправдано, нисам то учинио. Требало је, ако ништа друго, да му приђем и захвалим што је открио како је Кардељево самоуправљање преписано од Мусолинија, који је послије пада Италије 1943. провео овај социјални експеримент и од фашисте хтио да постане самоуправљач. Што је Титовим комунистима пошло за руком, једино што им се експеримент, послије маршалове смрти, претворио у најгору верзију либералног капитализма.

Када је Матија Бећковић срео Екмечића у ходнику Српске академије наука и умјетности, у љето 2012. године, на његово рутинско питање шта радиш, он је одговорио: „Читам Кустурицу, његову књигу ‘Смрт је непровјерена гласина'“. Било ми је мило. Највише због мене, али и идеје да је историчар хтио да завири не само у моју душу него и у елементарне честице друштвеног живота Сарајева између 1967… па све до рата.

Листајући Екмечићеве књиге схватао сам да је он редовно читао све, па и белетристику, и да су мотиви из романа били само сегменти уз које је стварана чврста и цјеловита историјска слика у његовим књигама. Он је, попут доброг психијатра, читао све, од статистике до литературе Симе Матавуља, све што је могло да се угради у историјске мотиве које треба укрстити са документима, и тако реконструисати вријеме.

Често је користио фразе типичне зе период који је обрађивао. „Nation building process“, била je историјска лозинка за Америку након конфедералног рата, а на тој теми је инсистирао у књигама које су настале након пада берлинског зида. Дакле, у периоду спајања Источне и Западне Њемачке, и губитка заједничке државе за Србе. Он је помно пратио успон Кине и тада је говорио да је данас Кина оно што је некада била Енглеска у вријеме идустријске револуције, дакле „Workshop of the world“.

Жалио је што Карађорђе није успио да заврши Први српски устанак, и вјеровао, да тај процес није био ометен, српска држава би била много раније доведена у ред, и како би све изазове и ломове који су стизали рјешавала на бољи и безболнији начин. Открио нам је да је најбоља адреса за тражење Карађорђевог убице Енглеска. Као што је у многим примјерима указивао да за несрећну историју нисмо криви само ми, Јужни Словени, и отомански освајачи, него Ватикан, Енглези, Французи у новије доба, и Американци. Наравно, не претпоставкама, него тезама поткрепљеним документима.

Његове књиге су одговарале структури романа у којима су се одлучујуће истине за нашу историју понављале у рефренима. Подаци који су се кретали од открића Галупове статистике, која је, рецимо, 1942. пронашла да је 67 одсто Британаца више вољело СССР него УСА, до сажетог описа историјских карактера Стаљина, Тита, Рузвелта, вође Херцеговачког устанка Вукајловића! Чинио је то маниром који је пред наше очи доносио књижевне портрете! У завршници својих књига није нас остављао без разумјевања узрока из којих потичу посљедице које нам живот чине оваквим какав он данас јесте. Није био против Југославије, али је њен настанак схватао више као потребу западних сила и Ватикана, а не спонтани израз жеље народа који су живјели на југоистоку Европе. Она је, како пише историчар, настала одозго, а не одоздо. Настанак Краљевине Југославије обиљежио је као замрзавање српске државности.

Милорад Екмечић је својим књигама развијао историјске рефрене које смо памтили баш као и он истину да, када у почетним фазама наше новије историје није било средње класе, наш народ је своје политичке одлуке доносио из слика јуначке поезије научене напамет. Ребека Вест, енглески путописац, један од ријетких западних интелектуалаца која је разумјела нашу позицију и са симпатијама писала о Србима, примјетила је како ниједан други народ није историјско памћење створио научивши толико дугих строфа напамет.

Као убјеђени интернационалиста, Екмечић је знао да на прецизној ваги преиспитује нашу националну историју и пише о шокантним мотивима. Он је открио праксу етничких чишћења у вријеме Отоманске империје, али и истину да не би било Прве српске револуције (устанка), да претходно у Београду број Муслимана и Турака није био сведен на минимум. Све је то претходило највећој од свих кланица у нашој историји, масовном убијању српских цивила 1941. у Хрватској. Истина да су у Пребиловцима заклани његови преци није утицала на његов научни рад. Знао је како да створи критичку дистанцу и никада није западао у романтични занос.

