Милан Ружић

Како васпитати дете у данашњој Србији?

02.12.2017.

Читам јутрос нове изјаве основаца о вршњачком насиљу које је дефинитивно узело маха у целој земљи. Није лако гледати снимке на којима видимо децу, дакле оне од којих зависи будућност ове земље, како злостављају млађе и ситније од себе. Веома је мучно слушати једног основца, ђака првог разреда основне школе, како говори о томе да су му ученици осмог разреда скидали панталоне тражећи новац, а када га нису нашли, онда су га тукли, сликали и претили да ће му још више наудити ако то икоме исприча. Тешко је било гледати и министра просвете како уживо у програму говори како то дете, које су тукли његови крупнији „другари“, просто има на челу написано „мучи ме“, „удари ме“ и томе слично.

Вршњачко насиље, па и свако друго у Србији, превршило је сваку меру. Више ни сам нисам сигуран како да васпитавам своје дете. Уколико га васпитам да буде нормално и културно, наћи ће се на мети те деце коју родитељи никада нису васпитавали. Ако га васпитам да буде другачији, начинићу од њега монструма и идиота који ће бити тај који злоставља друге.

Како васпитати дете у данашњој Србији? У коју школу га послати, а да га нико не туче, не уцењује и не третира као некога ко није вредан постојања? Научити га нападу или самоодбрани? Оставити га у Србији или га упутити ван? Упућивати га да учи, или га терати да буде лош ђак како би својим јединицама био „лик“, „кул“, „ин“, „врх“, „екстра“, „краљ“ и остале идиотске квалификације? Када дете види како му другара туку, шта да уради, а да он не буде следећи? Где повући линију на којој дете мора да се брани? Где повлаче линију школе које ова злостављања прећуткују годинама? Где је та граница чији прелазак се сматра злочином? И ко је крив за постојање таквих монструма од деце?

Рећи ћу вам… Криви су они родитељи којима је лакше да дете оставе за рачунаром да гледа насилне филмове и цртаће! Криви су они родитељи којима је важно да дете не смета њиховим навикама, а оно нека се сналази како зна и уме! Криви су они родитељи који у својим тридесетим (а данас је таквих родитеља све мање, јер им је још увек „рано“) и четрдесетим желе да излазе у клубове и да се проводе! Криви су они родитељи који детету на свако питање одговарају псовком или ударцем! Криве су оне мајке које једва чекају да роде како би после ставиле силиконе! Криве су и оне мајке које више времена посвећују свом изгледу, него свом детету! Криви су они очеви којима је посао пречи од деце! Криви су сви они родитељи који своје дете, када претуче неко друго, потапшу по рамену и похвале као некога ко је јак и зна да се брине о себи! Криви су они родитељи који због превелике љубави према себи не оставе нимало за своју децу! Криви су они родитељи који више времена проводе причајући преко телефона са пријатељима, новим познаницима из клуба, неки и са дилерима, него са својом децом!

Међутим, нису криви само родитељи, иако је њихова кривица највећа. Криви су и људи који дозвољавају да се у Србији емитују ријалити програми двадесет и четири часа! Крива је политика која није усклађена са потребама народа којем треба да служи, а не да му диктира! Криви смо сви ми Срби који нисмо устали против тих ријалитија, или бар, кад смо за устајање лењи, да смо искључили телевизоре и начинили те ријалитије најнегледанијим смећем у историји телевизије! Криви смо и што се на телевизији све вести своде на то ко је шта рекао или урадио у „Паровима“ или у Народној скупштини чија ријалитизација је достигла свој врхунац! Криви смо што наша деца желе да буду искључиво политичари или старлете! Криви смо што их не учимо својој историји! Криви смо што им причамо како је боље да буду неко други, него Срби! Криви смо што их учимо да хватају кривине! Крива је држава која се озбиљно не позабави општим добром психе свог народа која се нарушава путем телевизије и крива је што та деца која злостављају друге нису жестоко кажњена! Крива је држава што ту злостављачку децу задржава и касније од њих прави оне који нам кроје судбину, док добру, образовану и културну децу тера у друге земље! Крива је држава што се на телевизији приказују опсцени спотови разних разголићених сподоба! Криви смо што су нам на сајмовима књига најчитанији наслови оних „писаца“ који су више књига написали него што су прочитали! Криви смо што наши школарци својим узорима сматрају оне који школу нису ни завршили!

До када то треба да се трпи? До када ће нам оне егзибиционистичке и затупљујуће телевизије, заједно са „Задругом“ васпитавати децу? До када ће нам „Фарма“ бити школски програм? До када ће звезде и звездице бити сан сваког детета у Србији, а факултетска диплома, зарађена, а не купљена, срамота и терет? До када ће марљива и вредна деца бити предмет подсмеха и врећа за ударце? До када ће свака школа имати тимове за вршњачко насиље, а у тим истим школама насиља ће бити као да ти тимови подстичу, а не спречавају тај проблем? До када ће нашој деци бити важнији новац који никада неће имати од знања које могу стећи кад год пожеле? До када ће родитељи, наравно не сви, бити својој деци друштво за излазак на сплав?

Ударите законом те родитеље такве деце по новчанику за сваки преступ, па ћете видети како сви постају бољи када нестане новца за тв претплату, за изласке на сплавове и за силиконе! Али, исто тако, обезбедите деци бесплатне уџбенике! Не може се очекивати бољитак и здрава будућност једне нације у земљи где је школовање прескупо, а идиотизација бесплатна и доступна кликом на дугме!