Милан Ружић

Избацивање Десанке из школе или – врло добро они знају шта чине!

Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања је решила да нас уназади истерујући Десанку Максимовић из школа, тачније из трећег и четвртог разреда, још тачније, из трећег избор из њене поезије, а из четвртог „Тражим помиловање“.

За овакав поступак не може постојати никакво оправдање и треба захтевати имена чланова комисије да видимо јасно ко нашу децу лишава врхунаца нашег песништва и културе.

Ако већ деца не уче и не читају ништа смислено, па су њихови највећи домети Фејсбук и Инстаграм статуси, онда је најбоље затворити школе, па нека уче са друштвених мрежа. Логичније је.

Убаците Аце, Цеце и Јеце у уџбенике, културне рубрике напуните онима који школу нису ни завршили, а из њих избаците Десанку.
Чекајте… Ви сте управо то и урадили.

У своје име, у име свог народа, и најпре у име наше деце, тражим помиловање за Десанку Максимовић. Тражим га и знам да неће стићи.
Ако овако третирају Десанку Максимовић, један од највећих стубова српске поезије, културе и идентитета, чему онда ми остали да се надамо?

Одавно су из лектире избачени још неки вредни људи, сасвим тихо. И нико не ћути. Имали смо реакције Бећковића, Симовића, Тешића, али њихови гласови у доба опште ријалитизације и поништавања културе као да се уопште не чују, нити их ико уважава. Ово је лакмус да се види реакција, па ће онда, сасвим сигурно истерати и све остале, а као лектиру увести Кије, Бачићке, Булиће, у старијим разредима Бубамаре, Мариће и слично.

И ово ће трајати три дана, па ће се опет Србија утопити у заборав и конформизам. Изостанком реакција институција које се у овим приликама указују као непостојеће и неважне, брзо се све заборави и опрости и за тренутак ће нестати српске културе и националног идентитета, а онда се на наше рушевине може накалемити шта год је некоме потребно.

Сетимо се да је Десанка Максимовић на своју „округлу“ годишњицу била споменута те године искључиво као руски шпијун. Тад је почело.
И све ово сад звучи као тражење одговора који сви знамо на питање које се институције не усуђују да поставе.

Обуците црнину да спремно са нашом децом дочекамо скору смрт српске културе, па са њом и Србије.

И не опрости им, народе, јер врло добро знају шта чине.

Милан Ружић

3 коментара

  1. Vesna каже:

    Ja sam školovana u Jugoslaviji gde su svi naši divni pisci i pesnici bili deo obrazovanja a i ponosa. Mnoge od nas je to inspirisalo na dalja obrazovanja i specijalizacije. Doći u 21vi vek i odlučiti da glavni stub naše literature nije više potreban, može dovesti samo do pada i uništenja obrazovanja. Svaka kolonizacija oblasti i narodnosti, započinje uništavanjem literature. Ako dozvolimo izbacivanje Desanke Maksimović iz naših škola, mi sami dozvoljavamo uništavanje mnogobrojnih potomaka,a i Srpske obrazovane civilizacije. Još uvek postoji snaga u brojevima i u ovoj situaciji se nadam da ćemo brojno odgovoriti sa NE i glasno staviti do znanja da nije samo do malobrojnog broja učesnika komisije da odluči za dobrobit većine i obrazovanoj budućnosti naše onladine. Dobrica Ćosić je napisao divnu knjigu pod nazivom “Koreni”.Bez korena ništa i niko ne može da raste i razvija se kako treba.
    Sačuvajmo literaturne korene Srbije.

  2. Жика каже:

    Ово је само почетак краја. Прави почетак је „засађен“ у време министра Гаша Кнежевића (2001-2004) Тада су за његове помоћнике постављени Тинде Ковач Церовоћ, психолошкиња пристигла директно са Соросовог универзитета у Будимпешти и Вигир Мајић, несвршени географ (данас ДР), директор Истраживачког центра „Петница“ од 1982 до данас! Поменути господин Мајић је на семинару одржаном у Аранђеловцу школске 2001/02. изјавио (моја интерпретација, јер писаног документа немам): ‘Из наставних програма за српски језик и књижевност основне и средњих школа, морају се избацити велики делови народне епске књижевности, јер код ученика распирују националистичка осећања.’ Да, тада је, некако, почео прогон књижевних дела која истичу националну етику. Господин Мајић је недуго за тим, „поднео оставку“ на место помоћника министра и вратио се у „Петницу“ где се и сада налази. Јасно је, како је тада рекао нешто што још није смело да изађе у јавност, а на чему се радило и још увек ради. Службеници и службе Министарства несметано раде свој „домаћи задатак“ тамо негде постављен. И небитно је ко су они, све док раде по обрасцу који је одавно написан. Тако нам се догађа прекрајање историјских чињеница и расрбљавање свега нематеријалног и материјалног што је могуће. Са књижевним делима је мало тежи посао. Ту треба са што мање буке уклонити из видокруга младих нараштаја, дела која су чувари националног идентитета, етике и поноса.

  3. Зоран Матијевић каже:

    Оптужише Десанку да је била Руски шпијун, е ја са поносом кажем да сам као и Десанка, Руски шпијун, а то је и преко 80% Србског рода.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.