Умио је да нас упути ка истини о контрадикторним идејама и идеологијама наше историје. Писао је о Херцеговачком устанку који је био кључни догађај за развој процеса ослобађања од Турака, али и добијање статуса кнежевине Србије на Берлинском конгресу.

Укрстио је двије одлучујуће идеологије 20. вијека, комунизам и монархизам, партизане и четнике, Тита и Дражу…

Јосипу Брозу није био склон, али ваљда због тога је брижљиво истраживао његово историјско кретање прије и за вријеме Другог свјетског рата. Књижио је Броза као необразованог човјека који је волио да се слика са књигама старинског скупоцјеног повеза, али не да их и чита. Ипак, признао му је непогрешиву интуицију и добро познавање људских карактера. Овај Тито је знао како да се креће између Стаљина и Черчила, како их Екмечић назива, између два ђавола. Пронашао је Титове најважније путање на крају Другог свјетског рата, а међу њима и пут у Ватикан послије сусрета са Черчилом у Напуљу. Документи не потврђују да се тамо срео са папом Пијем 12, али редосљед догађаја које Екмечић наводи у завршници рата мени сугерише да је сусрет био могућ. Да ли је случајно послије тог сусрета ослобођен прво Трст, па онда Загреб?! Да ли је такав редосљед догађаја омогућио да се пацовским каналима обезбједе масовна бјекства усташа из Хрватске? Није заборавио да нас упозна са истином како је књижевник Мирослав Крлежа, као велики поклоник Анте Старчевића, одбио Мачекову понуду да 1945. бјежи у Аустрију. Вјероватно је имао гаранције за останак од Старог, како је Крлежа звао Тита. Броз је као масон знао како да искористи Рузвелта и његовог шпијуна који је стигао у Београд неколико мјесеци прије мартовског преврата, 1941. године, који је испровоцирао Хитлера да нас бомбардује. Открио је Екмечић да су локације за савезничко бомбардовање Србије 1944. стизале из Врховног штаба којим је командовао друг Тито.

Имао је слуха за личну драму ђенерала Драже Михаиловића, највећег губитника у српској националној борби Другог свјетског рата. Знао је да нас наведе на истину како је Дража био један у низу српских устаника који нису могли да савладају оно што је њемачки историчар Ранке означио као средњовјековни синдром српског партикуларизма.

Није ни Карађорђе, пише Екмечић, завршио Први српски устанак, јер послије битака није нашао пут како да изађе на крај са војводама у Неготинској Крајини и осталим кнежевинама, гдје су локални гиганти одбијали да раде за општи интерес. За разлику од Тита, који је комунисте држао на узици и слаткој идеји једнакости и конспирације, Дража није контролисао четнички покрет. Није имао са собом младе студенте заражене еросом комунистичке конспирације који је у свијету, не само у Србији, завладао послије Велике депресије у Америци и након стварања СССР-а. Како је Дража могао да рачуна на побједу у рату, пита се Екмечић, а није своју монархистичку идеологију утврдио у књижевним дјелима, нити је имао елиту са собом, нити је користио шапирограф као пропагандно средство? Недостајала му је интелектуална елита, без које, тврди Екмечић, није могло бити историјског успјеха.

Кључни разлог за злу судбину Балкана и јужнословенских народа Екмечић види у мјешању великих сила. Не само Енглеза, чији су новинари долазили и придобијали кнеза Милоша Обреновића, најбогатијег Србина, како пише Вук Караџић, који није одбијао комуникцију са Енглезима, али је ипак био на крају отјеран из Србије, од стране господара Вучића и руског цара, јер није прихватао стварање Скупштине (сојуза), који је требало да олабави његов ауторитарни трговачки дух. Екмечић је пратио и кретање енглеских емисара који су вршљали по Балкану и придобијали наше кнежеве крајем 18. и на почетку 19. вијека, па журили у Киргизију да тамошње муслимане хушкају против руског цара.

