– Неће се више причати о повећању плате од 10 одсто за све – и оне који проводе 12 сати на послу и оне који проводе три сата у учионици, а родитељи онда морају да плаћају додатне часове!
Ова изјава премијерке Владе Србије, Ане Брнабић, коју су пренели сви електронски и штампани медији у Србији – међу просветарима је примљена као „маљ у чело”.
Као „лапот без погаче”.
На суво!
– На делу је системска демонтажа основних вредности и кључних полуга друштва: просвете, здравства, полиције и војске! – само је један од коментара на узаврелим друштвеним мрежема, у распону од „дабогда јој Палма одређивао платни разред”, до „…када премијер у ударном термину на ТВ овако понизи просветаре, земља нам је на путу у неповрат…”
У чему је проблем и зашто ће премијерка поново завапити „новинари нису добронамерни”, и само је још то остало да каже, „камере нису добронамерно снимиле оно што сам ја изговорила, та глупа, подмићена електроника није схватила шта сам хтела да кажем…”?
Ма, ’ајте, молим вас, та ће госпођица, и када се нађе на полиграфу – рећи да он лаже и да нема право да полиграфише власт…
Госпођице Ана Брнабић, знате ли колико је 3 + 3 ?
У зависности од тога – какав буде одговор на ово питање, питали бисмо вас даље:
Знате ли да је по закону – просветарима обавезна 40-часовна радна недеља?
Знате ли да, ако би учитељицама, наставницима и професорима, она ваша „инкримисана” „три часа дневно” повећали за још три, рецимо, долазимо до следеће једначине:
Колико часова више за наставнике, толико часова више и за ученике!
Па да нам деца уместо шест сати дневно проводе у школи по 12 сати!
Онда не би ишли на „приватне часове” – не зато што би на дупло дужој настави (можда и суботом?) добили довољно знања да не иду на приватне часове, него не би имали времена да иду и на приватне часове!
Да сте тачно одговорили на питање – колико је 3 + 3, следеће би било:
Знате ли, госпођице Брнабић, да у земљи Србији – не само да постоје приватни часови, него постоје и приватне школе?!
Ако не знате, питајте министра просвете у вашој Влади, господина Младена Шарчевића!
Њему је, ваљда, било мало да држи приватне часове, па је одлучио да држи приватну школу!
Питајте га – колика је школарина у његовој школи, колико има ученика у одељењима и, посебно је битно, колика је плата професорима у његовој приватној гимназији?
Само га немојте питати за имена родитеља који се злопате плаћајући школарине својој деци – само зато да не би плаћали допунске часове после наставе у државним школама!
Ухватите га у „кљусе” („кљусе” – то је замка за крупну дивљач) питањем:
– Знаш ли ти, Шарчевићу, да си одговоран за српско државно образовање у којем родитељи морају да плаћају додатне часове?
Госпођице или госпођо министарко!
Прајминистарко!
Вама је постојање „приватних часова” спорније од постојања „приватних школа”? Знате ли да одговорите на питање – како је то министар просвете успео да успостави добар систем у својој школи, а не уме да успостави истоветан систем у државним школама?
’Оћете ли сад, као премијер – министарски родитељ, такорећи, свог министра просвете поподне да шаљете на приватне часове да би постао бољи министар?
Очигедно и ви у свом кабинету проводите само три сата или мање, па вам весели министар просвете „храмље” и мораће на додатну наставу…
Нећу бити један од оних који лоцирају све проблеме, а не предлажу решење:
Укините ви, како сте и почели – декретом – све средње школе и факултете, па да сви у Србији, завршетком основне школе, постану министри!
Колика ће то уштеда у буџету бити: нема професора у средњој, нема професора на факултетима, нема образованих који би постављали незгодна питања, нема незадовољних – јер су сви министри!
Претешко је ово градиво за ваш узраст.
Зато, кренимо од нечег лакшег, на пример:
Премијерко Брнабић, колико је 1 + 1 ?
Не журите са одговором!
Ако буде погрешан, мораћемо да вас вратимо на „коса – танка, усправна – дебела”…
Slusaj Djordje Balasevic – Dno dna
Napiši, brate nešto i o Ovima
Znao si foru da se stih očeliči
Napiši nešto, makar sitnim slovima
Ne budi jaje, to na tebe ne liči;
Provali rimu za notornu laž, za dubok uzdah posustalog sna
Rimu za tminu i tišinu na dnu dna.
Opleti, brale, i ne udaraj lament
Na taj smo fazon majmune i prizvali
Smrada sa farme pustimo u parlament
Onda se krstimo kad nešto izvali;
Otkad je sveta i veka i nas, najveće protuve prigrabe vlast
Rasturi svatove pijani svat, bratija proglasi grabež za Krstaški rat.
Dno dna.
Al’ sve je to već viđeno.
Dno dna.
Svi trpimo postiđeno.
Dno dna.
No, i spore sveće dogore i film se prekida.
Dno dna.
Skupštinski leb bez motike;
Dno dna.
To spada u narkotike
Sa te se igle ne skida.
Znam, nije lako, sve se manje-više zna
Velike reči sićušne su postale
Nađi bar nešto što svetluca na dnu dna
Izvedi neki trik za nas Preostale;
Siđi u taj bunar, uklet i tih
Sve naše novčiće otkrij za Njih
Za klince čiste i zbunjene
Raščini sve naše želje neispunjene…
Dno dna.
Hleba i audicija.
Dno dna.
Sreća je teška cicija.
Dno dna.
Ostare deca na draftu na asfaltu, u zlu;
Dno dna.
Mogli bi biti giganti
Al’ sve su više migranti
U svojoj zemlji, na svom tlu.
Dno dna.
Kliče se nebulozama
Dno dna.
U inat dijagnozama
Dno dna, i isti krezubi statisti mlate barjakom.
Dno dna.
I što je više štrajkova
Dno dna pazari više lajkova
Onaj opsenar.com…