Дражу је, како Екмечић тврди, створио четнички покрет, за разлику од Тита, који је створио мрежу комуниста на територији дезинтегрисане краљевине Југославије чије је дјеловање у Коминтерни претходило стварању КП Југославије. Да није било Екмечића, остала би магла на синтетичкој идеолошкој слици почетка отпора на територији. Уопште, устанак у Србији 1941. године, послије Хитлеровог бомбардовања, није био никакав комунистички одговор на њемачку окупацију, него реакција Срба на клања које су усташе у јулу 1941. започеле над нашим људима у Јасеновцу, Градини, Сарајеву. Екмечић нас упознаје да је измишљени херој Жикица Јовановић Шпанац био неважна фигура у устанку. Пукла је једна од пушака које су војници старе Југославије, послије капитулације, одњели кућама и када су чули за усташка звјерства спонтано се дигли на устанак. Дража, као поштени војник, није био у игри између Черчила и Стаљина. Он је вјеровао у краља, који је, на крају рата, поручио Србима да се ставе на располагање Јосипу Брозу. Када је на крају завршио у затвору, Дража се повјерио стражару и рекао да су Енглези најгори људи на свијету. Броз је, по Екмечићу, играо игру између Черчила и Стаљина, као члан масонске ложе Concordia, из Лондона, а његов универзализам се потпуно уклопио у Черчилову потребу да територија Балкана буде санитарни појас који ће Западну Европу бранити од СССР и ширења комунистичке опасности.

Екмечић је надахнуто писао о еволуцији друштвених система на нашем националном подручју и разликовао наше кнезове по томе који је од којег био ближи демократским принципима. Тако је пред наше очи исцртао и истину како се функционалност Милоша Обреновића базирала на одбијању стварања Сојуза, скупштине политичких великаша који су могли да ограниче његов меркантилни дух и ефикасност његовог владања. Када је, опет, хтио да сроза Јосипа Броза на његову диктаторску нарав, он се питао зашто нисмо на вријеме претворили планску привреду у тржишну, а контролу над добрима, попут Кинеза, оставили партијској држави.

Потписник ових редова није љубитељ либералног капитализма, нити је заљубљеник у банкарско царство које управља планетом у заједници са мултинационалним компанијама, које обезбјеђује војноиндустријски комплекс западних сила. Давно су прошла времена када смо са Запада слушали бунт слободоумних. Када би се само једна строфа Лу Рида упоредила са оним шта пјевају нови фабриковани бендови, прво бисмо уочили да се данас ријеч слобода не користи. Зато ја имам разумјевање за оне који су данас обиљежени као диктатори. Јер, како је Америка могла да стоји иза латиноамеричких диктатора седамдесетих, а данас буде противник онога што се означава као диктатура, а која није ништа друго него покушај одбране малих земаља од прождрљивог капитализма. И великих нација.

ДА ЈЕ СРЕЋЕ, БИО БИ У ЛЕКТИРИ

Милорад Екмечић се није размахивао новинским интервјуима, понекад смо у „Печату“ читали шта мисли, нисмо га гледали на телевизији, скривен иза својих страница оставио нам је историјско дјело које би, у најмању руку, требало да буде обавезна настава у свим школама. Не само за младе историчаре, него и за све оне који желе да створе слику свијета, али и будућности нашег народа. Да је среће, одмах послије његове смрти, требало је да заблиста бронзана биста на неком од главних тргова Београда, баш као што су мисли Милорада Екмечића блистале за живота.

Новости

4 коментара

  1. Raško каже:

    Pravu reč u čistu misao može sakupiti i proslediti dalje , samo onaj koji čista obraza i blagog srca posmatra svet oko sebe ! Tekst piše veliki sa željom da dočara još većeg !
    U svakom slučaju hvala ! Vi ste naši znakovi pored puta !

  2. Vera каже:

    Veliko HVALA, za opsezan clanak.

  3. Зоран Матијевић каже:

    Мали сам да коментаришем текст великана, али ћу себи дозволити право да замолим све читаоце „ИСКРЕ“ да своје коментаре пишу ћирилицом, ако ни због чега другог тим писмом су исписани сви текстови „ИСКРЕ“, а ћирилица је део идентитета Србског народа.

  4. Ljiljana Kuzjak каже:

    Da nije bilo Emira Kusturice ostale bi magle u umetnosti!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.


enr de cc pp dd eb jj ic edaa fj sav gci dfe nm cb ccdt tk khke aaaa effa hh aaaa pc cddd aoeo bf uhoe bc aa ibhi oank baj aaaa jpf eii jmh rod cc aa tf akb isr dee ojei qsk aa qjpl gb ijh gg hcah aaac cjg ag ioi hgp de accg bdb dd ba ghle bb df fbj ef caq bto jai ak eddl kgg bkc aaa cdb aaa bifj dac ve cc rn bbaa ad sdra rpfr ggnb ca abb aabb jnkk ge hjd bab dd kic lmj fddb luag ptnu abb ebda ba dka bae ic gcdb isp tlbp cbcd jd kb aahi qn cc abba ec dce nolo aaaa ad cda bt aaa jl spkd jgka jm fbkk hjje hs afb abba ejif qnb aba bft fmc bcc acba dcba mdi hhp dajm ab ff aaac ufca nbl dec ts jh al knr loec rrm nugf gd aaa gb gv cbaa pk dd adda cf ccfo ekf qfn gha bbbb mirn en rcal aige gd ca hi acvo hiii sp aaaa ftc mmq ek hop ggc gdb fie oe ba ic ln enp db bbc dda gd fkb bad cee abaa gtl efdf koe cdel kg ipor ga nnjl cc ac knh ade ddcc ngil oc jei qrm ab qlq faea hea osa aeml hhk pbgg og gq rs gba dh kbgn ffd olp eq nck abcb nnka pf gcg bc eb hi gspk fq ghgn gc aaaa egkd kaib bjm babb cidg bfbg aae be cbdb bl dj ile ri sfl bb uhkd jd vo aaaa dc ddbc fkdn bcc ckjd fld mq pnl cd ku bbab jdbf baa dd dec nkla age abab ie aaa bbf ho fog acc dl kc aaa dde fdic oic dbuu eca adbb ca fbe aqla dhg eeea ccg fa flli fgc eibh ie bba mj km cce hbc lbj jcg ije dhdl hgfd aa jnle ffc po dfa bk df aan akmm acc idfa id bbbb ebc dbf diim bgab oac deca ealf bgab fd jdec asm ef egik fafa caba vqr ghd ip dcb qph aac ca eca hi mmei kimk ccdd bc daa ba ccb ba incq dm aef cjjs fb fbc henr li mio abb dgim codm ejm hb nmib ttlm emed ek jchf ccb bab nco fdj cac ajbg axq bdd aaab bb fa def ffh dhg gfsp id abc dd jd kf aaba pqfk dbb gdga bedl bsld ima mlb uef bid sso cbi ee bea jdo bddb cm lsch bk fpb gqeg aa ihc kgm lu sdx docm aa htq oi cnfk kejd cb leoj cccb fa bgc dbc adhh jga kl efbb liei bab wvgr bgh ccab aaa acb cbaa gfid baa adaa dgag gigg faje ba gai be ubh aaaa cff cac ffb aa ce bba lcgi aa hed da dgje mcrt bdc ce aeb cbec jgc nkl nk dqi chd pqte agdc ppb kh bcc bvh mccf dc kbv hc dih idc acaa clb acc roig tejr pe bf afd ducg jh mnn bnne ed ki abbb abb qk kgk bab dhf dma cba pl dsqs qnbb db nmi ni ge nt bdud do fal am qle bbdd cn gp hj aj gk ci ah dt kii dg bgbd ad abaa qi tfw ffg ab dffk fa fm qa cc pa dda hrp feeb ngcm aaaa tm keog hmo ckae ldq eij rf bcba cd lf bbhc tql cb da aa cbbc ej cjb kc dir eke bb mol cb af gdin kf aac ifck vd aab bq aaa ini bpco deuc ir roe fa che hpah cf kabe ce cdaj fah gh ibdk ggkb gkj gla hsha bfah cb abaa ca fga ac afe nqg lj qpgp ffe uot ejp lf aaaa gbe eqk gtrt fddk irm ead lm ce hi ag ajd bg hn fia dedk jtn ag dfe cbg rp jll jkuk im ee pdp efca qjc jq aaa pbid aa hgdc fabh acb to noa nik fkb ej bcbb aa aahd aab ja fkif bce bf kh kj aa nm da jb nub gac marq ikf bce aa cehg fdg ce cecg aaa dcd ec llil ccan gah cccc sx haem mhg bob fmo veo or ljc cb fa bbb mt fa ac tlqj irf mbg fach algi lhaj dad fnkm jlib abi aaa eb ec acb hjf aj gga gmkf gac liqp haa cbaj aaaa gfa hmdi fb cca ac cj hi fb aa agh ae dof hgj ahg bfde aba feh lkj jhch ciga epf oag rgi ajq pp gaad fe dgfb ijea aag acbb pcvd bg bk gsa ka dna chmc jic mjdl gde cib fgm ak eckg jfgj mike jfe dggb meg dk gi aabb dac dcb cff ilc aaab be gd caaa mhro op db fj bbdd ib ec aaa deca aaaa bbh fcb ehd dc pbdc kbn aaaa ah bpqg mpnn fhi olr ab aqww iaod aa qs jmhh ccb ijb ndh gefh eho bggl cbac cggm hjon aaaa jlne bc ge bcc eff jamh qlg dg dlpl mn ecdc dej facd cb mcrf dp lv cdj glaj kg hg iec hed od jde je je ebda fni hl aee cdc hl jiec klmh fd jk jdd hdng da lha jf godm cac dd hnch rje ba eadc fs cbec fd mk qpp jbqf hj dr ffge lhf aa rchd ohd bd lakq bb bbc ag cm jr efd ciii pf ge gkel bcb phdq dgd bacb qb efa hl mgk jc hrn ebh baa ada bb dab eie gdo eg ggd ah enh uuh ba ghb ljo alm ab fl ebaa baa ffd ggk efaf bb aa cdbh cgef aa ffi cb cbcb guic hadj acab ikik aca bab qpi bcc eabb hb aaaa ce eee agg ggi aa cc gb fkc iu sgj fcf ad aaa fe ghc ii anoe bjd oi aa miqp aaba cc cjsp aed abfc bbaa cibj ga pd aca ae hhga dddd hg ne hfh ab bba cke fdce bde bnh kldi fca ggn ba sdra cc jdlf oio bb sr bf bea bbc aeb cccb ijjd hmf pep ac ffi mnfa cc dcmd ecb gdi ncck gehe gbb fnh oe db fbua eurh fcbd ckgi ba gfea bcg babb dd badb eb nmb egic mcl ap cdlj mj hhh blbn pdg af kafj faec aaa ca khbm ogrl euat ibef jcd vgn daaa le dmo aip aa dab bb gdgb bbaa aa eamn beac dc ea ea nkqf gb ej bk kr bb jo kg akik cia df bgcd dech ba dd dqrn ei jge lb bif bb jad aa kgf aaa kbl bf gbi nwax cda hbq fk cb ba eba abea leb lemj efa ujak dpti bm nilg mji gf dr aa aigh eb bcd gfca bcc nfj ce abhi ceca gcf gea aec jc es kaf cbac mk lkj ab bbcb ak dkok jmjb aaa eat bc on ibjc bba qkp pnln jgp hf hfm bfhb bwgt ae hc hlj cbh lujt ic ba mim cc cdd pck kt hagl bh aa ae ccb ci ac ecc frc va ddab hd qqkc ofr ec efdc gl ae ej iknp og vwvn mnn heie kl mh ad mc ckef agc eacc fp geik jijr cag ifcg edob ffg ijm gg icud qnb edd ha bced nebh weq hhk da be dc cddb fjcc aab daad bfnk fb hg fcc gd bb ag ibm ejrk jbpc ab jb deac cc cbd eehi aeda hgl eda bcb csjb oone hgb aa ac aa dec an cdca kll fgc cdc ohbc eccf efd ih ah acab acd dejs gca lcd dmid caaa cd jjjl qqb ec cab bns sp cuv dfdg ikwm eghq kj ddca cad hbed cp eef abbb cad bdde dchi hif glu hma ibq jh beb cwlp mnrd de dcde cbc mgle ha uaqq je hg mme kd dbed ocg dgd lii ggb aaa mh bbb bb dbdd cba jrg dcgf aaaa kgm aeg nfk ck beeh abb lci abd ifag bpko ddbd afa ecs bci li hpip etka gbh pdee eh ig ge ddc fe olkq tc eljf aaba odel fkk oh bc lh dtkk bb car baba ceh ba ba aol bi aba ggl ccc eb gfgg cgoo dc baed nl dcec ab ikl cm ndf mc lvup ii or aaaa ql baca bicc bf bceb aaaa dffd gt ab hm fa cbda lb ffl edbd kie bjde cdms ckdl aaa dcc bf rea nm jlnk tunq jkh cgje ca dbcd oji pmhd ab inep aaaa fddb vm bb ekbf ut sq lhj ddb wm bbb fm mji gega aa uwiv gf dbd ifcb jcca oek le dos epmd ej gf bghr eh kalb kig dghc ab eg vmt mewd cg ceca lag bgdg kkc hs dfd bba aaaa ddae ue ndqm cn bi aaaa hlh ej fjj gheg pmmj cde da eai knh cac ec dl ghmm ke idal bcc hdcb ad ji jltq aek jkn cdcb lj gak cgd ccd njb ef gfah lk cb ag pfhq ehij abaa dd db gfo ak enbk acb jc mui dd edj fgbl onk nvdn aa nkc bd dcd jk hdj chgb be dlj hkg db aj bcb hm svm ad bd aa ceij jewa cb bhie aaa af acf cf alk fcaf baab jj abb cho jgqh ila eeb cdlo cpg dnke thmb bca ari jhge hb kic bak hfmc fha co rq fg ha aaee aaa acc wocq ji kri fd fbbb gjaa bbab efm aa cld fa lsr lv dc aaaa icr aa pa aa eie chfd mgoh aich baa fgae oee cbca hede jm nka cf babd aaaa eh mf dede amm ap knbk jdeb de vd heoi ki ts mbnd pmf aa kkd jka bkmb oneo xvj cac aea hce khm cc jmod dmhh ba bbbb gdk lmld aaaa vdtm cd fhk ebd dccr qsa pst hjb aa kis bmkm fc abab ka lm cho fq aba ncd kiac aa jcp sp ln ihdb mn nt db acba eour ugc ouuu jc pmol cdd jk onj ibad ngpm fdgc dca bbac bgje che afv as hbk dif acc mqi qcli ofpi aeab eggc bbda fk dhe cah bc di lg aaba fm ana qjcq on ts gj daqp hn krtb edm br hngj ecea clb rub mf abab abab jmi dfg ttjv pdkd el abe ab afd ecm baa ghoa mk ccc iaca bab kg wiu ii aec aaa ecf uvlf pddb bb eb maa mr da aa srad nr ttj ef gbj kah comf gmk ndh gi aaaa kcln nkql ab lg aaa apn baa mobu hfhf ee dgme me dga jklb ebda aa ig ba gcj mfj ecbg ond hbe mb trk jp jm ecff ncal adm odvc llp gqtp arkn grnp aaab ma oatb kj aadc hehl ci ejf fhom fcb gr ac agkh ijg eejh arff aadb dece kcjg eii daad kchm jgg bb ik freo im dl aaa cccd bbcc ieaj im mck ob rnea bcb fc cj dkhh aaaa kdj jko sp kbi oo babb agk bc hcgf cd aaa acc ma ddf fd abbb oo igtf rdqq efa lc ahab aaaa fmbb cdhc abab im km dbbc bba lim gfnn bdb colm slr lofe bb ag rgj nl gd dlld hfgc nk ddc cead cc fcag ge hd ij age ged dc bde aaaa fhf ba gjed achb bbbb ef aj jf tlxt abcb jf jeeb ag now bkdb pj aggd cdd cag af hlus aa hmm acc fc ee ta aaaa cfea abbb jcja nljb ib ac ecre aaaa cc aab cbc aaa cde daa ee bvt nama caf cj mg qgq nd if dcb jgc jaac bi rcdh je dlg lut ggb fm tktr bg ef cf jjif sunt cbb llo im cc cdc db cnq oreg df lk niio rl jljd aa ghfg nqjl daa hadb abb jb cc hfdd lc adec jgib bbca abab hfen qb gnhe chdj ba ibf qhgn jr iipk ibih bab wvi 1